Координациони одбор херцеговачких удружења у Републици Србији се обратио свим надлежним институцијама у Србији и Републици Српској, са жељом да подстакне изградњу десне варијанте Коридора 11 (ауто-пут Е-761) Пожега–Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње, са краком Фоча–Сарајево. Одбор апелује на Владу Републике Српске и њено Министарство саобраћаја и веза да што пре у свом просторном плану усвоје ову важну трасу и тиме комплетирају мапу саобраћајница.
Још пре двадесет година, Владе Савезне Републике Југославије и Влада Републике Српске су уговориле израду генералног пројекта ауто-пута на релацији Вишеград–Чајниче–Фоча–Требиње а Саобраћајни институт ЦИП је израдио финални пројекат. Овај ауто-пут би пролазио кроз терене и подручја који су државна имовина, што је од изузетног значаја у погледу експропријације, а њиме би била повезана сва важна места у Источној Херцеговини (Вишеград, Чајниче, Фоча, Гацко, Билећа, Требиње).
Предложена траса би водила кроз пределе богате природним ресурсима, посебно хидроенергетским и рудним, а наслањала би се на сливно подручје река: Дрине, Ћехотине, Пиве, Таре, Сутјеске и Требишњице и пролазила би кроз туристички атрактивне дестинације: Каменград, Национални парк Тјентиште, Гатачко поље и поред два језера – Клиње и Билећког.
На маршрути овог пута се налазе средњовековни манастири: Добрун, Успење Пресвете Богородице Чајничке, Светог Петра Зимоњића, Добрићево, Тврдош, Дужи, Завала, Манастир Петра и Павла и Херцеговачка Грачаница. У непосредној близини су и манастири: Житомислић, Острог, Пива и Косијерево, Богословија у Фочи и саборни храмови Свете тројице у Мостару и Христовог васкрсења у Пребиловцима.
Ауто-пут би директно пролазио кроз питому и богату жупу Љубомир, постојбину династије Немањића, одакле је потекло Мирослављево јеванђеље.
Изградњом наведеног ауто-пута, вратила би се у живот једна одавно запостављена покрајина – Стара Херцеговина, постојбина српског језика и националне свести, дедовина Светог Саве и родно место Светог Василија. Овом саобраћајницом, Србија би добила најкраћу и најбржу везу Београда и Јадранског мора.
ПОЛИТИКА: Светозар Црногорац, потпредседник Координационог одбора херцеговачких удружења