У оквиру обиљежавања Дана Републике Српске у Порти Саборног храма Вазнесења Господњег вечерас је одржан концерт етно пјевачице Бранке Зечевић и оркестра Милана Нинковића. Навијачи Црвене Звезде из Невесиња приредили су величанствену бакљаду, а по завршетку концерта приређен је спектакуларан ватромет. Празничну атмосферу употпунили су наступи етно група „Свети Димитрије“ и „Симонида“.

Упркос хладноћи велики број Невесињаца вечерас је присуствовао прослави 32. рођендана Републике Српске. Прије концерта окупљеним грађанима су се обратили старјешина Саборног храма Младен Чалија и начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и честитали празник.

Свештеник Младен Чалија је истакао да се нашем народу ништа не дешава случајно, тако ни слава Републике Српске није случајно и слава Светог архиђакона Стефана.

"Најбоље ћемо чувати Републику Српску ако будемо живили животом каквим је живио архиђакон Стефан и ако је буду красиле вриједности какве су красиле хришћанство вијековима", нагласио је Чалија. Он је додао да у својим срцима треба да чувамо оно за шта је дато много живота јер ће само тако бити смислено и благословено.

Честитајући Дан Републике Српске начелник Авдаловић је позвао суграђане да покажу снагу и челичну вољу, као што су је показали и 1992. године.

„Данас је 32. рођендан Републике Српске и упркос хладноћи наша срца ће вечерас бити топла зато што волимо Републику Српску и зато што немамо другу отаџбину“, рекао је Авдаловић.

Уз чашицу куваног вина и ракије, у овој хладној јануарској ноћи, Невесињци су пожељели да сваког наредног 9. јануара Српска буде боља и успјешнија. Прослава Дана Републике Српске завршена је слављеничким колонама возила које су окићене тробојкама продефиловале градским улицама.

• Друм Мостар – Благај – Невесиње саграђен је 1868. године. До тада је постојала само коњска стаза. Стални аутобуски и поштански саобраћај Мостар-Невесиње успостављен је 1927. године.

• Од новембра 1894. до маја 1895. године снијег је непрекидно „лежао“ на Невесињском и Гатачком пољу. Рекордне падавине регистроване су у мјесецу марту.

• За вријеме чувене Невесињске пушке из 1875. године најбројнија породична задруга у Невесињу била је породица Аћима Кљакића из Удрежња. Бројала је 70 чланова. Породична дружба Савића из Слата са 55 чланова почетком 20. вијека била је једна од најбројнијих у Херцеговини. За те прилике Савићи су живјели у три лијепо уређена стамбена објекта на спрат.

• Мјештани Залома су 1934. године покренули су иницијативу да се њихово село преименује у „Село Краља Александра I”.

• У књизи „Чудесна исцјељења и јављања Светог Василија“ постоји запис о Кости Шиповцу из Шипачна који је тридесетих година 20. вијека излијечен чудом у Манастиру Острог. Како није могао на ноге донесен је у Манастир и уз помоћ светитеља устао и проходао. Коста је све до смрти сваке године ишао пјешке под Острог.

• Легендарна спортска новинарка, атлетичарка и коментатор умјетничког клизања Милка Бабовић у Невесињу је живјела до осме године када су њени преселили у Сарајево и касније у Загреб. Њен отац био је официр у Невесињском гарнизону.

• На изборима за Републичко вијеће Народне Скупштине БиХ 1958. године у Срезу Невесиње Обрад Кљакић је добио чак 99,7% гласова.

• Милија Радојичић из Кифина Села једини је Невесињац са „титулом“ афричког зета. Његова изабраница Патриција Каунда рођена је у Замбији. Живе у складном браку у Чачку.

• Највише утакмица за Фудбалски клуб Вележ из Невесиња одиграо је Миљан Петковић. Поуздани штопер, а често и стријелац дрес матичног клуба је облачио 416 пута.

Драгомир Граховац /Радио Невесиње/

Фондација „Свети Вукашин“ Епархије захумско-херцеговачке и приморске и ове године је организовала хуманитарну акцију под називом „Радост Божића“ у оквиру које су социјално угроженим породицама уручени божићни дарови.

„Желимо да сви у радости, здрављу, миру и озареним топлином Витлејемске пећине прославите рођење Богомладенца Христа“, поручили су из Фондације. Захвалили су се предузећима, установама и свим људима добре воље који су на било који начин допринијели да се реализује ова акција.