Одборници Општинског парламента данас су већином гласова усвојили Одлуку о кредитном задужењу у износу од 3,5 милиона марака. У оквиру ове тачке дневног реда вођена је и најшира скупштинска дискусија.

В.д. начелника Одјељења за финансије Зорка Умићевић објаснила је да је кредитно задужење намијењено за покриће дефицита (588.000 КМ), рефинансирање постојећих кредита (1.693.468 КМ) и капиталне инвестиције (1.218.343 КМ). Према њеним ријечима, из претходне године остао је неисплаћени дио обавеза према добављачима и буџетским корисницима, субвенције пољопривредним произвођачима и студентске стипендије за три мјесеца. Планиране капиталне инвестиције из кредитних средстава су: реконструкција Спортске дворане и Кино сале, премјер катастра, парцелација пољопривредног земљишта и уређење паркинг прилаза образовним установама. Аргументе за и против кредитног задужења укрстили су СНСД и Социјалистичка партија са једне и СДС и ПДП са друге стране.

Опозиција је приговорила да није вријеме за узимање великих кредита и да је за капиталне инвестиције требало тражити партнере у ресорним министарствима Владе РС и међународним фондовима и донаторима. Сматрају да је и у оквиру буџета општине требало направити уштеде како би се измириле обавезе према добављачима. Из СНСД-а су узвратили да је претходна власт  створила дефицит, који се мора некако затворити. Сматрају да су сви разумни грађани за улагања у Спортску дворану и Кино салу. Подршку су добили од социјалиста који су нагласили да су услови за кредитирање сада много повољнији него раније и да то треба искористити да се привредницима врате дугови и крене у нове инвестиције.

Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да кредитно задужење не треба политизовати, наглашавајући да су планиране инвестиције у интересу свих грађана. Према његовим ријечима, одлука да се одмах иде у кредитно задужење иницирана је хитном потребом санације Спортске дворане за коју је више грађевинских стручњака оцијенило да не испуњава безбједносне услове за кориштење.

На данашњој сједници одборници су након краћих дискусија  једногласно усвојили завршни рачун за прошлу годину. Према подацима општинског Одјељења за финансије расходи су били већи од прихода за 341.295 КМ, а кумулативни дефицит закључно са 31. децембром 2016. године износио је 1.467.998 КМ.

И нови Нацрт Статута општине Невесиње, који је усаглашен са Законом о локалној самоуправи добио је једногласну подршку одборника. Овај документ ће бити упућен у јавну расправу након чега ће бити понуђена коначна верзија.

Приједлог Програма рада начелника општине и Општинске управе за 2017. усвојен је једногласно. Начелник општине Миленко Авдаловић рекао је да су одређена средства планирана за инвестиције, социјалне категорије, подстицаје, младе, мјесне заједнице и за уређење ужег градског језгра. Он је нагласио да је планирано и повећање финансијских средстава за подстицаје у пољопривреди, као и за санирање штета у пољопривреди, за студентске стипендије и изградњу Централног спомен обиљежја у Невесињу.

„Значајна средства биће уложена и у Пројекат за развој мјесних заједница који се проводи у сарадњи са УНДП-ом“, рекао је Авдаловић.

Од основних капиталних инвестиција начелник је истакао пројекат Реконструкција водоводног и канализационог система, који садржи изградњу пречистача питке воде, који се проводи у сарадњи са Министарством финансија у Влади РС и Европском инвестиционом банком.

Начелник Миленко Авдаловић рекао је и да се Пројекат Горњих хоризоната, односно ХЕ Дабар, проводи у пуном капацитету, а у току је изградња хидротунела.

Одборници су једногласно  усвојили и Извјештај о раду начелника општине и Општинске управе за 2016. годину.

На данашњој сједници Општинског парламента прихваћен је захтјев Епархије захумско-херцеговачке и приморске за уступање земљишта код Цркве Светог великомученика Георгија на Вјенчацу. Како је образложено, на овом простору би се након проведених археолошких истраживања приступило изради пројектне документације и ревитализацији и обнови овог средњовјековног града.

Одборници су дали сагласност  Мјесној борачкој организацији Зови До за изградњу споменика погинулим борцима у порти мјесне цркве „Свих светих“.

На данашњем засједању одборници су поново изгласали повјерење досадашњем директору Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“ Милени Капор.

Скупштина је већином гласова донијела одлуке о именовању Одбора за градњу Централног спомен обиљежја  на Градском тргу и Организационог одбора „Невесињске олимпијаде“.

У извјештају ЈП „Комус“ наводи се да највише проблема има са одлагањем смећа на депонију Бишина, лошу наплату потраживања,  док је нешто боља ситуација са возним парком. У плановима овог предузећа  за 2017. годину наводи се санација депонија и набавка контејнера.

У информацији о стању у области јавног превоза наглашено је да је приоритет општине обезбјеђење што квалитетнијег и безбједнијег превоза ученика. Као највећи проблеми у овој области наведени су  лоше стање путне мреже, недостатак паркинг простора у граду, мали број путника  и присуство нелегалних превозника.

На 6. сједници Општинског парламента прихваћени су извјештаји о раду спортских клубова, удружења и организација који се финансирају из општинског буџета.

СЛАВЕНКА ГОЛИЈАНИН

Спортска дворана „Невесињка“ четири деценије након изградње требало би да добије ново рухо.

Начелник општине Миленко Авдаловић потврдио је да је у току израда пројектне документације на основу које би се извршила детаљнија процјена трошкова реконструкције. Он је додао да је одлука о  санацији дворане донесена прије свега из безбједносних разлога.

̶  Наш циљ је да, напокон, дворану реновирамо у потпуности како би била функционална, што значи да је ријешимо конструктивно, да не представља опасност за нашу омладину, да елиминишемо прокишњавање крова и да обезбиједимо  нормалне услове за извођење школских и рекреативних активности – истакао је Авдаловић додајући да то захтијева и одговорније одржавање и газдовање.

Начелник је објаснио да пројекат обнове дворане  предвиђа  санацију ламелиране дрвене конструкције која подразумијева ојачање кровних носача и стубова, реконструкцију крова, санацију бочних стаклених стијенки, израду простора за котловницу и рјешавање система гријања и вентилације унутар објекта.

Такође, предвиђена је и санација подне конструкције, трибина и вањског дијела, замјена стаклених површина панелима, изградња мокрих чворова, свлачионица и туш кабина.

Авдаловић каже да је планирано да се из укупног кредитног задужења за пројекат реконструкције дворане издвоји 800.000 КМ.

Спортска дворана „Невесињка је изграђена 1976. године, према пројектној документацији  фирме ИК“Криваја“Завидовићи.

В. д. начелника Одјељења за просторно уређење и стамбено - комуналне послове  Слободан Шиљеговић  издвојио  је тренутно два највећа проблема на дворани  - стабилност ламелиране дрвене конструкције, која је угрожена неадекватним одржавањем и атмосферским утицајима,  те прокишњавање кровне конструкције објекта и велику површину фасадног стакла на објекту што је нетипично за мјесто са надморском висином од 850 метара. Према његовим ријечима,  објекат изграђен прије 40 година није адекватно одржаван.

-  Периодично су на објекту спровођене парцијане мјере санације, прије свега на кровној конструкцији, а у периоду од 2007. до 2012. године урађена је санација подне конструкције, мокрих чворова, свлачионица, трибина, бочних панела и проширење објекта измјештањем стаклених стијена на западној страни објекта - подсјетио је Шиљеговић додајући да је у више наврата  поправљан кров,  али да то није зауставило прокишњавање објекта.

Према подацима општинског  Одјељења  за финансије, укупна вриједност изведених радова износила је 225.668 КМ.

Општинска власт очекује да ће пројекат санације Спортске дворане добити безрезервну подршку грађана Невесиња који више неће имати разлога за стрепњу док им дјеца изводе школске и рекреативне активности.

На Републичком финалу Малих олимпијских игара ученика основних и средњих школа РС које је данас одржано у Бањалуци  невесињски атлетичари били су у самом врху, одмах иза освајача медаља.

Најближа побједничком постољу била је Маја Вуковић која је у конкуренцији средњошколки  у бацању кугле заузела четврто мјесто. Њен најбољи хитац износио је 9,37 м, што је само три центиметра краће од резултата освајачице бронзане медаље.

Борислав Јонлија је са хицем од 12,25 м заузео пето мјесто.

У конкуренцији ученика основних школа Ана Јонлија је у бацању кугле имала шести резултат.

На завршној смотри МОИ у атлетици учествовало је  240 такмичара из шест регија Републике Српске.