Region
На изборној скупштини Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Градски одбор Мостар за новог предсједника изабран је мостарски парох Радивоје Круљ, а за потпредсједника новинар Сања Бјелица Шаговновић.
Круљ је нагласио да су мостарски Срби и оснивачи "Просвјете" златним словима писали историју и културу тог града. "Трудићемо се да будемо достојни насљедници и да вратимо дух српске културе у град на Неретви", рекао је Круљ.
Он је синоћ у представљању четворогодишњег програма рада истакао да ће заједно са новоизабраним руководством Друштва радити на јачању мостарске "Просвјете" у сваком сегменту, те унапређењу досадашњих активности и манифестација, као и организовању нових.
Нови предсједник је већ за петак, 15. септембра, најавио пројекцију филма "Завештање", те нагласио да ће овогодишње "Шантићеве вечери" у организацији "Просвјете" бити отворене 10. октобра у Мостару.
Он је посебан фокус ставио на "`Просвјетину` школу српског језика, историје и културе" наводећи да ће њен рад бити унапријеђен, те нагласио да је циљ отварање школе на српском језику у Мостару.
"Циљ нам је основати и `Просвјетин` Фонд за стипендирање ђака и студената, те обновити издавачку дјелатност и радити на унапређењу културног, научног и књижевног стваралаштва. Достојанствено ћемо се спремати и за обиљежавање 150 година од рођења Алексе Шантића идуће године, затим радити на отварању одбора у другим општинама у Херцеговачко-неретванском кантону, те системском рјешавању финансирања Друштва", навео је Круљ.
На четворогодишњи мандат изабран је и нови Управни одбор који чине: Сања Ђурасовић, Данило Голо, Владенка Миловић, Сретенка Ћихорић, Вања Бјелица Чабрило, Радислав Тубић, Бранка Медан, Тања Чворо и Горица Рашовић.
У Надзорни одбор изабрани су Милена Комлен, Златко Сердаревић и Горан Судар.
Редовна изборна скупштина одржана је у Владичанском двору у Мостару.
Извор: СРНА
На Зијемљима је данас одржан традиционални народни сабор који је окупио велики број мјештана, гостију и људи коју вуку коријене из овог планинског херцеговачког мјеста. Ни лоше временске прилике нису омеле Зијемаљце да присуствују богослужењима, поразговарају са пријатељима и оживе сјећања на претке који су на ове просторе населили прије два вијека.
Свету литургију у Цркви светих мученика служио је свештеник Небојша Радић. Након богослужења, код Спомен обиљежја погинулих бораца у протеклом отаџбинском рату одржан је парастос, а делегација општине Источни Мостар положила је цвијеће.
Сабор на Зијемљима уз краће прекиде одржава се прве недјеље након Велике Госпојине више од једног вијека. Мјештани су се након напорних радова око сакупљања љетине састајали да поразговарају са пријатељима, запјевају и надмећу у соколским дисциплинама. И током данашњег саборовања Зијемаљци су са наглашеним емоције причали о завичају и присјећали се некадашњих времена.
Универзитетског професора Мила Рачића животни путеви одвели давно су из родног краја, али Зијемља није заборавио и сваку прилику користи да наврати у завичај. Каже да су његови братственици јуче обиљежили 200 година од досељавања на ове просторе.
− Ово је за нас важан догађај који свједочи о нашој традицији и ми се сваке године састајемо прве недјеље након Велике Госпојине да присуствујемо литургији и одамо почаст преминулим и погинулим сродницима – наглашава Рачић. Подсјећа да су Зијемља након Другог свјетског рата имала преко 1.000 становника који су солидно живјели од сточарства, земљорадње и експлоатације шуме. Касније су се раселили по читавом свијету, али завичај нису заборавили. Многи од њих постали су угледни високообразовани људи и бинисмени. Сви они одмор за душу најрадије траже управо на Зијемљима.
Спортски дио свечаности био је у знаку Госпојинског меморијалног турнира у малом фудбалу. Побједник у сениорској конкуренцији је „Кафаница“ која је у финалу поразила екипу „4 плус 1“. У пионирском финалу састав Фаст фуд „Буцко“ био је бољи од екипе "NO NIME". Организатор турнира Општина Источни Мостар за побједнике је обезбиједила вриједне новчане награде.
Серија земљотреса јутрос је потресла Херцеговину. Први у 06:02 часова био је јачине четири јединице по Рихтеру и пет степени по Меркалију са епицентром између Мостара и Читлука. Земљотрес овог интезитета може изазвати оштећења на старим и слабије грађеним објектима.
Друго подрхтавање тла осјетило се у 06:09, а још два у 06:14 часова.
Најјачи земљотрес осјетио се на подручју цијеле Херцеговине и Далмације.
Други сајам сира, вина, меда и традиционалних производа окупио је у ресторану "Комлен" на Тјентишту бројне излагаче са подручја Фоче, херцеговачких и других општина са регије чији су домаћи специјалитети привукли огроман број посјетилаца и туриста из европских земаља.
"Царска ракија", невесињски надалеко познати сиреви, фочански "златни сир", производи од смокава, природни чајеви, мелеми и тинктуре, рукотворине и сувенири, богатство домаћих, традиционалних производа, само су дио богате фестивалске понуде представљене у природном амбијенту Националног парка "Сутјеска", који је организатор сајма.
Највећа гужва је на штанду Боже Влачића из Требиња, који је представио производе од смокве.
"Слатко од смокава, џем, ракија, ликер од смокве и лаванде, палета производа је велика. Не бих волио да ми се понови оваква година и поред сталног заливања и чувања слаб је принос, али ја сам задовољан. Потражње увијек има, а то показује и овај сајам", каже Влачић.
Невесињци су се представили богатим млијечним и производима од меда.
"Мед и све остале пчелиње производе, прополис, полен, мјешавине ракије медоваче. Ово је једна од најлошијих година за нас пчеларе у посљедњих педесет година и више, али боримо се", каже пчелар Радмило Говедарица из Невесиња.
"Ту су висококвалитетни сиреви, сиреви за мезу са паприком, бибером, до највећег специјалитета - сира из мијеха, затим три врсте кајмака, висококвалитетно млијеко са херцеговачких планина и висоравни", рекао је Благоје Кравић, представник мљекаре "Перфето плус" из Невесиња.
Да природа чува лијек за свакога показао је пчеларски центар "Батинић" са Сокоца који је представио различите природне препарате од биљака и меда.
Органска производња без хемије гарантује квалитет, истичу Батинићи.
"Ту су мелеми на бази меда, тинктуре од биљака, трава, креме против бора, за његу коже, козметика, мјешавине за јачање имунитета, биљне капи за ублажавање различитих тегоба. Велико је интересовање за производе, сви траже природно, колико год то не изгледа некад тако", каже Драган Батинић, власник пчеларског центра "Батинић".
Домаће производе од најквалитетнијег воћа и поврћа, али и љековитог биља са обронака Зеленгоре, Вучева и Маглића представило је сеоско домаћинство Ковач са подручја Тјентишта.
"Слатко од јагода, боровнице, шипурка, ајвар, сокове од воћа, наша је производња, а све производе правимо са чистом изворском водом која није хлорисана тако да је све здраво и љековито", каже Рамиз Ковач, који се може похвалити квалитетном домаћом ракијом од јабука "Рамизовачом".
Чуда природе претворена у квалитетне препарате представила је мануфактура Владичић из Фоче, док су квалитетне традиционалне производе од воћа и поврћа вјешто спремиле вриједне руке домаћица из устикољанског Удружења жена "Емина".
Главна тема овогодишњег сајма је оријентисаност ка одрживом развоју у руралним подручјима. Осим што окупља бројне излагаче, сајам пружа могућност да се аутохтони производи Фоче и општина у окружењу промовишу у туристичком смислу и то у јединственом природном амбијенту најстаријег националног парка у БиХ.
"Овим сајамом покушавамо да мотивишемо домаће произвођаче и пружимо пласман њихових природних производа. Сви ови производи ускоро ће се моћи продавати у нашој намјенској продавници коју овђе имамо, тако да настојимо да цијела регија има корист од НП `Сутјеска`, као што Република Српска има корист јер овђе је све више туриста, а већ је посјећеност виша за око 20 одсто него лани", рекао је директор Националног парка Дејан Павловић.
Он наглашава да гости стижу са свих континената, те да се јавља потреба за све већим смјештајним капацитетом, што ће бити омогућено уз помоћ Владе Српске.
СРНА