Region
Највећи енергетски гигант Херцеговине "Хидроелектране на Требишњици" уложио је у протеклом периоду више од 200 милиона марака у сопствене објекте или објекте од општег значаја за локалну заједницу.
Илија Таминџија, извршни директор за производњу и техничке послове ХЕТ-а, каже да ће ова компанија и убудуће остати стуб развоја ове регије, без обзира на потешкоће које изазива стање на глобалном тржишту.
"Ми смо у највећем инвестиционом циклусу од оснивања до данас, а само у посљедњој години смо привели крају радове на шеталишту у ријечном приобаљу и уређењу такозваног Ћатовића крака, што је инвестиција вриједна преко два милиона марака, а при крају су радови и на затвореном базену вриједном око 14 милиона марака, као и радови на градском резервоару за воду Врело Око, за шта смо издвојили око три милиона марака", резимирао је Таминџија улагања у градску инфраструктуру, напомињући да су тек започели радови на мосту преко ријеке Требишњице, који ће бити дио такозване велике обилазнице, а за који је потписан уговор на више од 10 милиона марака.
Напомињући да су при крају радови на Ћатовића краку, он наводи да су и на затвореном базену завршени сви послови, али се још испитује инсталирана опрема, како би се могао одредити и коначни датум отварања, док је на изворишту Врело Око урађен нови резервоар, те ново пумпно и постројење за хлорисање, тако да у граду неће бити ни несташица ни замућења воде.
Највеће улагање ХЕТ-а је ипак Хидроелектрана Дабар од 160 мегавата инсталисане снаге, што је највећи развојни пројекат у регион, гђе је до сада ХЕТ уложио око 134 милиона марака без икаквих кредитних задужења, а очекује се реализација кредитног уговора са Кинезима од 85% њиховог учешћа, по систему "кључ у руке".
"Најважнији објекат хидроелектране, доводни тунел, у потпуности је пробијен, а мимо тога се изводи уговор вриједан око 30 милиона марака, према коме се ради коначно бетонирање тунела Фатница - Билећко језеро, којим ће се стећи услови за градњу ХЕ Билећа", објашњава даље Таминџија.
Он је додао да је досадашња остварена производња, без обзира на нерасположивост једног од агрегата у ХЕ Дубровник, у складу са енергетским билансом и да је у првих шест мјесеци остварена добит од пет милиона конвертибилних марака, а тренутно је, према споразуму између ЕРС и ЕПХБ, ангажована и ПХЕ Чапљина.
Независне новине
Министарство просвјете и културе Републике Српске упутило је данас основним и средњим школама званичне препоруке за одвијање наставе у школама за школску 2021/22. годину које је прописао Институт за јавно здравство.
Према препорукама, ученици су обавезни да носе маске приликом усменог одговорања, као и приликом кретања по ходницима и одласку у тоалет.
Институт за јавно здравство прописао је и препоруке за запослено особље и препоруке за ученике у условима пандемије, као и препоруке за употребу маски.
Све препоруке Института за јавно здравство Републике Српске можете прочитати ОВДЈЕ.
Настава у школској 2021/2022. години почиње 1. септембра у основним и средњим школама у Републици Српској, а часови ће трајати 45 минута.
Настава у школској 2021/2022. години почиње 1. септембра у основним и средњим школама у Републици Српској, а часови ће трајати 45 минута, одлучила је Влада Републике Српске на данашњој сједници.
Министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић изјавила је након сједнице да ће мали одмор трајати пет, а велики 15 минута.
Продужени боравак организоваће се у складу са препорукама Института за јавно здравство.
Тривићева је рекла да су за ученике који су хронични болесници и који имају мишљење љекара да се препоручује настава на даљину.
- Школе су дужне организовати наставу путем употребе Office 365 едукативних алата или других платформи за учење на даљину – истакла је Тривићева.
СРНА
Фондација "Музеј Житомислић" и ХКД "Напредак" подружница Мостар најављују изложбу стећака која ће се отворити у петак 27. августа у 19.00 у Музеју Житомислић у компелску манастира Житомислић.
Стећци или камени спавачи како их је назвао пјесник Мак Диздар, средњовијековни су надгробни споменици који представљају заједничку културну баштину БиХ и једну од највећих мистерија ових простора. Подизани су између 12. и 16. вијека на територији БиХ, Хрватска и дијелова Црне Горе и Србије.
У БиХ стећака има око 60.000, у Хрватској око 4.450, у Црној Гори око 3.050, а у Србији око 2.270.
БиХ, Црна Гора, Хрватска и Србија 2009. године номиновале су стећке као заједничко наслљеђе за упис на УНЕСКО-ов попис свјетске баштине.
Одбор УНЕСКО-а је прихватио 15.7.2016. године уврштавање стећака на попис заштићене свјетске баштине. На попису названој "Стећци, средњовијековни надгробни споменици", налази се 30 некропола, од којих су 22 у БиХ, по три на подручју Србије и Црне Горе те двије у Хрватској.