Region
Саборна црква Свете тројице у Мостару прославила је данас своју славу Тројчиндан, а у Мостару је за овај празник увијек посебно лијепо и свечано.
Свету архијерејску литургију служио је владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије уз саслужење свештенства из Мостара, Коњица, Требиња и Никшића, док је на литургији појао Црквени хор ”Свети новомученик Станко” из Никшића који је дошао да увелича славу у Мостару.
Владика захумско -херцеговачки и приморски честитајући Мостарцима славу поручио је да воле људе око себе и пазе једни на друге.
”Ми смо бића створена за вјечну заједницу са Христом, са Богом нашим, са Светом Тројицом, али и једни са другима, тако да пазимо једни на друге, тако да док смо још увијек овђе на земљи гледамо да се припремимо за вјечни живот. То ћемо радити тако што ћемо настојати да све око нас волимо, да никога не мрзимо, да наше срце преображавамо и чистимо, ољубављујемо и тако примамо Светога Духа. Бог наш је Бог љубави и Бог слободе и дао нам је слободу. Он ништа не чини на силу. Ко хоће благодат и вјечни живот он ће то и добити ако се за то потруди и припреми своје срце и своју душу за то”, казао је владика Димитрије.
Бесједећи на светој архијерејској литургији игуман манастира Житомислићи Данило Павловић поручио је да је на данашњи дан сишао Свети дух на апостоле и да је на данашњи дан установљена Црква Божија. ”Данашњи празник је испуњење Божије тајне спасења. Данас је испуњење свега онога што нам је обећано, данас је испуњење Божијег завештања које је дао човјеку. Нека би Дух Свети сишао на све нас, нека би постали ђеца Цркве Божије, нека би у нама потекла вода жива, нека би наша њедра постала отворена за благодат и милост Божију која се тако богато излива на све нас”, поручио је игуман Данило.
Он је подсјетио да је Господ страдао да нас мученике своје сачува у јединству. ”Јединство цркве је задатак који има свако од нас, свештеник или вјерник”, нагласио је игуман Данило. Он је проучио да сваки човјек својим крштењем постаје члан Цркве и члан једне велике породице, ”јер Црква смо сви ми”.
Свештеник Радивоје Круљ честитао је славу Мостарцима и захвалио се овогодишњим кумовима Борису Пешки и Здравку Гутићу, те омладини која је помогла да се припреми слава цркве. Поручио је вјерницима да је важно да граде заједништво. ”Само заједно – и када исправљамо једни друге, када украшавамо једни друге, када пружамо руке једни другима и онда ће бити и будућности за нас у овом граду и за овај град”, казао је Круљ.
Здравко Гутић поздравио је присутне у своје и у име Бориса Пешке, који није био у могућности да присуствује слави, истичући да су срећни што се у Мостару издигла Саборна црква и што се издиже српска заједница.
”Сањали смо 30 година да се наша црква у Мостару издигне. Сви смо дали колико смо могли и умјели. Има још много тога да се уради, али урадиће се”, поручио је Гутић.
Свештеник Остоја Кнежевић, старјешина Саборног храма Светог Василија Острошког и тврдошког у Никшићу казао је да су Никшићани срећни што су на слави у Мостару и да се ту осјећају, као своји међу својима. ”У овај град су долазили и наши преци разним поводима. Никшић и Мостар постају два значајна центра наше велике Херцеговине. Тако је било и нека тако и остане”, казао је Кнежевић.
Славу су својим појањем уљепшала и ђеца која похађају православну вјеронауку. Спремали су се за славу своје цркве и никога нису оставили равнодушним.
ТОП ПОРТАЛ
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је да је до данас обрађено око 2.200 захтјева за материјалну помоћ за социјално угрожене демобилисане борце и да су сви исплаћени.
Вишковић је навео да је запримљено око 14.000 захтјева, али да их локалне заједнице у Републици Српској још нису обрадиле и доставиле Министарству рада и борачко-инвалидске заштите.
- Морам да изразим своје незадовољство озбиљним нерадом локалних заједница које мјесец и више нису обрадиле све те податке и захтјеве, како би их доставиле ресорном министарству - изјавио је Вишковић новинарима на Палама.
Он је апеловао на све представнике локалних заједница у Републици Српској, да преко својих одјељења за борачко-инвалидску заштиту што прије обраде те захтјеве и доставе их ресорном министарству.
- Ми смо на тај начин жељели помоћи тим људима, али и да створимо социјалну карту, односно да знамо колико има те категорије становништва, како бисмо у наредном периоду нашли начин за рјешавање њиховог статуса - истакао је предсједник Владе Републике Српске.
СРНА
Дан је био баш овакав, натмурен, кишовит, када је тог 2./15. јуна 1910. године на сарајевској Царевој ћуприји мученик херој испалио пет хитаца на представника окупационе власти у Босни и Херцеговини, а шестим уснио сном праведника и винуо се у вјечност.
Дан прије свог чина, у радњи Паје Марковића купио је нову кошуљу јер је ,,хтио да има чисту кошуљу кад умре”. Том приликом на улици је срео и Варешанина који је био у цивилном одјелу. Није хтио да пуца, ако је са собом и имао оружје, јер Жерајић није био прост убица, злочинац. Знао је да његово дјело има смисла ако свој наум оствари управо на дан када је Варешанин имао да прочита царево писаније првог дана отворења Сабора.
Претходно је покушао да подмити послужитеља на улазу у босански Сабор и унутра оствари свој наум, али му то није пошло за руком. Мало касније, пуцао је на Варешанинов фијакер који је тог дана управо због кише био затворен. Постоје свједочанства да је Варешанин, након што се кочија зауставила, пришао мртвом Жерајићу и ударивши га ногом рекао: “Ђубре”. И није то једино оскврнуће тијела мученика. Двије године касније, озлоглашени чиновник криминалистичке полиције Виктор Ивасиук, Богданову лобању држао је као тинтарницу на столу свог кабинета.
Зашто је пуцао Жерајић? Можемо га замислити да нам он сам на то питање одговара оним Шантићевим стихом: “Мене све ране мога рода боле…”
Слава Богдану Жерајићу!
ФИЛТЕР
Организација "Slow Food" из Требиња је, заједно са Музејом Херцеговине из овог града, покренула поступак заштите аутохтоног херцеговачког сира из мијеха као дијела културног насљеђа, а све је урађено у оквиру пројекта "Траговима предака - виртуелно путовање".
Божана Ђузеловић, виши кустос етнолог у Музеју Херцеговине, каже да је ова установа дио партнерства у коме, осим "Slow Foodа", учествују Центар средњих школа Требиње, Фото-кино клуб Требиње и пољопривредни кластер "Стара Херцеговина".
"Акценат је био на томе да се што више младих људи упозна са нашом традиционалном исхраном, а у току пројекта смо дошли на идеју да сир из мијеха уврстимо на прелиминарну листу нематеријалног насљеђа БиХ, па смо ми из музеја обрадили све расположиве податке и послали их Центру за нематеријално насљеђе у Бањалуци", каже Ђузеловићева.
Из Бањалуке је по процедури све стигло до комисије УНЕСЦО-а, тако да се сир из мијеха сада налази на прелиминарној листи нематеријалног насљеђа.
У требињском "Slow Foodu" гдје су до сада покретали иницијативе за заштиту многих прехрамбених производа, кажу да су многе врсте хране најприје спасене од одумирања, а онда су и сертификоване као здраве и аутохтоне.
"Ту су грах пољак, кукуруз стоданак, боранија рога, парадајз јабучар, али и сир шкрипавац, као и кајмак и сир из мијеха, који су стари и били помало заборављени херцеговачки производи, али су ипак опстали захваљујући јаким напорима појединаца да очувају њихову производњу", кажу у "Slow Foodu" .
Божана Ђузеловић о сиру из мијеха додаје да докази о аутохтоности и старом поријеклу овог производа датирају још из средњег вијека, а што је најзанимљивије, технологија његове производње се није мијењала да данашњих дана.
"Постоје материјални докази да се сир из мијеха помиње још у 14. вијеку, о чему говоре подаци из Дубровачког архива", каже Ђузеловићева, објашњавајући да је процес прављења ове намирнице потекао од сточара који су због потребе чувања сира у љетним мјесецима стављали мале грудвице у козје и овчје мјехове и затим их затварали.
Мијех се прије употребе стављао на дим да се просуши и на тај начин се стерилисао, а онда се у њега стављао сир и све би се добро запечетило да тако одстоји два до три мјесеца, што би представљао добар извор исхране у зимским мјесецима.
Иако ова намирница апсолутно задовољава критеријум аутентичности и континуитета, а на исти начин се производи и данас, што му даје специфичности, Ђузеловићева додаје да је за цјелокупан процес заштите потребан дужи период, јер је тек доспио на прелиминарну листу, а онда БиХ треба да га кандидује на општој листи УНЕСЦО-а.
Ипак, у Требињу су сви убијеђени да ће се то ускоро десити, што би дало велике бенефите и произвођачима и граду Требињу.
Произвођачи све продају на кућном прагу
Божана Ђузеловић каже да је херцеговачки сир из мијеха, специфичног укуса и мириса, и након вишевјековног периода, права делиција на херцеговачким трпезама, па је веома тражен и у ресторанима и у трговинама.
"Иако је можда најпознатији сир из мијеха са подручја Невесиња, све врсте ове делиције су изузетно квалитетне и врло тражене, па сви они који га производе могу на кућном прагу продати све", каже Ђузеловићева.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ