Прва сениорска екипа која је обезбиједила четвртфинале на Меморијалном турниру „Мишо Таминџија“ је Футсал Вележ Мостар. У најквалитетнијој утакмици досадашњег тока турнира Мостарци су након преокрета савладали Рубин из Никшића у чијим је редовима наступало пет државних репрезентативаца. Никшићани су претходно без већих напора поразили КМФ Метохију.

Рубин је повео против Вележа, сигурно контролисао игру, али је за само два минута дозволио Мостарцима преокрет. Никшићани су потом кренули у тоталну офанзиву, али је њихов ривал поставио чврст блок и из контранапада повећавао предност. Тако ће један од фаворита турнира чекати расплет у осталим групама са надом да ће бити међу двије најбоље другопласиране екипе.

У сусрету јуниора Алексић комерц је до врха напунио мрежу екипе Кафе Урке. У пионирској конкуренцији Стари Град из Требиња је обезбиједио четвртфинале. Прво је савладао Бутик Егзит, а потом на пенале Х Експрес из Мостара.

Турнир се наставља у петак.

Резултати

Пионири: Стари Град Требиње – Бутик Егзит 3:1 (Милић, Ћук, Полић – Клибарда), Х Експрес – Стари Град Требиње 2:2, пен. 0:2 (Пупић, Ласић – Милић 2), јуниори: Кафе Урке Гацко – Алексић комерц 0:7 (Милидраговић 4, Шаренац 3), сениори: Рубин Никшић – КМФ Метохија Кафе Гачанка 10:2 (Костић 3, Драшковић 3, Пулатић 2, Спасојевић, Вукчевић – Вуковић, Жарковић), Рубин Никшић – Футсал Вележ Мостар 1:4.

РУБИН НИКШИЋ ФУТСАЛ - ВЕЛЕЖ МОСТАР 1:4 (1:2)

Спортска дворана „Невесињка“. Гледалаца: 250. Стријелци: 1:0 Вукчевић, 1:1 Голић, 1:2 Максумић, 1:3 Mаксумић, 1:4 Чолакхоџић.

РУБИН НИКШИЋ: Костић, Спасојевић, Копривица, Давидовић, Бошковић, Пулетић, Драшковић, Вукчевић, Ћаласан.

ФУТСАЛ ВЕЛЕЖ МОСТАР: Ђулић, Кљако, Чолакхоџић, Голић, Ћемаловић, Мрган, Максумић, Обрадовић, Субашић, Мезит.

Петак, 22. децембар

16:30 Моцарт – Месара Алексеј (пј)

17:00 Кафе Клуб – ФС Стил (п)

17:30 ФЦ Мостар – Булевар Мостар (ј)

18:15 ФС Ко те шиша – Басамент Читлук (ј)

19:00 Басамент Читлук – Требиње (с)

20:00 Јувента спорт Јабланица – КМФ Невесиње (с)

Српска православна црква данас прославља Светог Николу Чудотворца – Никољдан, у помен на дан када је овај светац окончао овоземаљски живот 343. године Нове ере. Свети Никола је један од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.

Слава Свети Никола је по броју оних који је славе, без премца међу Србима, а такође је храмовна и манастирска слава СПЦ-а. Посвећено му је више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Овом празнику посебно се радују дјеца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони.

Никољдан – најчешћа слава у Невесињу 

Најраширенија слава у Невесињу је Никољдан који се прославља у 91 породици што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 80, а Ђурђевдан у 65 невесињских породица. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту.

Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј, Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у по једној породици.

Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.

Крсна слава се прославља уз обреде и гозбу

У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену.

Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али, као крсна слава одржао се прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.

Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.

Након дводневне паузе због никољданских празника сутра (сриједа) биће настављен Меморијални турнир „Мишо Таминџија“. На програму је пет утакмица, а највише пажње привлаче сусрети никшићке екипе Рубин са КМФ Метохија из Гацка и мостарским Вележом.

Организатори су термине утакмица прилагодили љубитељима фудбала, како би могли пратити дерби Партизан – Звезда и након тога евентуално доћи у Спортску дворану „Невесињка“ на најзанимљивије сусрете.