Region

ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске реализује Програм подстицања развоја предузетништва код младих старости до 35 година - стартап (start-up) Српска, чија је укупна вриједност 2.000.000 КМ, а који се финансира донаторским средствима Владе Републике Србије у износу од 500.000 € (977.915 КМ) и средствима Завода за запошљавање у износу 1.022.085 КМ.

Програмом је обухваћено запошљавање незапослених лица пријављених на евиденцију као активни тражиоци посла која су на дан расписивања јавног позива ималa до 35 година и којa намјеравају покренути дјелатност у сљедећим подручјима:

- Производне дјелатности (прерађивачка индустрија),

- Грађевинарство - за области: специјализовани грађевински радови                            
  (електроинсталациони радови, увођење инсталација водовода, канализације, гаса и                         
  остали грађевински инсталациони радови, завршни грађевински радови и остале                            
  специјализоване грађевинске дјелатности);

- Пољопривреда: прерада пољопривредних производа, складиштење, паковање,                                
  сушење, сортирање, итд.;
- Информационо-комуникационе технологије за области: рачунарско програмирање,                          
  савјетовање и припадајуће дјелатности и информационе услужне дјелатности;

- Стручне, научне и техничке дјелатности за области: правне и рачуноводствене                            
   дјелатности, архитектонске и инжењерске дјелатности; техничко испитивање и                              
   анализа, реклама, пропаганда и истраживање тржишта; остале стручне, научне и                              
   техничке дјелатности и ветеринарске дјелатности;

- Дјелатности пружања смјештаја у туризму;

- Остале услужне дјелатности за области: поправка рачунара и предмета за личну                            
  употребу и домаћинство и остале личне услужне дјелатности.

Реализација активности и начин дозначавања средстава вршиће се у складу са  Програмом, Правилником о условима, критеријумима и начину спровођења мјера активне политике запошљавања („Службени гласник Републике Српске”, број 20/17) и Споразумом између ЈУ Завод за запошљавање Републике Српске и Министарства финансија Републике Српске, број 01.4/0227-955/18 од 31. 8. 2018. године. 

Завод ће вршити праћење и контролу Програма најмање 36 мјесеци од датума заснивања радног односа.

Обрасци за аплицирање на Програм се налазе на линку: http://www.zzzrs.net/index.php/projekat/program_podsticanja_razvoja_preduzetnistva_kod_mladih_starosti_do_35_godina/

Синоћ је у организацији Народне библиотеке „Владимир Гаћиновић“ у Билећи, у просторијама ове установе одржано Књижевно вече Весне Капор. Весна Капор рођена је у Невесињу, а данас живи и ради у Београду. Добитник је бројних значајних награда попут Кондир Косовке девојке, Лаза Костић, Милош Црњански.

Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма. До сада је објавила ромaн „Три самоће“, збирку прича „По сећању се хода као по месечини“ и кратку прозу „Као што и вама желим“, а њене приче заступљене су и у многим збиркама. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски и мађарски.

Публика је синоћ уживала у читању прича и одломака из Весниног опуса, а оно чиме је билећка публика била посебно почаствована је то да је Весна синоћ, премијерно, по први пут представила и своју нову збирку прича „Венац за оца“, која још нигдје није промовисана. Како Весна духовито рече – Промоцију прве књиге сам почела у Бечу, а ову сада почињем у Билећи.

Весна Капор је настављач оне најплеменитије нити херцеговачког приповједачког дара какв су прије ње имали Зуко Џумхур, Момо Капор, Радослав Братић. Колики је дар Весне Капор најбоље говоре њене књиге од којих је скоро свака добила неку значајну награду- истакла је директор библиотеке Ирена Дунђер.

Весна Капор захвалила се организаторима- Народној библиотеци у Билећи на позиву и публици која је помно слушала њену књижевну ријеч и истакла како увијек врло радо долази у Херцеговину и да је цијела Херцеговина заправо њен завичај.

Vesna bileca2

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Посљедњег дана новембра млади из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији у сарадњи са Црвеним крстом Новог Сада и Заводом за трансфузију крви Војводине организовали су шесту по реду акцију давања крви у Новом Саду у просторијама Удружења.

davalastvo krvi1

Према ријечима Бојана Миленић, једног од организатора, за нешто више од четири сата, колико је трајала акција укупно је прикупљено 92 дозе крви.

– Самој акцији опдазвало се више од 100 давалаца што је изненадило и нас, али и медицинско особље из Завода за трансфузију крви – каже Миленић и додаје да је на претходној акцији прикупљено 59 доза а да је овога пута број доза скоро дуплиран.

– Акција је била врло успјешна захваљујући прије свега великом ангажовању младих из Удружења. Многи који су упознати са активностима младих су импресионирани са позитивном енергијом и резултатима рада, а пошто их лично све добро познајем могу скромно да тврдим како наше Удружење има најбоље и најхуманије младе образоване људе. Наша младост не заборавља одакле су дошли, не заборављају своје претке честите сељаке који су крвљу и знојем бранили земљу Херцеговину, подизали и васпитали своје потомке – говори Миленић који у раду са младима има скоро деценијско искуство.

– По цичи зими окупити више од сто људи на једном мјесту – говори више од било каквих ријечи – каже Никчевић и додаје да су Херцеговци својим примјером поставили задатак људскости граду Новом Саду.

– Ми смо удружење које је завртило точак хуманости, а 92 јединице крви су импозантна бројка. По масовности, ако изузмемо акције факултета, ово је рекордна акција добровољног давања крви у Новом Саду. Позвао бих и остала завичајна удружења, а бројна су посебно у Новом Саду, да слиједе наш примјер – поручује Никчевић.

Акцију су својим присуством увеличали и помогли Црвени крст Новог Сада чији представници секретар Драган Лазић и сарадник Раде Станојчић нису крили одушевљење.

Своје импресије са препуним просторијама Удружења нису крили ни предсједник Удружења Божидар Миловић, Војо Вукоје један од оснивача Удружења као и проф др Бранко Баљ члан Извршног одброра.

Богату трпезу уз неизбјежне уштипке и сир из мјешине, као и освјежење припремили су млади организатори уз помоћ Удружења и наших земљака.

Овога пута није изостала ни медијска подршка од стране Радио телевизије Војводина чија је екипа снимила кадрове из Удружења и разговоре са представницима Завода и Удружења.

– За наредну годину планирамо три акције у Новом Саду. У сарадњи са Заводом за трансфузију крви Војводине и Црвеним крстом Новог Сада договорићемо термине. Потрудићемо се да додатно мотивишемо наше чланове и пријатеље, а и да покренемо остала завичајна Удружења да организују акције добровољног давања крви – поручују млади из Удружења.

davalastvo krvi2

davalastvo krvi3

davalastvo krvi4

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

За двије године, доводни тунел за Хидроелектрану "Дабар", са приступним тунелима, ископан је у дужини од 5,8 километара. Капитални објекат, у оквиру најскупљег и најсложенијег пројекта у Републици Српској у посљедњих тридесет година, гради се из четири правца. Ускоро би требало да буде познато и име компаније која ће довршити изградњу преосталих објеката Хидроелектране "Дабар".

Неимарима, у послу без прекида, преостало је седам километара главне тунелске цијеви. Геолошки сложен терен захтијева додатна грађевинска рјешења.

"Претежно су присутни различити кречњаци. Наилазимо често на каверне, које су запуњене глином или каменом, и оне нам праве тешкоће. Праве проблем јер је захтјевнији облик подграде, што нас успорава", рекао је руководилац градилишта из "Интеграл инжињеринга" Браниша Пилиндавић.

У зимској паузи наћи ће се улаз тунела, у Биограду. Траже се нова рјешења за убрзавање радова.

"Уз појачану динамику, која ће бити када ступи грађевинска сезона, он ће имати нека нападна мјеста која сада нису реална да се раде. Ово је период када ће бити поплављена улазна грађевина", изјавио је директор ЗП Хидроелектране на Требишњици а.д. Гордан Мишељић.

Са свим завршеним припремним радовима, грађевинци су у предности. ХЕ Дабар је пројекат који је захтијевао највећу икада извршену експропријацију у Републици Српској.

"Ради се о 900 хектара у Невесињском пољу, од којих ће већи дио бити потопљен. Осталом дијелу биће омогућено наводњавање. Сами пројекат 'Горњи хоризонти' је вишенамјенски, а енергетика је та која носи пројекат, али све бенефите ће имати и остале гране", истако је в.д.директор ХЕ "Дабар" д.о.о. Жељко Зубац.

Хидроелектране на Требишњици, уложиле су деведесет милиона марака у изградњу. Ускоро ће обнародовати позив компанијама, које би довршиле хидроелектрану. Деветнаест их је заинтересовано.

"Сада смо на тешком задатку. Да од тих деветнаест респектабилних компанија одаберемо најбољу, која ће, поштујући све свјетске стандарде и наш главни пројекат, изградити преостале објекте, чиме ћемо стећу услове да воде 'Горњих хоризоната' уведемо у хидросистем 'Требишњица'. Обавеза партнера је да изгради, донесе финансије и што је најбитније, власништво остаје у Републици Српској", додао је Зубац.

Модалитет сарадње са будућим партнером, који ће пројекат ХЕ "Дабар" завршити по систему "кључ у руке", већ је дефинисан. Осим производње на властитим турбинама, будућа хидроелектрана домаћем систему донијеће нових петсто гигаватчасова струје на годишњем нивоу.

Извор: РТРС

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: radionevesinje@hotmail.com

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520