Не можемо да будемо задовољни стањем безбједности саобраћаја, без обзира на параметре и бројеве који се крећу на нивоу прошлогодишњих, рекао је данас на прес конференцији Жарко Лакета, начелник Полицијске управе Требиње.

У протеклом периоду из саобраћаја је због кориштења алкохола искључен 51 возач, а њих седам је лишено слободе и задржано до отрежњења.

„Управи полиције и директору полиције смо, на захтјев неких наших суграђана, послали допис да је у мају, јуну и јулу на подручју Полицијске управе Требиње санкционисано 168 прекршаја када су у питању возачи мотоцикала, издато 85 прекршајних налога а изречено 18 хиљада 640 КМ у новчаној казни“, каже Лакета.

Према његовима ријечима, мотоциклиста, лице са иницијалима М.Л., у посљедње вријеме 12 пута је избачено из саобраћаја, а његов дуг по питању новчаних казни износи 1.978 конвертибилних марака.

У периоду јануар – јун 2017. године по основу Закона о безбједности саобраћаја издато је 6.561 прекршајних налога, у коме је изречено новчаних казни у износу од 562.150 КМ, од чега је наплаћено 29,9 %, док је у 2018. години било 6.593 прекршајна налога а изречена новчана казна 531.692 КМ, при чему је 29,6 % наплаћено.

„Све ово показује да систем наплативости изречених новчаних казни, генерално, у држави не функционише“, каже Лакета.

Радио Требиње

Његово преосвештенство умировљени владика захумско-херцеговачки и приморски Атанасије са бројним свештвенством служио је данас у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима Свету архијерејску литургију поводом прославе Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких.

Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици, а кумови празника било је братство Драгичевић из Пребиловаца.

Владика Атанасије у бесједи је подсјетио да су Пребиловци у посљедњем рату по други пут уништени и да је на том мјесту након рата затекао све сравњено, а кости запаљене.

„Злочинци су палили кости Пребиловчана. Овдје смо 1991. године сахранили 40 сандука костију, а након рата остатке смо сакупили у седам сандука. Тешко онима који се боре са мртвима, изгубили су битку унапријед. Сада хоће да нам наметну ЕУ, неправедну, нехуману и антиљудску унију да би нас поравнали и главе скинули“, рекао је владика Атанасије.

Парох чапљински Марко Гојачић рекао је да је ово трећа година од освештања храма и нагласио да је 6. август веома значајан дан за ово мјесто и цијелу Херцеговину.

„Данас славимо васкрсење села и храма. Дошао је велики број поклоника из Републике Српске и Србије. Надам се да ће нас сваке године овдје бити све више и да ћемо у Пребиловцима свједочити не смрт, већ васкрсење и радост живота“, рекао је Гојачић.

Он је позвао људе да се врате и обнове своје домове у Пребиловцима.

Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић рекао је новинарима да су Пребиловци симбол страдања српског народа у Херцеговини, али и невјероватне снаге људи који показују да ће упркос свему опстати на овим просторима.

„Ово су простори гдје су Срби живјели и гдје ће живјети, без обзира на покушаје других да овдје затру наше постојање. То показује и овај храма и људи који су данас овдје“, рекао је Иванић.

Предсједник Српског националног друштва Пребиловци Миленко Јахура каже да Хрвати данас поново врше колонизацију Пребиловаца без званичног противљења српске стране.

„Заузели су велики комплекс земље, преоравају, раскопавају и уништавају Пребиловце. Тамо гдје намјеравају да копају и гдје је велико стратиште породице Медан, гдје је мајка са четири брата, четири снаје и 19 унучића заклана, данас смо поставили дрвени крст као знак да је то мјесто страдања и да је то српска земља“, рекао је Јахура.

Храм Васкрсења Христовог саграђен је у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници која се налазила на мјесту данашњег Храма.

У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. од укупно хиљаду становника убијено 850, од којих 600 жена и дјеце. Они су живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја.

Ово мјесто је спаљено и у јуну 1992. године, када су током офанзиве „Чагаљ“ припадници ХОС-а и ХВО-а упали у село када је и минирана спомен-костурница.

СРНА

Удружење дјеце погинулих бораца "Насљеђе" из Требиња и Србско сабрање "Баштионик" из Бањалуке организују акцију прикупљања помоћи за грчки народ који је претрпио велику штету у пожару који је захватио подручје око Атине.

Из Удружења "Насљеђе" је саопштено да ће преко рачуна атинске архиепископије Грчке православне цркве помоћ бити искориштена за храну, лијечење, обнову и изградњу кућа и друге потребе народа страдалог у великом пожару.

"Православни грчки народ нам је увијек пружао братску руку и помагао у невољама, од Првог свјетског до посљедњег отаџбинског рата, па подржимо акцију да покажемо да су Срби народ који не заборавља пријатеље", поручили су из "Насљеђа".

Помоћ се може уплатити у сједишту Удружења "Насљеђе" у Требињу и "Баштионика" у Бањалуци или на жиро рачун за ове намјене код Збербанке Бањалука.