Region
Велики херцеговачки пјесник Алекса Шантић умро је 2. фебруара 1924. године. Његови стихови и данас буде емоције и сјећања, посебно у Невесињу и Мостару.
У посједу Радио Невесиња је чланак из београдске „Политике“ од 5. фебруара 1924. године у којем се опширно извјештава о посљедњем испраћају великана српске поезије и великог родољуба.
Преносимо у цјелости текст:
„ Од погреба Светозара Ћоровића није било ниједне манифестације која би се њој бар мало приближила. Но сахрана Шантића задивила је свакога, јер Мостар није видео нити ће икада видети што величанственије. Томе је помогао још и диван, ведар, сунчан, пролећни дан - иако је на дан песникове смрти беснела ужасна бура.
Шантић је умро у кући гдје станује и његова сестра госпођа Ћоровићка. Одатле му је тело пренесено у Српски дом ноћу између суботе и недеље. Иако се тај чин имао извести уз учешће најмањег, скромно и тихо, ипак је пет стотина пријатеља и поштовалаца присуствовало овој дирљивој и необичној свечаности која је имала нечег мистичног и језивог. У недељу и у понедељак по подне цео Мостар, без разлике година, вере и занимања прошао је кроз Српски Дом где је тело било изложено.
У Мостар се слегле многобројне корпорације; изасланства су дошла на велике даљине. Владу је представљао жупан Красојевић који је положио венац и изјавио родбини саучешће у име Краљево; министра просвете заступао је др Крсмановић, начелник просветног одељења за Сарајево, војску командант дивизије, ђенерал Чађевић.
Поворка се кренула у два часа поподне из Српског дома. Била је дуга више од километра, озбиљна и достојанствена. Све у њој осећало је тежак губитак, тихо и ћутећи корачало; и за време паузе између две музике: хрватске глазбе и војне музике мостарске дивизије, само се чуло хучање плаво зелене Неретве и шестарење аероплана над старим Мостаром.
Кретало се овим редом: црквени знаци; основне школе, хрватска гллазба, средње и стручне школе мушке и женске, војна музика, Соколи са заставама, изасланици из Босне и Херцеговине; извидници; друштва и корпорације, њих осамнаест; четници; добровољци и инвалиди; ордени; венци; певачи друштва „Гусле“ и „Хрвоје“; свештенство; песниково тело на колима са четири коња, које су водили војници, а около шест девојака у бело обучених; за колима браћа песникова Перо и Саво са најближом родбином; заступници: Краљев, министра Просвете, изасланици Београда, представници војних и грађанских власти на челу са командантом дивизије и намесником за Босну и Херцеговину; грађанство.
Из Српског дома пошло се главном улицом, Новом улицом, па преко моста Краља Петра шеталиштем Војводе Мишића, преко моста Војводе Степе, главном улицом до радње Буњића, одакле су соколи на рукама носили тело стрмим уличицама до цркве, а одатле још стрмијим до гробља. Пет хиљада душа пратило је најомиљенијег Мостарца; и старо и младо од деце основних школа до погурених стараца.
Женског света било је у мањој мери због мостарског обичаја да оне не присуствују погребима. С тога разлога није на спроводу била ни Шантићева сестра, удовица покојног Светозара Ћоровића.
До цркве је ишла целокупна поворка, како је већ мрак био пао, пуштени су ученици, али је остала маса у целини пошла гробу да ту укаже последњу пошту. У шест и по часова земни остаци Шантићеви предани су земљи коју је волео и топло опевао као свету земљу.
Због великог броја пријављених говорника највећи број одржао је своје говоре пре опела. Говорили су: испред Српског дома Шотрић у име певачког друштва „Гусле“; код општине председник Ћемаловић, пред хотелом „Неретва“ др Крсмановић у име Министарства Просвете, код „Хрватског клуба“; Звонимир Турина у име Хрвата код гимназије Б. Шола, ученик, у име гимназијске омладине; на Рондоу др Леонтић из Дубровника; код електричне централе госпођа Гатало у име овдашњег Кола српских сестара; код Соколане др Колбо у име Сокола; са терасе Докићеве радње Љубибратић у име Просвете; код Митрополије Светислав Петровић у име Српског књижевног гласника; после опела у цркви митрополит Петар Зимоњић, пред црквом Јеремија Живановић у име Српске књижевне задруге и као уредник „Венца“; на гробу госпођа Крсмановић у име српских мајки.
У свим говорима нарочито је истицана Шантићева вредност и као песника и као човека; његова бескрајна љубав према родној груди, његов пророчки геније данашњих дана, љубав према убогима и потиштенима; исказивано је признање песнику човечности, али је указано и на разочарење у које је пао песник „најцрнијих ноћи и најсјајнијих дана“, који је заћутао када су почели облаци раздора и корупције да замућују ведре дане слободе.
Венаца је било шездесет. Сем венца Краљева и владе било их је од корпорација: Академије наука, професорског и учитељског удружења, омладине, добровољаца, певачких, књижавних и просветних удружења, политичких организација свих партија, многих општина, родбине и пријатеља, па и поштовалаца на велике даљине.
Све траке са натписима чуваће се у Српском Дому заједно са његовим сребреним венцима које је добио о педесетогодишњици живота.
Цела тужна свечаност изведена је савршено по утврђеном програму и дуго и дуго памтиће се у кршној Херцеговини.
Слабо учешће из Београда оставило је тежак утисак, јер је престоница много дуговала највећем сину кршне Херцеговине. Нема патриотске и књижевне корпорације у Београду којој се он на позив није одазвао.
Многа удружења и приватна лица уписала су Шантића за члана разних патриотских удружења, а нарочито „Просвете“.
Иако је сахрана завршена тек у ноћ, нису напустили поворку ни сељаци из околних крајева, већ су и даље остали у Мостару“.
ПОЛИТИКА, 5. фебруар 1924.
Јануарска пензија у Републици Српској биће већа за 2,17 одсто. Прво повећање пензија у овој години долази на основу усклађивања пензија са повећањем плата и цијена на тржишту. Ово законско повећање Влада је додатном одлуком омогућила и пензионерима са најнижим примањима.
Први састанак у овој години са предсједником Владе за представнике прензионера био је добитан. Законом, Влада је обавезна на почетку сваке године да врши усклађивање пензија са повећањем плата и инфлацијом у претходној години.
- Повећања су била на тржишту 1,2 одсто, плате су биле око три одсто повећане и када узмемо из једног и другог извора за повећање пензије то износи 2.17 одсто - истиче Раде Ракуљ, предсједник Удружења пензионера Републике Српске.
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић најавио је да ће Влада обезбиједити додатна средства у буџету од пет до шест милиона КМ ради спровођења законске обавезе редовног усклађивања пензија за 70.000 пензионера у Српској у овој години.
Повећање ће се осјетити већ на јануарској пензији. Предсједник Владе обећава наредно повећање пензије биће чим за то буду обезбијеђени услови у буџету.
РТРС
У част великог пјесника Алексе Шантића, који је славу Мостара проносио широм свијета, мостарско Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" организује у петак и суботу, 1. и 2. фебруара, Шести Шантићев фестивал дјеце пјесника.
И ове године је забиљежен изузетно велики интерес за Шантићев фестивал, на који су стигле многобројне пријаве ученика основних школа из свих земаља региона, саопштено је из "Просвјете".
Прес-конференција поводом овог догађаја биће одржана у просторијама Ћоровића куће у сриједу, 30. јануара, у 11.00 часова и на њој ће бити објављена имена финалиста, те најављен фестивалски програм.
СРНА
У Владичанском двору у Мостару одржана је Светосавска академија на којој је бесједу одржао игуман манастира Житомислић Данило Павловић који је о Светом Сави говорио као светитељу.
У надахнутој бесједи игуман Павловић синоћ је рекао да је Сава прихвативши позив на светост проводи свој монаши живот на Атосу у аскези, одрицању, посту и молитви.
Он је додао да је светост цијеложивотна преданост, одвојености за службу господству Исуса Христа, те да светост није попис, већ начин живота. – “Светост значи живјети и стремити ка Богу“.
“Зато Светог Саву убрзо виђамо и као организатора, онога који има визију. Он доводи остарјелог оца у манастир, са њим, односно његовим новцем зида Хиландар којим се и данас поносимо. Његова Светост подразумијева и то да напушта Свету Гору, долази у отаџбину. Његова истинска светост подразумијева да дипломатски дјелује, путује од Запада до Истока, од Папе до патријараха, да мири завађену браћу а мирити Србе до данас је неизџив и крвав посао. Његова Светост подразумијева и то да је у једном тренутку схватио како је од великог значаја а у циљу чврстог јединства са Васељенском Црквом да ми добијемо аутокефалност“, казао је игуман.
Нагласио је да се Свети Сава упустио у можда најтежи пројекат. “Посјетивши Рим и добивши један вид сагласности, а потом избјеглог патријарха у Никеји, извојевао је аутокефалност, али не заборавите не без мука. Био је прогањан, осуђиван чак и анатемисан“, навео је игуман Данило.
Подсјетио је у бесједи да су се Светом Сави ругали да није епископ, ругали су му се да није довољно монах, да није ништа ново ни другачије од осталих светих људи, али да је Сава то подносио и могао јер је имао истинску Светост.
“Светост је религија каквој нема премца. То је однос с Богом – савезни однос, да буде јасно – који се очитује по милости у вјери и пракси у сваком подручју наших живота“, поручио је игуман у бесједи.
У програму Светосавске академије учествовали су ученици који похађају православну вјеронауку из Мостара и Чапљине који су припремили изузетно богат програм уз помоћ вјероучитеља, те ученици Основне музичке школе „Свети Роман Мелод“ из Невесиња, пјевачка група Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ „Гусле“ из Мостара, те етно-група „Свети Димитрије“ из Невесиња.
Дворана Владичанског двора била је испуњена до посљедњег мјеста, а академији су уз родитеље и бројне госте присуствовали и свештеници из Мостара, те конзул Србије у Мостару Марија Бакоч.
Академију, која се традиционално одржава у Мостару од 2009. године, организовала је Епархија захумско-херцеговачка и приморска и СПКД „Просвјета“ – Градски одбор Мостар, а први пут у овом граду одржана је давне 1883. године када је организовао чувени српски пјесник Алекса Шантић.
Топ портал