У Мостару је синоћ представљен први том Енциклопедије Републике Српске. Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да енциклопедије могу да раде оне државотворне јединице које су свјесне колика је вриједност једне енциклопедије.

"На нашу срећу схватили смо да је битно да кроз енциклопедију покажемо шта је то у садашњости, шта ће бити у будућности, те да обрадимо и прошлост. Енциклопедија је пројекат значајан за цијелу Републику Српску, али и цијелу БиХ", нагласио је Кузмановић. 

Он је додао да и Хрватска академија за науку и умјетност БиХ ради на својој енциклопедији и да двије академије сарађују, те да је њихов први том промовисан у Бањалуци. "Двије академије имају пуну сарадњу на културном и научном пољу и зато смо вечерас овдје", навео је Кузмановић. 

Он је додао да је у првом тому на 783 странице обрађено око 1.300 одредница које, између осталог, обухватају 28 разних подручја из историје, науке, технике, религије, те одређених односа. 

Кузмановић је рекао да су прво прикупљени подаци за све томове, па је онда почео рад на првом и то прије шест година. 

Он је напоменуо да то није енциклопедија која само говори о српском народу, већ садржи све који су, без обзира на нацију и остало, дали некакав допринос Републици Српској или који су на било који начин везани за Српску. 

Предсједник Хрватске академије за науку и умјетност БиХ Јаков Пехар каже да је већ одавно договорена сарадња између двије академије. 

"Ми смо промовисали два тома своје енциклопедије у Бањалуци, а вечерас промовишемо Енциклопедију Републике Српске у Мостару", рекао је Пехар. 

Он је нагласио да Енциклопедија Републике Срспке има строге критеријуме, те да су у њој људи, не само из српског етникума, већ и други, што јој даје општи карактер и велику вриједност. 

"Моја лична запажања су таква да је препоручујем свима. Она би се требала наћи у свим библиотекама и породицима, јер је информативна књига која ће служити као извор података садашњим и будућим генерацијама", рекао је Пехар. 

Промоцији у хотелу "Мостар" присуствовао је велики број посјетилаца, међу којима градоначелник Мостара Љубо Бешлић, конзули Србије и Хрватске у Мостару Марија Бакоч и Јадранка Модрић, те представници јавног живота овог града. 

Представљање је одржано у организацији Хрватске академије за науку и умјетност БиХ, Академије наука и умјетности Републике Српске, Хрватског лексикографског института БиХ и Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Мостар.

СРНА

Захваљујући мостарској породици Пешко, ових дана из штампе су изашле двије књиге "Страдања мостарских Срба у Независној Држави Хрватској 1941-1945" Милана Гулића и "Два крста и једна крв" Владимира Кецмановића које су до сада сабрале најтемељитији преглед страдања Срба Мостара.

На сајту Епархије захумско-херцеговачке и приморске наводи се да се Гулић кроз једну озбиљну историјску студију, а Кецмановић кроз историографски есеј, савршено допуњују и чине један свеобухватан приказ мученичког страдања мостарских Срба.

Милан Гулић дипломирао је 2008. године на Филозофском факултету у Београду, Одјељење за историју, а докторирао је 2012. године на Универзитету у Београду. Објавио је више радова у научним часописима и тематским зборницима. Ради у Институту за савремену историју у Београду.

Владимир Кецмановић је један од српских писаца млађе генерације. Аутор је романа: "Последња шанса", "Садржај шупљине", "Феликс", "Топ је био врео", Осама...