Region
Организација "Slow Food" из Требиња је, заједно са Музејом Херцеговине из овог града, покренула поступак заштите аутохтоног херцеговачког сира из мијеха као дијела културног насљеђа, а све је урађено у оквиру пројекта "Траговима предака - виртуелно путовање".
Божана Ђузеловић, виши кустос етнолог у Музеју Херцеговине, каже да је ова установа дио партнерства у коме, осим "Slow Foodа", учествују Центар средњих школа Требиње, Фото-кино клуб Требиње и пољопривредни кластер "Стара Херцеговина".
"Акценат је био на томе да се што више младих људи упозна са нашом традиционалном исхраном, а у току пројекта смо дошли на идеју да сир из мијеха уврстимо на прелиминарну листу нематеријалног насљеђа БиХ, па смо ми из музеја обрадили све расположиве податке и послали их Центру за нематеријално насљеђе у Бањалуци", каже Ђузеловићева.
Из Бањалуке је по процедури све стигло до комисије УНЕСЦО-а, тако да се сир из мијеха сада налази на прелиминарној листи нематеријалног насљеђа.
У требињском "Slow Foodu" гдје су до сада покретали иницијативе за заштиту многих прехрамбених производа, кажу да су многе врсте хране најприје спасене од одумирања, а онда су и сертификоване као здраве и аутохтоне.
"Ту су грах пољак, кукуруз стоданак, боранија рога, парадајз јабучар, али и сир шкрипавац, као и кајмак и сир из мијеха, који су стари и били помало заборављени херцеговачки производи, али су ипак опстали захваљујући јаким напорима појединаца да очувају њихову производњу", кажу у "Slow Foodu" .
Божана Ђузеловић о сиру из мијеха додаје да докази о аутохтоности и старом поријеклу овог производа датирају још из средњег вијека, а што је најзанимљивије, технологија његове производње се није мијењала да данашњих дана.
"Постоје материјални докази да се сир из мијеха помиње још у 14. вијеку, о чему говоре подаци из Дубровачког архива", каже Ђузеловићева, објашњавајући да је процес прављења ове намирнице потекао од сточара који су због потребе чувања сира у љетним мјесецима стављали мале грудвице у козје и овчје мјехове и затим их затварали.
Мијех се прије употребе стављао на дим да се просуши и на тај начин се стерилисао, а онда се у њега стављао сир и све би се добро запечетило да тако одстоји два до три мјесеца, што би представљао добар извор исхране у зимским мјесецима.
Иако ова намирница апсолутно задовољава критеријум аутентичности и континуитета, а на исти начин се производи и данас, што му даје специфичности, Ђузеловићева додаје да је за цјелокупан процес заштите потребан дужи период, јер је тек доспио на прелиминарну листу, а онда БиХ треба да га кандидује на општој листи УНЕСЦО-а.
Ипак, у Требињу су сви убијеђени да ће се то ускоро десити, што би дало велике бенефите и произвођачима и граду Требињу.
Произвођачи све продају на кућном прагу
Божана Ђузеловић каже да је херцеговачки сир из мијеха, специфичног укуса и мириса, и након вишевјековног периода, права делиција на херцеговачким трпезама, па је веома тражен и у ресторанима и у трговинама.
"Иако је можда најпознатији сир из мијеха са подручја Невесиња, све врсте ове делиције су изузетно квалитетне и врло тражене, па сви они који га производе могу на кућном прагу продати све", каже Ђузеловићева.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ
Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама "Свети Врачеви" у Бијељини и "Свети апостол Лука" у Добоју извршено је тестирање 446 лабораторијских узорака, а вирус корона потврђен је код 16 особа.
Ради се о осам мушких и осам женских особа, од којих је једна млађе, осам средње и седам особа старије животне доби.
Према мјесту пребивалишта, по три особе су из Бањалуке и Котор Вароша, двије из Модриче, по једна из Бијељине, Добоја, Источног Новог Сарајева, Кнежева, Лопара, Мркоњић Града, Теслића и Требиња.
У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављен је један смртни случај код којег је потврђено присуство вируса корона.
До сада је у Републици Српској потврђено 64.246 случајева вируса корона, а преминула је укупно 3.741 особа код којих је потврђен тест на овај вирус.
До сада се опоравило 46.698 особа, а тестирана су укупно 279.452 лица.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 145 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 61, а у осталим болницама 84. На респиратору је 17 особа (14 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 3 у осталим болницама
У Републици Српској под здравственим надзором тренутно је 1.445 особа, а надзор је завршен код 191.834 лица.
www.rtrs.tv
У Републици Српској данас почиње исплата пензија за мај, саопштено је из Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Српске. Исплата на шалтерима невесињске Поште почиње сутра.
Исплатом пензије за мај обухваћено је укупно 270.586 корисника права, од чега је 219.371 у Републици Српској, а ван Републике 51.215 корисникa права, наводи се у саопштењу.
За исплату пензије за мај потребно је 98,88 милиона КМ у нето износу, односно 100,11 милиона КМ у бруто износу.
Просјечна пензија износи 405 КМ и чини 41,4 одсто просјечне плате у Републици Српској.
Износ најниже пензије за стаж oд 40 и више година je 415 КМ и чини 42,5 одсто просјечне плате у Републици Српској.
За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за мај износи 597 КМ, што чини 61 одсто од просјечне плате у Републици.
Износ највише пензије за мај у Републици Српској је 2.138 КМ.
Приход по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање у мају 2021. године износио је 83,50 милионa КМ.
Структуру корисника права за мај чине старосне пензије са 59,2 одсто, породичне са 27,2, инвалидске са 13,4 и остала права са 0,08 одсто, наведено је у саопштењу.
Институт за јавно здравство Републике Српске објавио је препоруке које се односе на одржавање свадбених свечаности и сличних догађаја, а између осталог, препоручују да се све прославе, кад год је то могуће, организују на отвореном простору те да се ограничи број званица на најмањи могући број.
Максималан број званица треба да буде у складу с тренутно важећим закључком Републичког штаба за ванредне ситуације. Према овом закључку на приватним окупљањима дозвољено је до 50 лица.
За вријеме боравка у објекту у којем се организује прослава, препоручује се одржавање физичке дистанце између гостију те примјена свих других важећих хигијенско-епидемиолошких мјера.
Приликом извођења музике уживо, потребно је обезбиједити удаљеност од четири метра између бине, односно простора за извођење музике и столова. Не препоручују се активности које укључују близак физички контакт плес, грљење, љубљење итд осим ако се не ради о члановима истог домаћинства или особама које су уобичајено у блиском контакту.
За организацију свадбене свечаности у складу с важећим мјерама одговоран је организатор прославе, а који одређује одговорно лице које се стара да се мјере поштују.
Организатор свадбене свечаности води евиденцију присутних гостију, која обухвата име и презиме и контакт телефон.
Особе које имају симптоме заразне болести, као што су повишена тјелесна температура, кашаљ и кратак дах, бол у грлу, малаксалост, бол у мишићима, пролив, повраћање… или код којих постоји сумња или потврђена ковид-19 инфекција, као и они који су били у контакту с особама са сумњом на ковид или особама с потврђеном инфекцијом не смију присуствовати овим прославама.
Сједећа мјеста у простору објекта потребно је распоредити на начин како је наведено у препорукама за угоститељске објекте.
На улазу у објекат потребно је поставити дозатор са дезинфекционим средством.
У затвореном простору је потребно обезбиједити и добру вентилацију, односно довод што више свјежег ваздуха.
Прије и након прославе потребно је извршити детаљно чишћење и прозрачивање објекта.