Region
Поводом присаједињења Војводине Србији, јединствена изложба портрета „Војводина Србија – запис у камену“ отворена је у недељу 18. новембра у клубу „Трибина младих“ Културног центра Новог Сада. О изложби су говорили: Биљана Ристић, аутор изложбе, Мирослав Паровић, идејни творац пројекта, и Миле Игњатовић, ликовни критичар.
Изложба посвећена присаједињењу Срема, Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији садржи портрете у камену 17 најзначајнијих личности које су допринеле да 1918. године дође до присаједињења. Портрети на камену симболизују трајност попут везе Србије и Војводине која је коначно и успостављена присаједињењем 1918. године.
Идејни творац изложбе Мирослав Паровић надахнуто је приметио да портрети Биљане Ристић, с којих нас гледају деспот Стефан Лазаревић, Арсеније Чарнојевић, Светозар Милетић, Јаша Томић, Мати Ангелина, Марија Трандафил, Михајло Пупин, Јован Јовановић Змај, краљ Александар и други јунаци који су допринели том великом историјском чину, изазивају посебну емоцију и велико поштовање.
- Сви они допринели су да ми данас у 2018. години можемо да кажемо да имамо све оно што чини велики народ: цивилизацију, културу, државу. Идеја ове изложбе је да прикажемо да присаједињење 1918. године није било пука случајност, већ резултат петовековног процеса Срба који су од средњовековне немањићке државе, појачане косовским митом, успели да коначно постигну тај циљ о припајању матичној држави – казао је Паровић.
Уметници Биљани Ристић ово није први сусрет са новосадском публиком. Пре три године, у Културном центру Новог Сада, приказана је њена изложба посвећена 140. годишњици херцеговачког устанка „Невесињска пушка“.
- Сада је пред вама, на истом месту, изложба посвећена присаједињењу. Ова изложба је мој запис кистом, радила сам је срцем и душом и с великом љубављу према свом народу. На нама је да се сећамо наших предака, о њима говоримо и никада не заборавимо ко смо – поручила је ауторка изложбе.
Говорећи о посебности ове галерије портрета, историчар уметности и ликовни критичар Миле Игњатовић приметио је да у ери савремених технологија, када је портретно сликарство изгубило форме класичног израза, Биљана Ристић се ослања на традиционалне уметности попут сликања фресака.
У уметничком делу програма учествовали су квартет клуба класичне гитаре „Акорд“ из Бачке Паланке и песникиња Јасна Миленовић која је казивала стихове „Плес са храстом“ и „Плес са страхом“.
Ова изложба, чији су партнери НВО Српски културни простор и НВО Слободни грађани Србије, трајаће до уторка, 20. новембра.
Извор: КЦНС
Радмила Чичковић, досадашњи вршилац дужности директора "Електропривреде Републике Српске", поднијела је данас оставку на то мјесто.
Надзорни одбор "Електропривреде", на то мјесто именовао је Луку Петровића, досадашњег градоначелника Требиња, потврђено је за РТРС.
"На данашњој сједници задужили смо Управу друштва да што прије формира комисију како би се извршила примопредаја дужности и донијели одлуку да се распише јавни конкурс за избор генералног директора", рекао је замјеник предсједника Надзорног одбора "Електропривреде Републике Српске" Небојша Рикало.
Он је новинарима у Требињу навео да је Петровић прихватио именовање на ову дужност.
Извршни директори у "Електропривреди Републике Српске" за сада остају на својим функцијама.
СРНА
У јубиларној 2018. години, када Хидроелектране на Требишњици /ХЕТ/ прослављају пет деценија од пуштања у погон хидроелектране "Требиње I", ово предузеће је успјешно завршило још један важан објекат хидроенергетског система "Горњи хоризонти" - канал кроз Фатничко поље.
Извршни директор за производњу и техничке послове ХЕТ-а Илија Таминџија потврдио је за TrebinjeLive.info да је ријеч о каналу чија је дужина 2,8 километара, у оквиру кога је изграђен и мост дужине 27,5 метара, силазне рампе, сервисни пут и пратећи објекти.
Он је појаснио да је ријеч о пројекту за који је ХЕТ издвојио више од осам милиона КМ, а чија је изградња трајала пет година.
"Помоћу канала кроз Фатничко поље, као и већ изграђеним тунелима Дабарско поље-Фатничко поље и Фатничко поље-акумулација Билећа, вршиће се трансфер вода Горњих хоризоната у постојећи изграђени дио хидроенергетског система на Требишњици", навео је Таминџија.
Према његовим ријечима, након изградње ХЕ "Дабар" и канала кроз Дабарско поље, овим објектом ће се без губитака преводити воде Горњих хоризоната, те након енергетске прераде на будућој ХЕ "Билећа", истим значајно повећати и производњу електричне енергије на постојећим хидроелектранама.
Радове је извео конзорцијум фирми "Интеграл инжењеринг" из Лакташа и "Приједор путеви" из Приједора.
Поред овог значајној пројекта, ХЕТ финансира и још два значајна пројекта у оквиру Горњих хоризоната и то изградњу ХЕ "Дабар" и постављање бетонске облоге кроз тунел Фатничко поље-акумулација Билећа.
Вриједност радова на изградњи доводног тунела, улазне грађевине и приступних тунела за ХЕ "Дабар" вриједан је 131 милион КМ и повјерен је фирми "Интеграл инжењеринг".
Радови на постављању бетонске подлоге кроз тунел Фатничко поље-акумулација Билећа изводи фирма "Херц градња" из Билеће, а вриједност радова је око 11,5 милиона КМ.
Уз ове радове, ХЕТ за око 13 милиона КМ финансира и изградњу затвореног базена у Требињу, уређење Мале и Велике поточине /Ћатовића крак/ са око 2,1 милион КМ, те изградњу новог резервоара "Врело око" код Требиња са око 3,2 милиона КМ.
За изградњу система за наводњавање у Требињу, ХЕТ је издвојио три милиона КМ.
По уговору који финансира ХЕТ, изводе се радови на преосталом дијелу главног дистрибутивног цјевовода - од пумпне станице Засад поље, преко Придвораца и Алексине Међе до разводног постројења, односно до споја са цјевоводом за водозахват Зубаца и секундарна мрежа у дужини од око 25 километара.
Радови се изводе и у Мокром пољу, гдје ће се поставити мјерно регулациона опрема на изграђеном систему, а изградиће се и резервоар у Кременом долу и дио цјевовода према џиварском Пољицу.
На подручју Требиња ХЕТ је издвојио и значјна средства за уређење обала Требишњице и приступних путева, међу којима су најзначајнији уређење Жељезничког моста, улице која води до изворишта Лушац и улица у насељу Оток.
ХЕТ је крајем прошле године завршио пројекат пробоја тунела испод Билеће дужине 1.816 метара и на тај начин су се смањили ризици од плављења Билећког поља.
За ове радове ово предузеће је обезбиједило 7,5 милиона КМ.
У наредном периоду ХЕТ ће на подручју Требиња финансирати и изградњу моста на великој обилазници вриједног око шест милиона КМ, освјетљење обала и мостова на Требишњици са око 300.000 КМ, као и уређење старе жељезничке станице са око милион КМ.
trebinjelive.info
Градски одбор Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" Мостар синоћ је на свечаној академији поводом 100 година од завршетка Првог свјетског рата и ослобођења града од Аустроугарске додијелио Анису Косовцу из Коњица награду за хуманост "Степа Степановић".
Косовцу је додијељена ова награда за племенито дјело подизања споменика браћи Павлу и Петру Голубовић, од пет и седам година, који су заједно са мајком и оцем убијени 1992. године у Коњицу.
Предсједник мостарске "Просвјете" Радивоје Круљ изјавио је да "Просвјета" овом академијом жели да обиљежи велики датум из историје Мостара, али и да се сјети дивних и хуманих људи и тиме пошаље поруку да је човјечност и хуманост изнад свега, да је свјетло изнад таме и да добро увијек побјеђује зло.
Према његовим ријечима, "Просвјета" Мостар овом академијом жели да се сјети човјека, војсковође, великог хуманисте Степе Степановића и да га врати у Мостар јер је неправедно избачен из овог града 1941. године.
"Осим Степе Степановића и велике савезничке побједе 1918. године, `Просвјета` жели да се сјети и два часна човјека - тузланског муфтије мостарских коријена Шефкета ефендије Курта и Блажа Слишковића из Мостара који су спасили многе животе Срба у Другом свјетском рату и учинили дјела за памћење. Сјетили смо се и нашег савремника Аниса Косовца, доброг човјека из Коњица који је показао велики хумани гест и грађанску храброст, тиме што је подигао споменик двојици коњичких дјечака Павлу и Петру Голубовићу", рекао је Круљ.
Коментаришући притиске и негативне реакције због чега је одржавање свечане академије из Народног позоришта Мостар измјештено у Владичански двор, Круљ је истакао да га жалости што неки људи нису разумјели поруке хуманости и добра и што су тако реаговали.
Добитник награде Анис Косовац каже да ово не доживљава као награду, већ као захвалницу, јер је ријеч о тужном поводу, нагласивши да га је срамота коју је Коњиц имао због убиства два дјетета понукала да им подигне споменик у том граду.
"Злочина има милион. Има мртве дјеце од граната и у Коњицу, али њихова судбина је најтужнија и ја је нисам могао гурати под тепих. Из цијелог свијета сам добио поруке људе, што значи да и они тако осјећају. Неки ме питају одакле ми храброст. За ово не треба храброст. Шути се и гура под тепих, од Чапљине до Бијељине. Споменици се праве јунацима, а жртвама, својим комшијама, нико не прави споменик", рекао је Косовац.
Он је додао да на гробљу у близини његове куће није било капије и да је хтио обновити капију и направити споменик који је посветио Петру и Павлу.
"Моја порука свим грађанима је антиратна. Само љубав и љубав, а не мржња", рекао је Косовац.
Извор: РТРС