Region
У издању „Света књиге“ из штампе је изашла књига Милоша Окуке и Николе Лакете “Морине у Херцеговини“. Представљање је заказано за 10. март у Кући Ђуре Јакшића у Београду.
Ријеч је о изузетној књизи у којој је описана висораван Морине у северноисточној Херцеговини, која заједно са планином Црвањ припада једној сложеној области динарског холокарста. У књизи је приказан историјат овог краја, народни обичаји, записи, приче, пјесме, легенде.
Проф. др Милош Окука живи у Минхену. Био је лектор и гостујући професор на више њемачких и аустријких универзизета. Аутор је више књига и радова радова из дијалектологије, историје, књижевног језика, стандардологије, литературе и културе.
Професор историје Никола Лакета од 1997. живи у Аустралији. Бави се пруочавањем сеоба и етничких промјена на Балкану и поријеклом српских породица.
Иако су давно расељени из свог завичаја, Удружење Коњичана показало је да нису заборавили свој крај и једни друге. На одржаној донаторској вечери у Требињу прикупљен је значајан износ намијењен за обнову цркве Светог Василија Великог у Коњицу и за лијечење двије Коњичанке.
Ово није први пут да се Коњичани окупљају са намјером да се прикупи помоћ тамо гдје је најпотребније.
Синоћ је само од донација грађана прикупљено око 6.000 марака, а владика Григорије најавио је да ће Епархија донирати још 10.000 марака.
Прикупљени новац дијелом је намијењен за наставак обнове храма Светог Василија Великог.
Храм који је потпуно девастиран у рату је и Национални споменик културе у чију обнову је до сада уложено око 250.000 марака.
"То је велики храм и тражи велика средства, доста смо урадили, преостало је осликавање и надам се да ће до љета бити завршени радови", рекао је Милан Бужанин, парох коњички.
Нису заборављени ни Коњичани којима треба помоћ. Овог пута то су трогодишња дјевојчица Софија Шушић, која болује од урођеног оштећења мозга и Милијана Ћећез, којој је неопходна трансплантација бубрега.
Како су у међувремену средства за трансплантацију прикупљена, такође донацијама Коњичана из иностранства, Милијана се одрекла свог дијела донације у корист трогодишње Софије.
Отац Софије Сушић, Синиша, нада се да ће уз пуно труда и рада ова акција успјети.
Тренутно у Коњицу живи тристотинак Срба, а између двије и три хиљаде су расељени широм свијета.
Оваквим акцијама расељени Коњичани су показали да су дио свог краја заувијек понијели са собом.
РТРС
Млади узраста од 17 до 27 година из Републике Српске и ФБиХ имају шансу да путују Европом, упознају нове људе и уче о њиховој култури.
Сви који желе да доживе авантуру путујући по Европи, могу да се пријаве на конкурс за додјелу грантова за путовања који је расписала Шварцкоф фондација.
- Заинтересовани за истраживање Европе могу да се пријаве најкасније до 19. марта - наведено је у конкурсу, који је објављен и на интернет страници хоцу.ба.
У позиву је наведено да поред жеље за путовањем, млади који се пријаве треба да документују искуство са путовања које ће подијелити са другима.
- Кандидати који буду изабрани имаће прилику да путују Европом три до шест седмица - наведено је у конкурсу.
Они који буду изабрани добиће 550 евра, и то 400 евра на почетку свог путовања, а преосталих 150 након што поднесу извјештај са путовања.
Нема података колико су дозвољене вриједности емисије пепела и прашине биле премашене.
Екстремни минуси, отказивање опреме, потребе електро-енергетског система за струјом и коришћење лошијег угља, кумовали су прекомјерном пепелу у атмосфери.
"Имамо проблема са транспортом, јер тај пепео тешко се транспортује пнеуматским системом и долази до запуњења бункера", рекао је Његош Вуковић, руководилац постројења за отпрему пепела у РИТЕ Гацко, док Боривоје Вујичић извршни директор за производњу, ЗП РиТЕ Гацко додаје: "Евидентно је да се при екстремно ниским температурама морало десити, али приоритет је било обезбиједити производњу и сачувати постројења од замрзавања".
Умјесто планираних 142, ТЕ Гацко произвела је 157 гигават часова струје. Стајање Термоелектране, само за струју, коштало би домаћи систем 20 милиона евра. О јануарским размјерама, свједоче грађани и преостали снијег.
"Увече затворим све, не износим веш вани, угуши прашина и смрад. Шта би било да стане Термоелектрана – крепао бинарод од глади. Овако диши док можеш", говоре грађани Гацка.
Тренутно, филтери одвајају 85-90 одсто пепела и прашине. Међутим, није извјесно до када ће потрајати, јер је и даље у употреби угаљ лошијег квалитета.)
Општина неће тражити прекид рада Термоелектране, али захтијева трајно рјешење проблема. Не знају који је био обим загађења.
"Те податке, које би Термоелектрана требала да мјери, они их не дају за јавност, или их не мјере", изјавио је Радојица Антуновић, замјеник начелника општине Гацко.
Вујичић је потврдио да ће лошији угаљ бити коришћен још три-четири године. Опрема за његово пречишћавање, као трајно рјешење, коштала би 15-20 милона евра.
РТРС