Region
У протекла три мјесеца повећан је број кривичних дјела, прије свега крађа, а полиција је успјела да открије групу крадљиваца из Федерације БиХ који су крали, углавном, новац и акцизну робу, речено је на данашњој конференцији за новинаре ПУ Требиње.
„У питању су биле тешке крађе евидентиране у скоро свим херцеговачким општинама, а радила их је организована криминална група са подручја Зенице и Травника. Полиција их је ухапсила, документовала већи број оваквих кривичних дјела и спријечила даље крађе које је радила ова група„ рекао је начелник ПУ Требиње Синиша Лакета.
Он је додао да је то био разлог за повећање кривичних дјела, те да је на подручју ПУ Требиње евидентирано и разбојништво, као и крађа возила, која је одмах расвјетљена.
Лакета је стање безбједности оцјенио задовољавајућим, уз образложење да није било догађаја који су у већем обиму узнемирили јавност.
У прва три мјесеца ове године повећан је и број саобраћајки на путевима у источној Херцеговини, али је, на срећу, било мање саобраћајних незгода са смртним исходом.
„Пошто је сваки живот драгоцјен, оно што охрабрује је да смо активностима полиције и превентивним активностима смањили број саобраћајних несрећа са страдалима, који је имао тренд раста у јануару ове године“ истакао је он.
Начелник ПУ Требиње је додао да и даље има неодговорних возача који угрожавају свој или туђи живот и апеловао на све који сједају за волан да то не раде у алкохолисаном стању и да брзину прилагоде временским условима и стању на путу, јер поједине дионице захтјевају додатни опрез.
„У прва три мјесеца ове године у источној Херцеговини евидентирано је и 12 случајева више нарушавања јавног реда и мира у односу на исти период лани. Највише прекшаја било је у Требињу, а слиједи Невесиње“ рекао је Миодраг Јанковић, начелник сектора полиције.
Велибор Вукоје, начелник сектора криминалстичке полиције, на данашњој конференцији за новинаре је изнио податак да је број кривичних дјела у првом кварталу 2023. године већи за 34 одсто у односу на исти период прошле године.
Он је додао да су у овом периоду била и четири кривична дјела против живота и тијела, односно повреде и тешке повреде, те да је евидентирано седам кривичних дјела привредног криминалитета и једно злоупотребе опојних дрога.
РАДИО ТРЕБИЊЕ
Након што су најбољи ученици основних школа из Херцеговине поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе били гости у Србији и обишли бројна знаменита мјеста, поводом празника Светог Василија Острошког и Тврдошког у госте Херцеговини долази 50 ученика из основних школа у Смедереву.
Тиме се заокружује сарадња између Смедерева и Херцеговине коју је иницирао Дејан Стошић, бивши народни посланик у Скупштини Србије.
– Овом посјетом желимо да младе генерације осјете да ријека Дрина не раздваја, већ спаја Србе са обје стране и да смо сви исти род – поручује Стошић.
Смедеревски ученици ће на пут поћи 9. маја, а током тродневног боравка у Херцеговини предвиђено је да обиђу Духовни центар Светог Василија у Мркоњићима, манастире Завалу, Житомислић и Тврдош, као и да посјете мученичке Пребиловце.
У повратку је предвиђено да обиђу и манастир Острог и помоле се над моштима Светог Василија.
Слободна Хецеговина
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета ” – Градски одбор Мостар, седму годину заредом, додјељује Просвјетину стипендију „Владимир Ћоровић’’ у оквиру које ће стипендије и награде добити 175 ученика и студената из Херцеговине.
Свечаност додјеле стипендија биће одржана 30. априла 2023. године у Владичанском двору у Мостару (Конак 7) са почетком у 11.30 часова.
Просвјетину стипендију добило је 39 ученика основне школе у износу од 500 конвертибилних марака, 36 средњошколаца у износу од 700 марака, 18 студената прве године редовних студија по 800 марака, те још 50 студената других, трећих, четвртих, петих и шестих година редовних студија по 1000 марака.
Седамнаест ученика и студената из Мостара добило је награде за активизам, док је још 15 ученика и студената из цијеле Херцеговине добило награде у износу од 300 марака.
Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић” додјељују се за ученике основних и средњих школа и студенте у школској и академској 2022/2023. години са подручја Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Стипендијски фонд Просвјетине стипендије ‘’Владимир Ћоровић’’ расте из године у годину, а ове године већи је од 60.000 евра.
Традиција стипендирања у „Просвјети’’ стара је тачно колико и наше Друштво, које је 1902. основано управо с циљем стипендирања ђака, а међу Просвјетиним стипендистима били су: Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Светозар и Владимир Ћоровић.
Обнављање Просвјетине стипендије у Мостару иницирао је 2016. године господин Славко Андрејевић који је на челу Организационог одбора, а пројекат је подржала Српска православна црквена општина Мостар.
Организациони одбор Просвјетине стипендије од 2016. године до данас стипендирао и наградио је више од 500 ученика и студената.
Основни мотив за покретање овог пројекта био је подстицање образовања и успјеха садашњих и будућих генерација у Мостару и Херцеговини и окупљање стипендиста око најважнијих животних вриједности.
Добитници Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић“ и награда су:
Основна школа
1 Александар Медан Мостар
2 Андреј Саматовић Невесиње
3 Аранђела Шакотић Билећа
4 Бојан Пјаца Чапљина
5 Бојана Радовић Мостар
6 Василиса Милидраговић Требиње
7 Вук Јанковић Требиње
8 Данијела Папић Билећа
9 Дејан Пјаца Чапљина
10 Ђорђе Милидраговић Билећа
11 Ева Радишић Мостар
12 Емилија Бештић Невесиње
13 Ивона Вуковић Невесиње
14 Лана Ружичић Мостар
15 Лана Ћорлука Мостар
16 Лара Бештић Невесиње
17 Љубо Радишић Мостар
18 Маја Ђурица Берковићи
19 Марија Зуровац Мостар
20 Марија Окука Берковићи
21 Марко Копривица Билећа
22 Марко Медан Мостар
23 Марта Бјелогрлић Мостар
24 Милан Ђурасовић Мостар
25 Милица Жерајић Невесиње
26 Милица Михић Мостар
27 Миљан Милошевић Билећа
28 Мирко Маврак Мостар
29 Наташа Милићевић Билећа
30 Никола Калем Мостар
31 Николина Пуцар Чапљина
32 Петар Иванишевић Мостар
33 Раде Радишић Мостар
34 Сара Дошло Мостар
35 Селена Лаурент Мостар
36 Слађан Радовић Мостар
37 Софија Кулиджан Мостар
38 Тијана Милићевић Билећа
39 Филип Шкоро Мостар
Средња школа
1 Анастасија Копривица Билећа
2 Андреа Беловић Мостар
3 Анђела Телебак Мостар
4 Анђелина Медан Мостар
5 Благоје Пејичић Невесиње
6 Бојана Крњевић Билећа
7 Борис Мићевић Мостар
8 Василије Кучинар Невесиње
9 Василије Шукић Берковићи
10 Вељко Судар Требиње
11 Викторија Солдо Столац
12 Данијела Ђурић Дубровник
13 Емилија Албијанић Билећа
14 Ивана Ивановић Мостар
15 Ивана Ћурић Требиње
16 Ирина Ратковић Требиње
17 Јана Делић Билећа
18 Јелена Јањић Љубиње
19 Јована Гутић Требиње
20 Лана Хрњез Чапљина
21 Лена Милошевић Билећа
22 Магдалена Зарић Требиње
23 Маја Јанковић Требиње
24 Марија Шаговновић Мостар
25 Марија Шиповац Невесиње
26 Миа Јањић Требиње
27 Милица Бјелица Берковићи
28 Милица Макитан Требиње
29 Милош Ковачић Мостар
30 Мирослав Батинић Требиње
31 Никола Шулетић Невесиње
32 Нина Домазет Мостар
33 Сања Сјеран Мостар
34 Теодора Станковић Мостар
35 Урош Зечевић Невесиње
36 Филип Комлен Мостар
Студенти
1 Алекса Медан Требиње
2 Александар Зубац Требиње
3 Анастасија Вујиновић Столац
4 Анастасија Фимић Билећа
5 Андреа Круљ Љубиње
6 Андреа Риђешић Требиње
7 Андреа Телебак Мостар
8 Анђела Вукосав Невесиње
9 Анђела Риђешић Билећа
10 Анђела Џелетовић Билећа
11 Ања Дучић Требиње
12 Бранка Екмечић Чапљина
13 Вања Мићевић Невесиње
14 Георгина Шиповац Невесиње
15 Горан Брборић Љубиње
16 Данило Муратовић Љубиње
17 Данило Таминџија Билећа
18 Дејана Комлен Мостар
19 Димитрије Самарџић Требиње
20 Драгана Бољановић Билећа
21 Драгана Симић Требиње
22 Душанка Бјелетић Билећа
23 Елена Радовић Билећа
24 Елена Табаковић Билећа
25 Ена Јелена Миловић Мостар
26 Жељка Кокотивић Билећа
27 Зорка Куновац Мостар
28 Ивана Маврак Мостар
29 Ивана Перовић Невесиње
30 Ивона Шакотић Билећа
31 Ирина Килибарда Невесиње
32 Исидора Ћурић Требиње
33 Јелена Михић Мостар
34 Јелена Ћурић Требиње
35 Јована Роган Билећа
36 Катарина Жерајић Невесиње
37 Катарина Јефтовић Билећа
38 Кристина Комненовић Требиње
39 Крсман Зуровац Билећа
40 Лaра Чалија Мостар
41 Лана Перовић Требиње
42 Марија Ђајић Требиње
43 Марија Ковач Невесиње
44 Марија Лозо Невесиње
45 Марија Паровић Невесиње
46 Марина Дука Требиње
47 Марко Главаш Мостар
48 Марко Ђурасовић Мостар
49 Милица Дошло Билећа
50 Милица Ђурица Берковићи
51 Милица Рончевић Гацко
52 Милица Симовић Билећа
53 Митар Милићевић Требиње
54 Наташа Брењо Невесиње
55 Наташа Зеленковић Требиње
56 Наташа Кундачина Берковићи
57 Наташа Марковић Гацко
58 Наташа Савић Невесиње
59 Немања Вуковић Невесиње
60 Никола Јокановић Мостар
61 Николина Перућица Билећа
62 Оља Дучић Билећа
63 Романа Рогановић Требиње
64 Сара Гаћина Требиње
65 Сара Главаш Мостар
66 Тања Мићевић Невесиње
67 Теодора Вукосав Невесиње
68 Тијана Леро Билећа
Награде Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић“ за активизам
1 Алекса Маврак Мостар
2 Дајана Судар Мостар
3 Дарко Судар Мостар
4 Ђорђе Калем Мостар
5 Ивана Лојпур Мостар
6 Јована Суша Мостар
7 Кристина Марић Мостар
8 Марко Шаговновић Мостар
9 Милица Војчић Мостар
10 Милица Ковачић Мостар
11 Михаила Комлен Мостар
12 Мишел Самарџић Мостар
13 Никола Ружичић Мостар
14 Никола Чалија Мостар
15 Огњен Ковачевић Мостар
16 Сара Симић Мостар
17 Сергеј Жерајић Мостар
Награде Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић“
1 Ана Мијановић Требиње
2 Анђела Вучуревић Требиње
3 Вјера Вукосав Мостар
4 Дајана Војичић Невесиње
5 Ђурђица Ђурица Берковићи
6 Исидора Мањак Невесиње
7 Јован Чоловић Невесиње
8 Јована Бабић Билећа
9 Јована Лажетић Невесиње
10 Маја Муратовић Берковићи
11 Невена Томичић Невесиње
12 Немања Шулетић Невесиње
13 Петра Буквић Мостар
14 Сергеј Вукаловић Невесиње
15 Хелена Брајић Требиње
Положај српског народа у долини Неретве и цијеле Федерације није нимало добар, али Срби, растргани између својих вјечних огњишта, тешког живота и жеље за опстанком, предузимају надљудске напоре да одбране свој идентитет и опстанак на свом прагу. Жеља да се остане у долини Неретве најбоље се огледа у огромним напорима да се порушени храмови обнове, али и да се изграде нови.
Прије пет година мјештани мостарског насеља Ортијеш започели су изградњу храма и уз много труда, камен по камен, зидали су га на исти начин као што су своје темеље градили и учвршћивали на вјековним огњиштима. За њих је овај храм симбол борбе и опстанка и вечни темељ који ниједан историјски догађај никада неће моћи да помери.
Почетак радова на храму Светог Стефана Деспота и Преподобне Евгеније (Лазаревић) благословио је тадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије, а подржао и сада ће благословити владика Димитрије. Храм је такође покренут уз подршку благорејског свештеника Бранимира Боровчанина. Владика Димитрије је приликом освећења темеља новог храма, у децембру 2018. године, рекао да овај храм треба да буде знак јединства и братске љубави.
„Нека Господ допусти да буде како је било у време првих хришћана. Живели су заједно, поштовали једни друге, имали светост и врлину живота, да кад би их људи погледали, рекли су какав су они Бог кад су тако свети и пуни љубави једни према другима. Такви и треба да будемо, да будемо знак овом свету и овом граду у коме живимо, да будемо знак присуства Бога љубави“, рекао је тада владика Димитрије.
Управо та братска љубав и жеља за опстанком учинила је овај храм, каже председник Одбора за подизање Храма Светог Стефана Деспота и Преподобне Евгеније (Лазаревић) и председник Друштва за коришћење и одржавање цркве. Гробље Ортијеш, Предраг Шупљеглав.
„Међу првима који су се вратили у долину Неретве, Ортијешани су показали да желе овдје да живе и да не желе нигдје. Ова црква подржава ту намеру и није пркос никоме, већ знак да желимо да овде живимо са свим људима других вера и нација који имају отворено срце према нама и да стварамо боље окружење и место за живот нашим дјеце“, каже Шупљеглав, додајући да је велика срећа за све што се посљедњих година на југу Мостара родио велики број српске дјеце за које је подигнута ова црква.
Шупљеглав каже да је идеја о подизању храма постојала и прије данашњих генерација и да су исту жељу имали и њихови преци, а да су је садашње генерације оствариле.
„Мјештани Ортијеша међу првима су се вратили у долину Неретве. „Након што смо обновили домове и превазишли те проблеме повратка, основали смо Удружење за одржавање и коришћење мезарја Ортијеш и реновирали гробље, изградили друштвени центар и дошли на идеју да реализујемо ту идеју која је давно постојала “, каже Шупљеглав.
Прије пет година, тачније 2018, почело је пројектовање, које је урадио мјештанин Ранко Окука. Након тога приступило се прикупљању документације, а освећење темеља је у децембру 2018. године.
Након тога, отпочела је активност свих чланова Одбора за изградњу храма, које је именовала Епархија захумско-херцеговачка, у који су били укључени како домаћи људи, тако и бројни сународници расути по свијету.
„Намјера је била да се ова идеја прошири и да се што више људи укључи у изградњу цркве. Било је понуда наших имућнијих пријатеља да финансирамо читаву изградњу, али је жеља била да ово буде црква за мјештане Ортијеша и Лакшевине, али и за све наше пријатеље“, каже Шупљеглав и додаје да на овај начин прикупљено је око 150.000 марака у новцу и бројним донацијама у материјалу и свему осталом.
„Хвала Богу, стигли смо до краја. Сада 23. априла биће освећење када ће то завршити наш владика Димитрије и црква ће бити званично уврштена међу цркве ове епархије и о њој ће заједно са нама бринути наш парох. Помагаћемо и убудуће јер чекамо да се црква окрече и одржава. Ту смо да бринемо о овој цркви за шта год треба“, каже Шупљеглав и додаје да ће грађевински одбор бити распуштен након освећења, али да ће мјештани остати да брину о цркви као и до сада.
Иако је било на десетине проблема, сви су превазиђени, а на југу Мостара не памти се да се група мјештана тако упорно и дуго окупљала око једног циља. Становници Ортијеша су стотине сати радили око храма, уређујући га и одржавајући. Све што су знали урадили су сами да уштеде на материјалима и занатлијама.
Шупљеглав каже да су мјештани протеклих година уложили много труда да се ова црква подигне.
„Ово је велика побједа за све нас. Поред тога што смо добили овај храм око којег ћемо се окупљати, показало се јединство великог броја људи који су уложили много труда и рада. Посебно се издвојило 5 до 10 људи, али нико није ни оклијевао. Ова црква нас је још више ујединила и сада ће нам све бити много лакше“, каже Шупљеглав.
Након овог пројекта, Удружење намјерава да ради на комори која би обезбиједила да преминули становници југа не морају да буду смјештени у градске мртвачнице, већ да се све ради у оквиру гробља.
„Желимо да смањимо трошкове за наше људе и да се све уради овде на гробљу. Друштвени дом и његова изградња је био пун погодак. Ту нам је помогла Влада Републике Српске, која је препознала да на овом локалитету недостаје један такав објекат. Овај дом је оправдао очекивања и користи се не само за постпогребне обреде што је људима много олакшало, већ и за све друге догађаје. Намјерно смо га искључили са гробља да би то био дом за све догађаје и овдје, хвала Богу, имамо крштења и славе и многе друге манифестације“, каже Шупљеглав.
Младен Крњеушић, предсједник Скупштине Удружења и члан Одбора за подизање цркава, каже да се стара народна пословица – „Ако хоћеш да видиш какво је село, треба да дођеш на гробље“, када је у питању Ортијеш, показала се тачном.
„Мислим да можемо да се похвалимо уређењем нашег гробља, друштвеног дома и сада наше цркве. Мислим да то може бити на понос свим Србима у долини Неретве, посебно у Ортијешу“, каже Крњеушић.
Говорећи о самој цркви, каже да је ово дивна идеја која је захтијевала много рада мештана и много средстава.
„Захваљујући нашим мјештанима, пријатељима из иностранства, а посебно институцијама Републике Српске, овај храм је завршен. У овај храм су уложена велика средства, али ми смо задовољни јер ће ова црква сабрати нашу омладину и дјецу, гдје је и остало наше насеље. Ово је подстрек нашој дјеци на окупљање, дружење и организовање и заједнички начин живота и рада“, каже Крњеушић.
На крају истиче да је овај храм круна повратка у долину Неретве, посебно за мјештане Ортијеша и Лакшевине и људе који су у овај храм уложили новац и труд.
На дан освећења храма, у недјељу 23. априла, биће служена литургија коју ће служити епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са мостарским свештенством. Након литургије услиједиће кратке бесједе и подјела захвалница дародавцима који су највише помогли у изградњи храма, а штампане су и захвалнице за све људе који су у овај храм уложили макар једну марку.
Одбор је припремио и ручак за преко 300 људи, а позивају све Србе Мостара и Херцеговине, али и све добронамјерне комшије и пријатеље других вјера да им се придруже и да заједно прославе овај историјски догађај за Ортијеш и Лакшевине. Догађај који је круна борбе мостарских повратника за своја огњишта.
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ ЗАСЛУЖАН ЗА ПРЕДИВНУ ЛОКАЦИЈУ
Црква се налази на брду изнад православног гробља у Ортијешу, уз магистрални пут М-17, и сви који уђу у Мостар виде је и диве јој се. Бројни туристи се већ заустављају и посећују га, а све занима и то што је храм изградио народ.
Предраг Шупљеглав каже да је идеја била да се црква подигне уз Дом, али да је тадашњи епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије тражио да се она подигне на брду.
„Епископ Григорије инсистира на томе, говорећи: Ако ће да се прави, може се направити само овде. Била је то исправна одлука јер је она сада доминантна на овом локалитету. Људи овде застају и сврате, пале свеће и диве јој се“, каже Шупљеглав.
ТОП ПОРТАЛ