Region
Становници градића Џексон у Калифорнији поново су били у прилици да виде "ватрену" прославу Божића по старом календару у режији суграђана српског поријекла.
У питању је дугогодишња традиција, која је прије осам година била у фокусу светских медија, након што су објављени снимци из центра Џексона на којима се види велики број мушкараца обучених у одијела који пуцају у ваздух из ловачких пушака, прослављајући Божић.
Главни организатор овог традиционалног славља за Божић је Бо Гилман, унук Неђа Вуковића из Невесиња , који је као амерички ратни херој добио улицу у Џескону.
За разлику од ранијих година, овог пута се у ваздух пуцало са двије локације - у самом центру града, као и на паркингу једног ресторана, а на оба мјеста су се могли видети теренци окићени српским и америчким заставама, људи који се грле и честитају једни другима празник, као и велики број сачмара, пиштоља и другог ватреног оружја чији су пуцњи парали ваздух.
Како се наводи на туристичким странама Џексона, оружје је по правилу пуњено "ћорцима", традиција постоји више од сто година, а прославу укључује парада кроз централну улицу око поднева. Све се обавља уз полицијску пратњу.
Град Џексон има око 5.000 становника, основан је током златне грознице половином 19. вијека, а Срби су у тај део Калифорније доселили још прије око 120 година, заједно са досељеницима из Француске, Италије и Ирске.
Због великог броја људи који поштују српску традицију, у Џексону се божићна декорација у продавницама не скида док не прође "српски Божић". У мјесту се налази и Црква Светог Саве.
Б92
Милан Зуровац из Невесиња који је претходних година даровао божићне печенице социјално најугроженијим породицама из невесињске општине данас је хуманитарну активност проширио и на Фочу. Акција је организована у сарадњи са фочанским Центром за социјални рад.
Зуровац је поклонио 25 веселица породицама које примају социјалну помоћ. Захвалност Фочи у којој су рођена његова два сина, испољава дарујући оне који тешко састављају крај с крајем, јавио је Радио Фоча.
Коса Васиљевић, из Брода на Дрини, каже да је захвална, јер први пут добија овакав поклон, а годинама је корисник социјалне помоћи.
Тридесетосмогодишњи Невесињац позива све људе да даривањем умножавају радост.
- Нисам богат да дијелим, али сам богат у срцу да помогнем да сви осјете дар Божића - истиче Милан.
Уз дарове, Туцидан ће многи памтити и по лијепом угођају у којем се наздравило, али и запјевало уз гусле.
Епархија захумско-херцеговачка и приморска и владика Григорије, данас обиљежава крсну славу Светог Игњатија Антиохијског богоносца. Уједно, данас се прослављају Свети архиепископ Данило Хумски и Св.Јован Кронштатски. Архијерејска литургија служена је у обновљеном Манастиру Светог Петра и Павла, код Требиња.
Светитељи, Игњатије на самом почетку хришћанства, Данило Хумски из четрнаестог вијека, и Св.Јован Кронштатски, с краја деветнаестог и почетка двадесетог вијека, веома су важни за православље. Тим поводом, бројни вјерници дошли су у Петро-Павлов манастир. Храм Св.Павла, из четвртог вијека, у изворном облику, обновљен је 2007.године.
"Посебан дан. Драго ми је што је и слава владике Григорија и што смо дошли јутрос", рекла је Јелена Јовановић.
"Данас је и Свети Јован Кронштадски. Имао сам прилику да посјетим његов гроб у Санкт Петербургу, његову цркву и његове мошти", додао је Момо Парежанин.
Уз Игњатија Богоносца, посебну важност за Херцеговину има архиепископ Данило Хумски. Био је једанаести српски архиепсикоп, а трон је заузимао половином четрнаестог вијека.
"Свети Игњатије и Свети Данило Хумски, који је био архиепсикоп, био је Херцеговац и и зато га ми посебно славимо", изјавио је игуман Манастира Житомислић архимандрит Данило.
Када је човјек светитељ, он је и побједник, рекао је владика Григорије. Светитељи носе свјетлост, а њен зрачак може да разнесе много таме, и важно је да таква свјетлост обасја људе око Божића.
"Данас бих волио да све људе обасја свјетлост богопознања. И то што сам говорио, свјетлост која нас милује, снажна свјетлост која спаљује трње наших сагрешења", истакао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.
Архијерејску литургију саслуживао је и умировљени владика Атанасије, у присуству више свештеника, бројних вјерника, званица, челника Града Требиња и представника институција.
РТРС
Координациони одбор херцеговачких удружења у Републици Србији се обратио свим надлежним институцијама у Србији и Републици Српској, са жељом да подстакне изградњу десне варијанте Коридора 11 (ауто-пут Е-761) Пожега–Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње, са краком Фоча–Сарајево. Одбор апелује на Владу Републике Српске и њено Министарство саобраћаја и веза да што пре у свом просторном плану усвоје ову важну трасу и тиме комплетирају мапу саобраћајница.
Још пре двадесет година, Владе Савезне Републике Југославије и Влада Републике Српске су уговориле израду генералног пројекта ауто-пута на релацији Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње а Саобраћајни институт ЦИП је израдио финални пројекат. Овај ауто-пут би пролазио кроз терене и подручја који су државна имовина, што је од изузетног значаја у погледу експропријације, а њиме би била повезана сва важна места у Источној Херцеговини (Вишеград, Чајниче, Фоча, Гацко, Билећа, Требиње).
Предложена траса би водила кроз пределе богате природним ресурсима, посебно хидроенергетским и рудним, а наслањала би се на сливно подручје река: Дрине, Ћехотине, Пиве, Таре, Сутјеске и Требишњице и пролазила би кроз туристички атрактивне дестинације: Каменград, Национални парк Тјентиште, Гатачко поље и поред два језера – Клиње и Билећког.
На маршрути овог пута се налазе средњовековни манастири: Добрун, Успење Пресвете Богородице Чајничке, Светог Петра Зимоњића, Добрићево, Тврдош, Дужи, Завала, Манастир Петра и Павла и Херцеговачка Грачаница. У непосредној близини су и манастири: Житомислић, Острог, Пива и Косијерево, Богословија у Фочи и саборни храмови Свете тројице у Мостару и Христовог васкрсења у Пребиловцима.
Ауто-пут би директно пролазио кроз питому и богату жупу Љубомир, постојбину династије Немањића, одакле је потекло Мирослављево јеванђеље.
Изградњом наведеног ауто-пута, вратила би се у живот једна одавно запостављена покрајина – Стара Херцеговина, постојбина српског језика и националне свести, дедовина Светог Саве и родно место Светог Василија. Овом саобраћајницом, Србија би добила најкраћу и најбржу везу Београда и Јадранског мора.
ПОЛИТИКА: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог одбора херцеговачких удружења