Његова светост патријарх српски Порфирије устоличен је данас у Београд.

На свечаној Светој архијерејској литургији патријарх је устоличен на начин који прописао Свети архијерејски сабор, а послије тог чина новоизабрани патријарх ступио је у права и дужности врховног поглавара и старјешине Српске православне цркве. Тиме је нови патријарх и званично преузео дужност.

Устоличењу су присуствовали предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер Српске Радован Вишковић, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједник Србије Александар Вучић и друге високе званице.

Устоличење је почело Светом архијерејском литургијом, на крају које су као симболи патријараршке власти новом патријарху уручене инсигније - панагија српских светитеља, жезло и бијела пана.

Током увођења новог патријарха у Светосавски трон присутни у храму три пута узвикнули су "достојан" /аксиос/, а потом је почела бесједа новог поглавара СПЦ која још траје.

Патријарх Порфирије је у бесједи рекао да је Христос наш покретач и мјера, спаситељ читавог свијета и све творевине.

Патријарх је истакао да данас, нажалост, живимо у времену када су мир и јединство уздрмани, али да смо сви позвани на службу миру и јединству.

Патријарх Порфирије је рекао да је Црква саборни организам, да је позвана да сабира и спаја, те да ће он настојати да његује саборни дух као најважнији цвијет богочовјечанског стабла.

Патријарх је истакао да ће у његовим молитвама на првом мјесту бити православни Срби на Космету, те Срби у Републици Српској, Србији и у свим дијеловима свијета гдје живи.

Панагију српских светитеља коју је краљ Александар Карађорђевић уручио 1920. године првом патријарху обновљене Пећке патријаршије Димитрију носили су и сви претходни патријарси СПЦ.

Новом првојерарху СПЦ је уручено и жезло које је први понио патријарх Максим, чије мошти почивају у Пећкој патријаршији.

Бијела пана с крстом је симбол чистоте и узвишености служења и свједочанство да је патријарх насљедник оних који су својом мученичком крвљу убијелили трон архиепископа пећких.

Послије избора патријарх шаље свим аутокефалним православним црквама "мирно писмо" да је устоличен, а сви црквени поглавари му одговарају писаним путем и то се може сматрати актом признања у православном свијету.

Према Уставу Српске православне цркве патријарх има посебна права части, свештенодејства, репрезентације и управе.

Патријарх је предсједник Светог архијерејског сабора, Светог архијерејског синода, Патријаршијског савјета и Патријаршијског управног одбора.

По праву свештенодејства патријарх началствује свим богослужењима, освећује свето миро, хиротонише нове владике уз саслужење још најмање двојице епископа.

По праву репрезентације патријарх представља Српску православну цркву пред осталим аутокефалним православним црквама, државом, али и страним земљама.

Патријарх има и право управе, а то значи одржава јединство у јерархији СПЦ, поставља декретом службенике, управља мисијским подручјима у иностранству.

Патријарх све документе СПЦ потписује зеленим мастилом.

Свечани званични чин устоличења се врши у манастиру Пећке патријаршије, али то није везано за неки рок, него се тај рок накнадно одређује у складу са одлуком самог патријарха, а и у договору са Синодом СПЦ.

Подсјећамо, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на јучерашњем засједању у Спомен-храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово високопреосвештенство митрополита загребачко-љубљанског Порфирија за патријарха српског.

РТРС

Нови патријарх Српске православне цркве је митрополит загребачко-љубљански Порфирије.

Нови поглавар СПЦ, 46. по реду, изабран је на сједници Светог архијерејског сабора, који је одржан у крипти Храма Светог Саве у Београду, први пут ван Патријаршије, због епидемиолошке ситуације.

Нови патријарх је изабран апостолским жријебом, а име је између тројице кандидата, извукао монах Матеј манастира Сисојевац, код Параћина.

Претходно су владике тајно гласале и избор свеле на три кандидата, чија су имена стављњена у коверту, па у Јеванђеље, одакле је једно име извучено као нови патријарх.

Суштина овог чина је у вјеровању да су чланови Сабора изабрали кандидате према људским врлинама, а да је Божија воља који је од њих тројице достојан трона патријарха српског.

Сабором је предсједавао епископ сремски Василије, а присуствовало је 36 од укупно 39 владика.

Блаженопочивши патријарх српски Иринеј упокојио се 20. новембра у Београду од посљедица вируса корона, а сахрањен је 22. новембра у крипти Храма Светог Саве у Београду.

СРНА

Народни посланик Илија Таминџија рекао је да су цијене електричне енергије у Српској убједљиво најниже у региону.

Током скупштинске расправе о Приједлогу буџета Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске за 2021.годину, Таминџија је рекао да су цијене електричне енергије у Српској ниже од 30 до 58 одсто у односу на Хрватску.

„За привреду су убједљиво најниже цијене електричне енергије у региону. Ту је компаративна предност Републике Српске када су у питању одређени привредни колективи“, рекао је Таминџија.

Према његовим ријечима, у посљедњих неколико година у Херцеговини су покренуте инвестиције на које се чекало 50 година.

Он је навео да су за вјетро-парк „Хргуд“ одобрена средства и да се ради еколошка дозвола, те да ће у наредне двије и по године бити изграђен вјетро-парк инсталисане снаге 50 мегавата.

Таминџија је рекао да је соларни парк „Требиње 1“ највећи у овом дијелу Европе за који је добијена концесија.

Он је рекао да је еколошка дозвола издата за ХЕ „Бук Бијела“ која се ради заједнички са Електропривредом Србије, те да нема препрека да се ради на овом пројекту.

Таминџија је рекао да су дистрибутивни губици у 2020. години били 10 одсто, додајући да у 2021. години очекује да буду испод 10 одсто.

Народна скупштина Републике Српске размотрила је Приједлог буџета Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске у укупном износу од 2.499.927 КМ.

Текући трошкови у овој години планирани су купном износу од 2.422.532 КМ, наводи се у овом документу.

СРНА