Школско звоно у Основној школи „Ристо Пророковић“ позвало је јутрос у клупе 861 ученика. И у наставку школске године настава ће бити организована у матичној школи, четири деветоразредне и пет петоразредних подручних школа. Ђаке су дочекале топле учионице и нове школске обавезе.

Школско звоно јутрос се огласило и за 456 ученика Средњошколског центра „Алекса Шантић“. И у другом полугодишту настава ће бити организована у 20 одјељења, а изводиће се у првој смјени.

Настава је стручно заступљена, а кабинети и учионице су спремни за наставак извођења наставног процеса.

Вода у градском водоводу је хемијски и бактериолошки исправна за пиће, поврђено је из Јавног предузећа «Водовод». У саопштењу се додаје да су сви патраметри у у границама референтних вриједности према Правилнику о здравственој исправности воде намијењене за људску потрошњу.

• Тучево, Дербен, Зелени Торови, Безиче и Лукавете стари су називи за Кифино Село, Залом, Дрежањ, Бежђеђе и Лукавац.

• Због велике глади 1917. године у организацији Српске православне цркве 145 малишана из Невесиња упућено је породицама у Славонији и Војводини које су се добровољно пријавиле да прихвате сиромашну дјецу из Херцеговине.

• Раде Лисов и Симо Зиројевић једини су у међуратном периоду имали државну дозволу за малопродају дувана у Невесињу. Лисов је као солунски добровољац држао војну кантину у невесињској касарни у којој је био стациониран 32. пјешадијски пук, а трговина Сима Зиројевића пласирала је пољопривредне производе широм Краљевине Југославије. 

• Јевто Богдановић из Братача познат по умјетничким радовима и конструкцијама поклонио је 1937. године минијатуру џамије израђену од ораховине предсједнику Турске Кемалу Ататурку који је одмах по доласку на власт успоставио блиске односе са српским народом. У поруци је написао да сељаци, гуслари у умјетници из Невесиња цијене његов пријатељски однос према Краљевини Југославији.

• Народно рвање слободним стилом било је популарно на Балкану у првој половини 20. вијека, а невесињски рвачи су били признати као вјешти и окретни борци. На првом послијератном првенству Југославије које је одржано у Сарајеву Невесињци су били најбољи. У финалу су поразили Македонцe.

• Никола Куртовић, шофер Народног одбора општине Невесиње, годинама је возио један аутомобил марке „Plymouth Plaza“ америчке производње. По лошим путевима прешао је 159.063 километра без иједне оправке. За сталну бригу и чување возила награђен је од општинске управе.

• Поштар Милан Савић из Крекова педесетих година прошлог вијека обилазећи десетак села свакодневно је пјешачио преко 20 километара. Овај поштански маратонац за годину дана је прешао 7300 километара и ниједном није изостао са дужности, чак и у вријеме временских непогода.

• Шумско газдинство „Ботин“ је 2020. године путем јавног надметања извршило продају трупца јавора ребраша (два метра кубна) за рекордних 20.000 КМ без ПДВ-а. Ради се о ријетком примјерку јавора који на међународним аукцијама достиже високе цијене, али је ова била једна од рекордних у читавом региону.

• Невесињски фудбалер Марко Ивезић који наступа за њемачки Кил тренутно вриједи два милиона евра према Трансфермаркету – најпознатијој платформи за процјењивање вриједности играча. Ивезић је тако постао најскупљи фудбалер који је потекао из Невесиња. За репрезентацију Србије дебитовао је прошле године.

Драгомир Граховац /Радио Невесиње/