Српска православна црква данас прославља Светог Николу Чудотворца – Никољдан, у помен на дан када је овај светац окончао овоземаљски живот 343. године Нове ере. Свети Никола је један од највећих хришћанских светитеља који важи за заштитника путника, морепловаца, рибара и сплавара.
Слава Свети Никола је по броју оних који је славе, без премца међу Србима, а такође је храмовна и манастирска слава СПЦ-а. Посвећено му је више од 600 цркава под јурисдикцијом Српске православне цркве.
Овом празнику посебно се радују дјеца, која уочи Светог Николе оставе чизмицу у коју се потајно остављају поклони.
Никољдан – најчешћа слава у Невесињу
Најраширенија слава у Невесињу је Никољдан који се прославља у 91 породици што обухвата приближно трећину становништва општине. Јовањдан се прославља у 80, а Ђурђевдан у 65 невесињских породица. Свети архангел Михило као заштитник обиљежава се у 50 невесињских породица и по броју свечара је на четвртом мјесту.
Најрјеђе српске славе у Невесињу су Мратиндан, Свети Вартоломеј, Свети мученик Агатоник и Свети Климент који се обиљежавају у по једној породици.
Поред крсне славе неке породице прислужују још један дан у години који је везан за неки црквени празник. То чине она братства којима се тог дана десило нешто изузетно лијепо или нешто лоше. Тај дан се у већини невесињских породица готово ни по чему не разликује од крсне славе.
Крсна слава се прославља уз обреде и гозбу
У Босни и Херцеговини има скоро 6.000 српских презимена која се везују за 72 славе. Ако је код истог презимена заступљена само једна крсна слава несумњиво је да се ради о једном племену.
Сваки Србин има по један дан у години који он слави и то се зове крсно име, свети и благ дан, записао је у Рјечнику Вук Караџић. Данас је крсна слава обичај да поједине породице и родови сматрају својим заштитником једног хришћанског светитеља и уз посебне обреде и гозбу прослављају његов празник. Иначе, трагове овог обичаја имали су сви Словени, па и Индоевропљани, Трачани, стари Грци, Илири, Римљани и други. Али, као крсна слава одржао се прије свега код православних Срба, а до прије неколико деценија и свих Македонаца. Спорадично су крсну славу имали и Хрвати у Херцеговини, средњој Босни, Лици и Далмацији. Има је такође код Арбанаса католика, а под српским утицајем било је и код Румуна.
Поријекло крсне славе ни до данас није довољно расвијетљено. Све досадашње хипотезе могу се свести на два основна гледишта. Једно предање сматра да је крсно име успомена на дан када су многобожачки преци појединих породица прешли у хришћанску вјеру, а друго гледиште је анимистичко које у крсној слави види један култ предака.