Region
Сви грађани који су раније по основу незапослености били пријављени на здравствено осигурање, а који још нису регулисали свој статус, моћи ће и након суботе, 29. фебруара, да се пријаве на здравствено осигурање у свим пословницама Фонда здравственог осигурања Републике Српске.
Из Фонда су појаснили да је измијењени Закон о здравственом осигурању Српске омогућио да грађани, који су по основу незапослености били пријављени на здравствено осигурање, до 29. фебруара по аутоматизму имају осигурање, међутим, то не значи да након тог рока грађани неће моћи да остваре могућност пријаве на здравствено осигурање.
- Ријеч је о процесу који у континуитету траје, што значи да ће Фонд грађане које донесу потребну документацију и након тог периода уредно пријављивати на здравствено осигурање - саопштено је из Фонда.
Из Фонда истичу да су овим законом, као и подзаконским актима Фонда, заштићене најугроженије категорије људи, односно они којима је у континуитету потребна здравствена заштита и који се по основу болести или посебног друштвеног статуса, као што су дјеца, труднице, породиље, старији од 65 година, обољели од малигних болести, дијабетеса и слично пријављују на здравствено осигурање.
- Ова категорија грађана здравствену заштиту остварује у континуитету, јер да би се по основу болести пријавили на здравствено осигурање битно је да донесу налаз и мишљење доктора одговарајуће гране медицине - наводи се у саопштењу.
Из Фонда су напоменули да ће и лица без прихода, за које је потребна потврда Пореске управе о висини опорезивих прихода за све чланове домаћинства, и након 29. фебруара моћи да се на здравствено осигурање пријаве по овом основу, уколико спадају у ову категорију.
- Фонд у сарадњи са Пореском управом Српске ради на електронском приступу бази података Управе о висини примања који се као лица без прихода пријављују на здравствено осигурање и која би наредне седмице требало да буде доступна нашим радницима - наводи се у саопштењу.
Из Фонда су појаснили да то значи да ће само одређени радници Фонда у складу са заштитом личних података имати приступ бази података Пореске управе како добијање здравственог осигурања не би зависило од брзине добијања потврде Пореске управе.
- Ово је привремена мјера којом Фонд излази у сусрет осигураницима, јер се на потврде о висини примања нешто дуже чека, али су грађани и даље дужни да донесу потврду како би потврдили свој статус "лица без прихода" - наводи се у саопштењу.
За лице без прихода сматра се особа чији доходак по члану заједничког домаћинства не прелази износ најниже плате у Републици Српској /тренутно 520 КМ/.
У саопштњу се подсјећа да је Фонд преузео на себе обавезу пријаве више од 200.000 грађана који су по основу незапослености били пријављени на здравствено осигурање.
- Међутим, за разлику од раније када су грађани морали да одлазе прво у Завод за запошљавање са одређеном документацијом, па у Фонд да овјере здравствену књижицу, сада је процес пријаве на здравствено осигурање на једном мјесту - наводи се у саопштењу.
Фонд је почетком ове године припремио и детаљну информацију са списком документације која је потребна за пријаву на осигурање која је доступна на интернет страници Фонда, у свим пословницама, као и на званичним друштвеним мрежама Фонда, а прослијеђена је и осталим релевантним институцијама у овом процесу, попут Завода за запошљавање Српске.
Осим тога, грађанима су, такође, на располагању и заштитници права, које могу потражити у свим пословницама Фонда или на неки од бројева телефона који су јасно назначени на интернет станици Фонда.
Осигураници који су на здравствено осигурање пријављени по неком другом основу, а да није незапосленост, и даље остају пријављени на осигурање по том основу.
СРНА
Климатске промјене на земљи достигле су такав ниво да се већ може говорити и о климатској кризи; а стручњаци визију изласка виде у снажнијем кориштењу мање штетних изворе енергије (обновљиви извори), уз редукцију кориштења фосилних горива, односно емисије стакленичких плинова. Највећи дио енергије добијене из обновљивих извора у свијету односи се на хидроенергију, уз све значајније учешће вјетроенергије, док су остали енергетски извори тренутно занемариви. Босна и Херцеговина има велики неискориштен потенцијал за производњу енергије вјетра, али због споре имплементације инвестиција тек двије вјетроелектрана су прикључене на мрежу. Недавна додјела концесије од стране Владе РС фирми ВЕ Гребак д.о.о. Невесиње за вјетроелектрану Гребак повод је за разговар са њеним извршним директором Миралемом Чампаром.
За почетак, укратко представите себе, друштво ВЕ Гребак и пројекат у општини Невесиње.
Ја сам по занимању машински инжењер са богатим искуством у енергетици (ТЕ Гацко). Овим послом: истраживањем вјетропотенцијала, припремом пројеката вјетроенергије и самом промоцијом овог облика обновљиве енергије бавим се задњих 15 година. Прије 4 године сам успоставио сарадњу са партнерима из Њемачке, на развоју и припреми изградње вјетроелектране Гребак, на локалитету Гребак, општина Невесиње.
Ради се о страном инвеститору, који у свом портфолију и својим референцама има значајне пројекте, који је донио оно што нама недостаје; искуство и капитал. Битно је знати да не треба правити разлику домаћи или страни капитал, јер капитал нема вјеру ни националност, већ је неутралан као вода, иде тамо гдје је лакше и гдје се остварује профит.
Ми смо са наше стране уложили резултате наших дугогодишњих и по међународним стандардима, извршених истраживања вјетропотенцијала те обавезу да проведемо све припремне радње, које су иначе сложене, а у нашим околностима и додатно усложњене, што говори да смо у имплементацији оваквих пројеката на самом дну у региону.
Ово би били у најкраћем, основи на којима се темељи ово партнерство и улога привредног друштва ВЕ Гребак д.о.о. у овој фази.
ВЕ Гребак д.о.о. је носилац пројекта вјетроелектране. Ради се о пројектном друштву- девелоперу које не посједује властити капитал, већ оснивачи друштва посједују капитал. Истовремено, ради се о инвеститору, који улаже новац и инвестицијским потенцијалом осигурава реализацију пројекта, што је са организацијског аспекта уобичајена пракса за овакве пројекте.
У развојној фази пројекта, када се имају само улагања, а не и приходи, нормално је да се у завршном рачуну исказује губитак. Да се разумијемо, тај губитак је властити капитал инвеститора, при чему се враћање уложеног капитала врши искључиво из производње, односно будућих зарада пројекта.
Инвестицијска вриједност пројекта ВЕ Гребак је 130 милиона КМ, трошкови развојне, односно припремне фазе процијењени на око 5 милиона КМ (од чега је већ до сада утрошено око 4 милиона КМ), те уз чињеницу да је ВЕ Гребак д.о.о. ( Концесионар) и потписник Концесионог уговора и да је све обавезе укључујући и једнократну концесиону накнадну у износу од 650.000 КМ уредно и правовремено испунио.
Изградња овог пројекта је у интересу свих учесника у пројекту: од инвеститора и локалне заједнице до Владе Републике Српске и потребе за реализацију планова развоја везаних за енергетски сектор и обновљиве изворе енергије. Само концесиона накнада према локалној заједници годишње треба да износи у распону 700.000 - 1.000.000 КМ.
Иначе, пројекат ВЕ Гребак, користиће најсавременију опрему за производњу енергије из вјетра, са роком завршетка 2021/2022. године, уколико не буде неких блокада, радови на изградњи путева би могли започети октобра 2020. Изградња вјетроелектране подстаћи ће локални привредни развој и отварање нових радних мјеста.
Каква је сарадња са локалном заједницом?
Пројекат изградње вјетроелектрана у свакој средини представља велики изазов посебно у нашим условима. Његова реализација је веома сложена и оптерећена низом различитих односа, друштвених, нормативних па и политичких. Мора се признати изузетна подршка од стране локалне заједнице и коректна сарадња са надлежним Министарством енергетике, иако је требало готово 10 година да се са Владом потпише Уговор о концесији (у транспарентној процедури).
Генерално, двије су основне категорије проблема са којима се инвеститори суочавају приликом улагања код нас. То су административне препреке и амбијент за улагање, што реализацију пројеката у датом окружењу неефикасне и споре администрације и слабе заштите власничких права пројекта уз недостатак института одговорности за рад јавних служби чини такође спорим.
Мора се напоменути да много труда узима компликована и обимна администрација у процесу припреме реализације инвестиције, тако да се инвеститори, умјесто пословним активностима због којих су ту, често баве само администрацијом ( исхођење 60-так разних докумената, рјешења, дозвола и сагласности), беспотребно трошећи средства и вријеме.
Већ сте навели позитивне споредне ефекте овог пројекта по локалну заједницу. Можете ли рећи мало више, како ће ова вјетроелектрана утицати на природу и околину, цијене електричне енергије, те остале користи за локалну заједницу и јавне интересе?
Потреба за чистом енергијом је једна од најважнијих тема 21. вијека, јер је енергија крвоток цивилизације и саставни дио нашег свакодневног живота. ВЕ Гребак је у складу са важећим законским прописима исходовао рјешење о претходној сагласности, а у завршној фази је израда студије утицаја на околину којом се утврђује нулто стање прије изградње, уз свеобухватно разматрање потенцијалних учинака на околину у току изградње и за вријеме рада вјетроелектране, уз уважавање одредаба ЕУ Директиве ИИ за околину.
У БиХ, као и у већини земаља ЕУ постоји систем подстицаја тзв. „фид-ин“ тарифа гарантоване откупне цијене, које су нешто веће него тржиште због чега се формирало негативно мишљење у јавности под изговором да то повећава цијену струје за домаћинство, што је довело до општег противљења развоју и изградњи вјетроелектрана у БиХ. Нови правилник о подстицајима треба понудити прикладнија рјешења, али још није донешен и не знамо какви ће бити његови ефекти на интензивирање изградње.
ВЕ Гребак је оптимизацијом пројектних рјешења и повољних кредитних аранжмана прихватила захтјев Министарства енергетике РС да електричну енерију продаје на тржишту тако да се избјегла свака одговорност за повећање оптерећења за домаћинства.
Допринос јавном интересу огледа се у диверзификацији производње електричне енерије, могућности употребе некориштене имовине у државном власништву, проширењу инфраструктуре (електро и путне), могућности развоја других производних грана на подручју и надзора заштите јавних добара од непогода насталих дјеловањем човјека и природе (пожари и сл.)
Каква је могућност партиципације домаће привреде при изградњи вјетроелектрана?
У сваком случају ради се о значајнијој вриједности учешћа домаћих фирми у изградњи пројекта, посебно када се ради о грађевинском дијелу ( око 10 км путева, бетонски темељи) и електро инсталационом дијелу пројекта (ТС, кабловске трасе, прикључни далековод и сл.).
Генерално у БиХ недостаје капацитета за производњу опреме, јер домаћа индустрија нема технолошки ниво какав имају страни произвођачи такве опреме и дијелова, али кооперација са већ афирмисаним страним фирмама треба максимално подржати. Дакле, енергија вјетра, због значајног техничког напретка, и код нас може у догледно вријеме постати и генератор привредног развоја.
И за крај, као један од најискуснијих девелопера вјетроенергије у БиХ, можете ли коментарисати досадашњи развој тог извора енергије у БиХ и његову будућност?
Потребна нам је пословна стабилност и амбијент за рад. Овим послом се бавим већ 15 година и гђе год би покренуо разговор или активности на развоју вјетроелектране наилазио сам на резерве и препреке. До сада ме носио ентузијазам садржан у великом изазову.
Начелно свим властима у БиХ су пуна уста позива страним инвеститорима ( организују се и бројне конференције) и потребе за обновљивим изворима енергије и заштите климе, али кад су у питању процедуралне активности и амбијент за улагање, имате видљиве и невидљиве баријере које не иду у сусрет томе.
Такође је и чињеница да у БиХ недостају озбиљни домаћи инвеститори, који могу пратити овај сектор, а питање је и да ли су спремни на ризике. По моделу пројектног финансирања инвеститор улаже 25% својих средстава, а остало су кредити банке и док се не исплати комплетан износ кредита заједно са каматама, банка има заложна права на пројекат. Ако пројекат дође у проблем ликвидности, активираће се заложно право и банка формално преузима пројекат. У том случају инвеститор губи 25% средстава које је унио у пројекат. Банци је искључиви интерес да покрије своје дугове и тражиће новог купца пројекта.
Да би се омогућио интензивнији развој вјетроенергије код нас и што веће учешће домаће компоненте потребно је на нивоу друштва равијати способности процедуралне, техничке и финансијске природе. Таквим приступом могло би се до 2030. изградити 1200 MW ( 3000 GWh) инвестиционе вриједности од преко једне милијарде са могућим домаћим учешћем од око 200 милиона еура, што представља значајан развојни потенцијал.
СЕТ д.о.о. Требиње
На интерни позив радницима који желе добровољно да се пријаве за прекид радног односа уз стимулативну отпремнину пријавило се 978 запослених у пет електродистрибутивних предузећа, саопштено је данас из "Електропривреде Републике Српске".
Први позив завршен је у петак, 21. фебруара, а највеће интересовање за доборовољни одлазак из електроенергетског сектора било је у ЗП "Електрокрајина", гдје је приспјело 555 пријава заинтересованих радника.
У ЗП "Електро Бијељина" за стимулативну отпремнину пријавио се 251 запослени, у ЗП "Електродистрибуција Пале" 88, а у ЗП "Електро-Херцеговини" 56 запослених.
И у ЗП "Електро Добој" који нема вишка радника жељу да уз стимулативну отпремнину напусти предузеће исказало је 28 запослених.
- У склопу реорганизације `Електропривреде Републике Српске`, у дистрибутивним предузећима процијењен је вишак од 15 одсто запослених, односно око 600 радника. Процијењено је да ће отпремнине дистрибутивна предузећа коштати укупно 27 милиона КМ - наводи се у саопштењу.
У наредних неколико дана слиједи анализа пријава и формирање ранг-листа кандидата у складу са Правилником о стимулативној отпремнини и накнади за социо-економско збрињавање радника у процесу оптимизације броја запослених у електродистрибутивним предузећима.
- Правилником су прецизно утврђени услови за остваривање права на стимулативну отпремнину и накнаду за економско-социјално збрињавање, те начин утврђивања износа стимулативне отпремнине - истичу из "Електропривреди Републике Српске".
То значи да све пријаве запослених неће бити уважене, како из разлога неугрожавања процеса рада, тако и због ограниченог износа новца намијењеног за овај позив.
- На овај начин биће остварени бољи услови за рад у наредном периду, а Мјешовити холдинг `Електропривреда Републике Српске` задржаће стабилност и обезбиједити напредак у пословању дистрибутивних предузећа - додаје се у саопштењу.
РТРС
На Саборној цркви Свете Тројице у Мостару завршени су кровополагачки радови, а у наредних мјесец до два очекује се завршетак грубих грађевинских радова, па се ускоро очекују и прва редовна богослужења у овом храму „Сада можемо рећи да нам се црква више не налијева, односно њена унутрашњост је суха, па се врло скоро, ако Бог да, могу очекивати и унутрашњи радови“, каже за „Независне“ мостарски парох Радивоје Круљ.
То практично значи да се одмах креће са другом и трећом фазом обнове цркве, односно, како каже отац Радивоје, креће се са уређењем партера и осталим уређењима ентеријера. За четири мјесеца се очекује прослава празника Свете Тројице (16. јуна), коме је и посвећена црква, а у прошлој години је Епархија захумско-херцеговачка и приморска прославила 800 година, што су, како каже отац Радивоје, велики разлози да се у Мостару уприличи свечаност. „Можда ће то значити и почетак редовних богослужбених активности у Саборној цркви, а ако будемо успјели завршити зацртане радове, можда и освећење цркве, иако не желимо ништа прејудицирати“, каже Круљ.
У досадашње радове је утрошено више од шест милиона марака, што подразумијева грађевинске радове, заједно са такозваном капом звоника која се треба завршити и унутрашњи малтери и подови. Тек послије свега тога слиједе друга и трећа фаза, односно друга фаза је уређење енетеријера, украшавање храма изнутра, док је трећа фаза уређење партера, гдје је предвиђено да се уради и подземна гаража са око 150 паркинг мјеста, као и санација великог потпорног зида према путу, те сувенирница, капија и прилаз цркви. „Ови финални радови ће бити након што се заврши пројектна документација и добијемо понуде од потенцијалних извођача“, каже Круљ. Друга и трећа фаза ни приближно неће коштати колико ова прва, која је била и најобимнија и најважнија, јер је, како објашњава отац Радивоје, било компликовано обновити цркву у оном старом, аутохтоном изгледу каква је била, са свим искористивим старим материјалом који је остао од ње.
„Хвала Богу, захваљујући понајприје двјема владама, Републике Српске и Србије, као и свим добровољним прилозима многих наших вјерника, многих Мостараца, пријатеља који нису православне вјероисповијести, ми смо успјели завршити већину грађевинских радова. Вјерујемо у чврста обећања предсједника Србије Александра Вучића и Милорада Додика, члана Предсједништва БиХ из РС, па ћемо у овој години довршити и оно што је остало од ове грађевинске фазе до краја године“, истиче Круљ.
Саборна црква у Мостару, која је саграђена 1873. године, девастирана је у ратним догађањима 1992. и 1993. године, али је њеном реконструкцијом, започетом прије десетак година, поново добила стари изглед велелепне и живописне грађевине са локалитета Бранковац и као један од највиших и најљепших православних храмова на Балкану поново постала један од симбола града на Неретви.
НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ