Region
Искуство Цркве нам казује да се највећа искушења често догађају управо у вријеме Великог Поста. Тако смо се и ми у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској са тугом суочили са новонасталим искушењем које је изазвано неовлаштеним и противзаконитим звучним снимањем расправе нашег умировљеног Владике Атанасија и Игумана тврдошког, Саве јеромонаха, у гостопримници тврдошког манастира (29. марта). Како у свакој породици, тако и у монашком братству, догађају се искушења и непријатне размирице, али је показатељ духовне зрелости једног домаћинства и братства то да оне буду превазиђене. Баш онако како се то, на славу Божију, збило већ у наредним данима са тврдошком братијом. Братска љубав, покајање и измирење запечаћени су тајном над тајнама, Божанственом Литургијом коју су Владика Атанасије и Игуман Сава служили заједно са Владиком Димитријем на празник Благовијести (7. априла).
Међутим, ненавидник жели да пред наше очи стално изводи наше гријехе, како никада не бисмо били у стању да примимо Божји опроштај и благодат искупљења. Нажалост, неки међу нама који себе сматрају не само духовно зрелим, већ и кудикамо зрелијим и трезвенијим од монаха, свештеника па и Епископа наше Епархије, показали су се као сарадници непомјаника и извршиоци његовог наума. И као да није било довољно што се пласирањем споменутог снимка у јавност већ створила пометња и саблазан у нашој Цркви, група вјерника је такође неовлаштено и противзаконито у јавност пустила тајно снимљени аудио запис њиховог разговора (од 10. априла) са Оцем Младеном, старјешином Саборне Цркве у Требињу.
Дијељењем ових записа у интернет простору створена је велика смутња и саблазан у народу, а потом је покренута и интернет петиција самозваних „бранитеља“ Владике Атанасија који инсинуирају да је на сцени тобоже прогон нашег духовног Оца из Херцеговине. Све ово оцјењујемо као несрећни и злонамјерни покушај изазивања смутње и саблазни. Из тог разлога, упознавши Преосвећеног Владику Атанасија са свим овим дешавањима, замолили смо га да јавно изнесе свој став, на шта је он у духу очинске бриге за своју вољену Херцеговину без предoмишљања пристао, и ДОЗВОЛИО да се начини звучни запис његове изјаве. У наставку доносимо његову поруку, у текстуалном и звучном запису, коју је саопштио у разговору са протопрезвитерем Оцем Радивојем Круљем.
Такође, и овом приликом упућујемо све вјерне на недавно изречене молбене ријечи Владике Димитрија: „молим и преклињем појединце међу вама, да не отежавају себи и свима нама ионако тешко бреме за ношење које је новонастала ситуација ставила на наша плећа. Молим вас да будемо разумни, да пазимо једни на друге, да служимо једни другима, да слушамо једни друге и да не изазивамо немир и раздор у Цркви.“ Ако благе ријечи и преклињања херцеговачког Владике некоме нису довољна, подсјећамо и опомињемо све вјерне на громке ријечи Апостола Павла, упућене онима који су уносили смутњу и раздор у коринтску Цркву, али и свима нама: „Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог“ (1. Кор. 3, 17). Све оне који мисле да „Богу службу чине“ (Јн. 16, 2), а заправо руже јединство наше Свете Цркве и изазивају саблазни опомињемо и на ријечи самог Спаситеља: „Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе преко кога долазе“ (Лк. 17, 1).
На крају, све оне који желе да отму духовни мир, слогу и јединство од честитог братства манастира Тврдоша, а тиме и од наше Епархије којом је столовао Свети Василије, подсјећамо на његове страшне и бесмртне ријечи: „Ко би покушао да нешто отме од манастира, отео Господ Бог таквом разоритељу његов дом, кућу, и стоку са синовима и сав његов иметак да му Господ Бог затре и распе одједном у вјекове“.
Овим стављамо тачку на покушаје да се часно име и свијетли лик нашег Оца и Учитеља, Владике Атанасија, злоупотријеби за сијање раздора, уношење смутњи и стварање саблазни у нашој Цркви. Они који то чине треба да знају да се не разликују од римских војника који су наносили ране на тијелу Христовом, на шта нас опомињу ови дани Велике недјеље. Јер тијело Христово јесте Црква (1 Кор. 12, 12-27).
Извод из разговора Владике Атанасија са о. Радивојем Круљем
Владика Атанасије:
Ове [покретаче петиције] не треба узети озбиљно, то су људи који хоће само да роваре. Зилоти су пре свега немирни са собом самима и сигурно им савест није мирна. Да они спасавају Цркву… од кога спасавају Цркву? Спасавају мене, од кога? Ми смо служили за Благовести предивно, са Димитријем и са Игуманом.
Отац Радивоје Круљ:
Реците нам о тим односима између Вас и Игумана, Вас и Владике Димитрија.
Владика Атанасије:
Па фино, ништа, брате. Служили смо заједно, причестили се заједно, било је и народа. Па нисмо скоројевићи, нисмо јуче дошли. Свима њима ја признајем: Димитрије ће, ако Бог да, учинити доста, и Игуман је урадио доста, и претходни Григорије. Сви су они урадили, и ти си доле урадио доста са нашом Црквом. Та Црква цвета. И хвала Богу! Него, само злобници… Није искључено да ту постоји рука неких удбаша, а поготово отуда што сам ја познат у Србији, што ме не трпе, зато што хоће да издају Косово и то је тако јасно, и писао сам о томе и Патријарху и коме све не.
За име Божије! У моје име нико нема благослов да то ради нити да мене штити. Од чега да ме штити? Од мог народа, од мојих свештеника, од мог Владике кога стално помињемо? И он је ту био пре неки дан.
О. Радивоје Круљ:
И од Вашег Игумана?
Владика Атанасије:
Па и од Игумана нашег, сигурно. Али, рецимо, људски је… Рекао је Свети Теодор Студит, у време кад није било да се глачају даске, па су их грубо тесали, и онда трљају једну о друге и једна другу глачају. Али и једна другој и извесни бол наносе. Људски односи бивају … знате, бивају да има извесних некада… али све се то … „стрпљен – спасен“ каже народ. И поготово сада Велике недеље, шта је све Господ наш претрпео, шта су му све радили, каква су подметања… Он је кротко [рекао]: „Оче опрости им, јер не знају шта раде”. И онда је његов следбеник Стефан рекао: „Не прими им Господе ово за грех“, за ове који су га каменовали, кад је видео небо отворено. То што се шири зло, то је нажалост… отац Јустин је говорио: да се зло ради и зло се шири и зло напредује у свету, како каже и Апостол Павле. Али победићемо Васкрсом, вером у Васкрслога Господа, распетога и васкрслога.
Ја сам овде направио гроб себи и ту ће ми бити гроб. То је први доказ да ја не мислим да идем из Херцеговине. И, хвала Богу, то је у тој црквици која је пола у гробљу, пола ван гробља. Јер ионако се жале да није одавно ни један Херцеговац [Епископ] преминуо овде. То је донекле била кривица и централне управе у Цркви – што нису обраћали пажњу. Хвала Богу, ту смо већ колико година, више од 20 година и бићемо, и да овоме народу помогнемо, страдалном народу.
Тако да, једноставно, те свађалице, те такозване зилоте и псевдозилоте, најбоље их је игнорисати, што каже народ, као кад ђаво напада неким мислима, не треба се препирати са тим мислима, него игнорисати их да будеш ослобођен. Ђаво само подмеће зло и где год може, забада трн у ногу здраву.
О. Радивоје:
Амин. Можда је најбоље на крају да дате поуку и поруку народу коме се сервира ова петиција – како да реагују.
Владика Атанасије:
Једноставно да игноришу, рекао сам и понављам. Каква петиција, од кога и у име кога?! Управо ти који су најмање црквени и најмање су људи љубави, људи слоге у овој земљи Светога Саве. Да је Свети Сава тако радио, шта би било од Херцеговине?! Па овде се родио Свети Василије. Отац Јустин је говорио: „Херцеговина је земља јунака, песника, светаца, хероја и гуслара“. А Свети Николај је говорио још лепше о Херцеговини: „То је једна српска принцеза која има на глави седу косу, на грудима јој расту смокве и грожђе, а ноге пере у мору“. Ја те зилоте зовем „зурлоти“, они су пре свега ван себе, ван своје савести и онда муте – мутиводе обичне… пусти то. Тако је радио Артемије, погордио се, ено га сад отишао тамо, створио своју групицу и остаће секташ ако се не покаје.
Из канцеларије Епархије ЗХиП
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик саопштио је данас да ће у четвртак, 16. априла, свим радницима у здравству Републике Српске бити исплаћена плата, а уз њу и једнократна помоћ од 1.000 КМ.
Додик је рекао да ће плата и једнократна помоћ бити исплаћени за здравствене раднике, спремачице, возаче и друге запослене у здравственом сектору.
- Новац ће добити само они који су од појаве вируса корона у Републици Српској радили најмање пола радног времена. Сви други неће моћи да је добију, односно они који нису радили или су користили боловање или неплаћено одсуство, а никако они који су користили боловање и слично - изјавио је он.
Додик је рекао да је за накнаду од 1.000 КМ за око 9.700 радника из републичких средстава обезбијеђено скоро 10 милиона КМ.
- То је дио захвалности коју желимо да одамо здравственим радницима. Захвалан сам медицинским радницима и ово је наш мали гест захвалности, иако је то за нас финансијски озбиљан напор - нагласио је он.
Додик је истакао да медицински радници сада највише заслужују адекватан и коректан однос Републике Српске. Изразио је наду да ће за два-три мјесеца опет бити створена прилика да се нешто слично уради.
- Не могу то обећати, али уколико се укаже прилика нећемо оклијевати да то урадимо - рекао је он.
Подсјетивши да је Српска формирала три фонда, Додик је изразио увјерење да ће за њих бити обезбијеђено 500 милиона КМ за разне врсте помоћи.
- За овај мјесец свим радницима који су престали да раде, у складу са одлуком Владе да се прекида рад у услужном сектору и дијелу производње, биће исплаћена минимална плата у износу од 520 КМ и доприноси. Укупан бруто износ је 770 КМ. Сада смо евидентирали 66.000 радника којима ћемо то исплатити након истека мјесеца - истакао је Додик и поручио да нико не треба да брине јер има довољно новца за то.
РТРС
Привредна комора Републике Српске саопштила је да ће издавати потврду којом привредно друштво доказује да је претрпјело штету усљед епидемије вируса корона или му је рад био ограничен или привремено забрањен.
Ову потврду привредним друштвима траже поједине комерцијалне банке у Републици Српској приликом предаје захтјева за одобравање посебних мјера по кредитима за ублажавање економских посљедица узрокованих пандемијом новог вируса, међу којима је и мораторијум на отплату кредита, саопштено је из Привредне коморе Српске.
- Потврда о привременој забрани рада и ограниченом обављању дјелатности усљед увођења ванредне ситуације и ванредног стања у Републици Српској издаје се бесплатно, искључиво на захтјев привредног друштва, уз приложену изјаву којом образлаже насталу ситуацију у привредном друштву, односно посљедице утицаја вируса корона на пословање - истиче се у саопштењу.
Из Коморе подсјећају да је примјена посебних мјера у регулисању односа банке и клијента у условима кризе изазване вирусом корона омогућена одлуком Управног одбора Агенције за банкарство Републике Српске о привременим мјерама банкама за ублажавање економских посљедица узрокованих вирусним обољењем вирус корона.
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије поручио је вјерницима да је најтрезвеније поштовати све одлуке и препоруке градских, републичких и државних власти којима се настоји спријечити ширење вируса корона и спасити што већи број живота, те позвао појединце да не отежавају ионако тешко бреме.
Владика је у писму вјерницима указао да би била велика грешка дозволити јавну расправу о заједничким богослужењима.
- Тиме би доводили људе у ситуацију да, макар и нехотично, немајући сви дар вјере, као ни основне теолошке информисаности, неуко анализирају оно у шта нису довољно упућени и, самим тиме, профанишу наше светиње, а нас оправдано оптужују као неодговорне и себичне људе - навео је владика Димитрија.
Владика је у поруци вјерницима истакао да се не смије дозволити угрожавање живота ближњих, јер су они за сваког правог хришћанина највећа светиња.
Он је истакао да је ова ситуација утицала и на духовни и црквени живот, те да све то тешко пада и свештеницима.
- Не можемо да се молимо онако како желимо и како смо навикли, да учествујемо у богослужењу, да загрлимо и цјеливамо ближње, да цјеливамо свете иконе, и што нам најтеже пада – да саборно учествујемо у Божанској Литургији - навео је владика Димитрије.
Владика је истакао и да "лијек бесмртности", како Свети Игњатије Богоносац назива Свету Евхаристију, "јесте лијек и за исцјељење ове нове болести, али не као медикамент који ће сам по себи да сачува од заразе, него као израз љубави једних према другима и тиме предокушај Христове побједе над смрћу".
- Ако се Евхаристијом служимо да покажемо себи и другима да смо бољи вјерници од наших ближњих, онда је узалуд приносимо. На крају, ако журимо да учествујемо у Светој Евхаристији у манастирима да бисмо се наругали одлукама својих пастира сматрајући их за ништавне, или за одраз маловјерја – узалуд тамо идемо - напоменуо је владика Димитрије.
Према његовим ријечима, у оваквој ситуацији се бира између живота ближњих, прије свега старијих и хронично болесних с једне, и "духовног" комфора с друге стране.
- Избор би требало да буде лаган, а ова пандемија, на нашем личном духовном путу, може и треба да буде прилика за раст наше вјере и дубље проницање у љубав Христову "која превазилази разум" и наше духовно васкресење из сна себичности - наводи се у писму владике Димитрија.
Владика Димитрије позвао је вјернике да заједничку литургију која је сада онемогућена оплемене на другачији начин, тако што што ће се /уз све мјере предострожности/ побринути око неког болесног, старијег или за некога коме је онемогућено кретање обавити неопходну набавку и опет се послије такве "литургије" причестити.
Он је напоменуо је да је једини циљ саопштења које је Епархија захумско-херцеговачка и приморска издала у данима великих изазова био тај да сачувају једни друге од опасности која пријети.
Појединце је замолио да не отежавају себи и свима ионако тешко бреме за ношење које је новонастала ситуација ставила свима на плећа, док је већини вјерног народа епархије захвалио.
- Молим вас да будемо разумни, да пазимо једни на друге, да служимо једни другима, да слушамо једни друге и да не изазивамо немир и раздор у Цркви. Ако се и не плашимо корона вируса, Бога би требало да се плашимо - поручио је владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
СРНА