Влада Републике Српске донијела је данас, на 4. сједници, у Бањалуци, Одлуку о висини основице за обрачун примања за 2023. годину предвиђених Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске, саопштено је из Бироа за односе с јавношћу Владе Српске.

Основица за обрачун примања за 2023. годину утврђена је у износу од 793,02 КМ што представља повећање основице за 13,5 одсто у односу на основицу по којој је корисницима права вршен обрачун примања предвиђених Законом у претходној години, а која је износила 698,70 КМ.

Обрачун примања по наведеној основици у 2023. години ће се вршити за 46.265 корисника, од чега за 29.520 корисника личне инвалиднине и 16.745 корисника породичне инвалиднине.

У Буџету за 2023. годину за ове намјене планирана су укупна средства у износу од 73.500.000,00 КМ, наводи се у саопштењу.

Такође, усвојена је и Одлука о утврђивању основице и коефицијента висине исплате мјесечних примања за 2023. годину предвиђених Законом о заштити цивилних жртава рата у износу од 594,69 КМ, што представља повећање основице за 13,5 одсто у односу на основицу по којој је корисницима права вршен обрачун примања предвиђених Законом у претходној години, а која је износила 523,96 КМ.

Обрачун примања по наведеној основици у 2023. години ће се вршити за 2.279 корисника, од чега је 1.006 корисника личне цивилне инвалиднине и 1.273 корисника породичне цивилне инвалиднине.

Буџетом за 2023. годину планирана су средства за исплату цивилних личних и породичних инвалиднина у износу од 6.350.000,00 КМ, наводи се у саопштењу.

Влада Републике Српске донијела је и Одлуку којом је утврдила висину основице за обрачун мјесечног борачког додатка за 2023. годину у износу од 2,20 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава, а која је у претходној години износила 1,94 КМ.

Број корисника мјесечног борачког додатка са стањем на дан 31.12.2022. године је 86.615, а према процјени, број бораца који ће испунити услове за мјесечни борачки додатак у 2023. години је 3.000.

Буџетом за 2023. годину, на буџетској позицији за ове намјене предвиђена су средства у износу од 81.850.000,00 КМ.

На данашњој сједници, Влада је донијела и Одлуку о висини основице за обрачун годишњег борачког додатка за 2022. годину у висини од 4,43 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава.

Основица за обрачун годишњег борачког додатка за 2021. годину износила је 3,90 КМ по мјесецу проведеном у зони борбених дејстава.

Борци који имају право на годишњи борачки додатак за 2022. годину су борци прве и друге категорије млађи од 60 година, а исплатом ће бити обухваћено 35.000 бораца.

За исплату годишњег борачког додатка за процијењени број корисника процјењује се да је потребан износ од 6.435.450,00 КМ, наводи се у саопштењу.

Влада Републике Српске је утврдила Одлуку о одобрењу пласмана средстава за унапређење материјалног положаја бораца са навршених 65 година живота кроз мјесечно новчано примање.

Доношењем ове одлуке омогућава се исплата мјесечног новчаног примања у износу од 242,55 КМ борцима са навршених 65 година који не могу остварити право на пензију али имају 15 и више година пензијског стажа у који је урачунат и посебни стаж у двоструком трајању.

Исплата мјесечног новчаног примања ће се вршити борцима који у 2023. години испуне услове у погледу година живота и пензијског стажа, као и борцима који су у складу са одлукама Владе Републике Српске остварили ту врсту примања у периоду 2018-2022. година. Са 31.12.2022. године евидентирано је 890 корисника мјесечног новчаног примања.

За ове намјене одобрава се пласман средстава предвиђених Буџетом Републике Српске за 2023. годину у оквиру Министарства рада и борачко-инвалидске заштите у износу од 2.650.000,00 КМ, наводи се у саопштењу.

Влада Републике Српске донијела је Рјешење о одобравању уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за осигуранике у бившим државним предузећима, акционарским друштвима у већинском власништву Републике и земљорадничким задругама, који са стажом осигурања за који ће бити уплаћен допринос испуњавају услове за остваривање права на старосну пензију до 31.12.2023. године.

Уплата доприноса извршиће се из средстава за социјално збрињавање радника, након усаглашавања износа између Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.
Задужује се Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске да за уплатиоце доприноса, правне сљедбенике, односно осигуранике ако нема уплатилаца доприноса, објави јавни позив за коришћење наведених средстава.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о завршетку реализације пројектних активности нове фазе Пројекта опоравка од поплава у Републици Српској - Стамбено збрињавање на подручју Републике Српске.

Реализација овог пројекта омогућила је трајно стамбено збрињавање домаћинстава чији су домови оштећени или уништени у поплавама и клизиштима 2014. године и економско оснаживање одређеног броја домаћинстава (који су укључени у компоненту стамбено збрињавање), кроз додатну подршку у области пољопривредне производње и покретања малих бизниса.

Од 2017. године Пројекат опоравка од поплава је омогућио:
- директну финансијску корист за 1.905 становника, међу којима је 940 жена (49,34%),
- 638 домаћинства погођених поплавама је добило адекватан смјештај: изграђено је 220 нових кућа, а обновљено је 418 кућа,
- укупно остварени додатни годишњи приходи за кориснике домаћинстава су били око 500 хиљада КМ,
- 125 домаћинстава погођених поплавама добило је подршку за стварање прихода, и то: 122 домаћинства која се баве одрживом пољопривредом, те три домаћинства која имају користи од самозапошљавања и прихода малих предузећа.

Кроз пројекат је утрошено укупно 15 милиона КМ, од чега је Европска унија финансирала донаторским средствима 13,3 милиона КМ, Влада Републике Српске је из Буџета издвојила 1,4 милиона КМ, а локалне заједнице укључене у пројекат су уложиле 414 хиљада КМ.

Носилац пројектних активности на подручју Републике Српске био је Развојни програм Уједињених нација (UNDP) у БиХ у партнерству са Међународном организацијом за миграције (IOM).

Овај пројекат само је дио укупних мјера подршкe становништву које је претрпило посљедице поплава 2014. године, док је у пројекте заштите од поплава Влада Републике Српске до сада уложено више од 250 милиона КМ буџетских средстава.

Влада Републике Српске прихватила је Информацију о завршетку реализације пројекта "Социјализација дјеце Републике Српске 2022. године".

У програму је у 2022. години учествовало 2.018 особа, од чега 1.559 дјеце, у пратњи васпитача, стручног особља, родитеља пратилаца дјеце са сметњама у развоју и слично, а програм је реализован у периоду од 01.06.2022. до 24.09.2022. године, у 13 смјена.

За реализацију пројекта у 2022. години утрошено је укупно 1.190.434,66 КМ.

Пројекат подразумијева десетодневни боравак дјеце у одмаралишту на приморју у Црној Гори, а у њему континуирано заједно учествују дјеца из породица корисника права из социјалне и дјечије заштите, дјеца из вишечланих породица, дјеца из породица борачке популације, дјеца са сметњама у развоју и хроничним здравственим сметњама, као и посебно надарена дјеца, побједници републичких такмичења и талентовани спортисти.

Програм је намијењен дјеци узраста од шест до 15 година, односно до 18 година за дјецу са сметњама у развоју.

Пројекат "Социјализација дјеце Републике Српске" је током 20 година обухватио више од 36.020 особа, односно дјеце и одраслих, из свих општина Републике Српске. Реализацијом пројектних циљева се пружа директна подршка задовољавању развојних потреба дјеце и социјализације дјеце, као и породицама у остваривању њихове заштитне, економске и васпитне функције.

Пројекат "Социјализација дјеце Републике Српске" реализује се уз финансијску подршку Владе Републике Српске.

Влада Републике Српске донијела је Одлуку о давању сагласности на Правилник о измјенама и допунама Правилника о унутрашњој огранизацији и систематизацији радних мјеста у Пореској управи Републике Српске.

Измјенама и допунама Правилника дефинисано је оснивање Одсјека за посебне контроле, при Одјељењу за контролу у подручном центру Источно Сарајево, који покрива ту регију.

Измјена Правилника услиједила је због значајног повећања обима посла у Подручном центру Источно Сарајево.

Константан развој и повећање туристичких угоститељских капацитета на Јахорини, као и уочена појава сиве економије у подручју Пала и општине Трново, имплицира потребу за појачаним инспекторским контролама у наведеном подручју.

Већ дужи временски период, због недовољног броја извршилаца у Одјељењу за контролу у подручном центру Источно Сарајево, Пореска управа је принуђена да упућује инспекторе из других подручних центара да поред својих редовних послова, врше послове посебних контрола из надлежности подручног центра Источно Сарајево, што изискује и додатне материјалне трошкове, с обзиром на територијалну удаљеност (дневнице, ноћења, путни трошкови). Због свега наведеног, указала се потреба за оснивањем Одсјека за посебне контроле, при Одјељењу за контролу у подручном центру Источно Сарајево, који покрива ту регију.

РТРС

Министарство финансија Републике Српске дозначило је средства комерцијалним банкама и ЈП Поште Српске у износу 3.244.500 КМ за исплату децембарске накнаде у појединачном износу од 750 КМ за незапослене родитеље четворо и више дјеце, саопштено је из овог министарства.

По овом основу је до сада укупно исплаћено 11,1 милион КМ у четири транше и ово право користило је око 3.500 породица, наводи се у саопштењу.

Закон о подршци незапосленом родитељу четворо и више дјеце у Српској ступио је на снагу од 1. јануара 2023. године, заједно са сетом закона који регулишу плаћање доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, на основу којег ће имати прилику да стекну право и на пензију.

Сви корисници који су у претходном периоду остваривали право на финансијску помоћ у износу од 750 КМ дужни су да испуне услове прописане Законом како би и даље остваривали ово право.

Више информација о Закону и поступку евиденције можете погледати на интернет страници Министарства породице, омладине и спорта Српске или добити путем бројева телефона: 051/338-309, 051/338-379, 051/338-316, 051/338-441 и 051/338-313.

Републичка управа цивилне заштите, према плану одбране од поплава коју је усвојила Влада Српске, без обзира на ризик, наложила је локалним заједницама да прочисте ризичне канале, ангажују људство, прочисте бујичне потоке, ангажују постојећу механизацију или додатну механизацију из приватног сектора.

Истакао је то в.д. директора ове управе Милан Новитовић након састанка који је одржан са премијером Српске Радованом Вишковићем, министром пољопривреде, шумарства и водопривреде Савом Минићем, представницима ЈУ "Воде Српске" и Републичког хидрометеоролошког завода.

-Након издавања црвеног метеоаларма Републичка управа цивилне заштите упозорила је  све институције и грађане о повећаној количини падавина на подручју Херцеговине и горњег Подриња – истакао је Новитовић, преноси РТРС.

Навео је да је градоначелницима и начелницима наложено предузимање превентивних мјера.

- Дефинисали смо и прошли шта су обавезе јавних предузећа, инспекцијских органа. Рад Управа Цивилне заштите данас ће се организовати у три центра, у Фочи, Вишеграду и Требињу, из ког ће се пратити ситуација - навео је Новитовић.

Он је нагласио да је веома важна координација са локалним заједницама али и са грађанима која треба озбиљно да схвате ову ситуацију.

Минић је истакао да нема мјеста паници, али да је потребан опрез.

- Када је у питању праћење ситуације, оно је овај пут експедитивније. Из Вода Српске нам је потврђено да проточност свих канала у Српској добра. Ако олујно невријеме преко Црне Горе пренесе дио падавина у Дрину, ситуација може бити алармантна. Али морамо дјеловати превентивно да умањимо евентуалну штету - нагласио је Минић.

Он је нагласио да је веома важна координација са локалним заједницама али и са грађанима која треба озбиљно да схвате ову ситуацију.

У Републици Српској и региону очекују обилне падавине због чега се предузимају све превентивне мјере у циљу спречавања могућих поплава.

Обилна киша падаће од данас до 20. јануара, а највише падавина очекује се у уторак и сриједу.

Црвена зона је Херцеговина, а натпросјечно велику количину кише метеоролози предвиђају и у Сарајевско-романијској регији и западној Крајини.

Усљед екстремно велике количине падавина у Црној Гори, очекује се нагли раст водостаја ријеке Дрине.

ГЛАС СРПСКЕ