• Невесињског младића Света Вујадиновића боксерски менаџери су назвали „Југословенски Карнера“ (Примо Карнера је био свјетски првак у тешкој категорији 1933. године). Корпулентном Невесињцу високом 205 цм и тешком 110 кг Други свјетски рат је прекинуо боксерску каријеру коју је успјешно започео у Београду.

• Од 1921. до 1935. године око 300 Невесињаца се иселило у САД, Канаду и Аустралију.

• У Срезу невесињском су 1936. године рођене 834 бебе.

• Први невесињски фудбалери који су из СК „Усташ“ прешли у друге клубове били су Василије Гутић и Јунуз Хајровић. Из клуба који је назван по невесињским устаницима фудбалску каријеру су 1934. године наставили у „Југославији“ из Београда и „Ђерзелезу“ из Сарајева.

• Невесиње је прије Другог свјетског рата имало само пет радио апарата. Први телевизор набављен је 1961. године.

• Приликом претраживања старе архиве на тавану Секретаријата народне одбране у Невесињу 1952. године нађена је полицијска потјерница за Едвардом Кардељом „као опасним комунистом“.

• У Невесињу је у току 1966. године откупљено чак 30 вагона љешника. Поједина домаћинства из Придвораца убрала су више од 1000 килограма и остварила приход од 450.000 динара.

• Др Салих Муфтић из Невесиња био је надалеко познат по лијечењу нијемости. Захваљујући његовим третманима жена из Крушевљана је након 18 година опет проговорила, а дјечаку из Хрушта је након осам година одсутности говора успјешно отклонио недостатак.

• Најпосјећенији филм у невесињском кину је „Ужичка република“. Овај ратни филм из 1974. године гледало је 2.100 Невесињаца. Поред тога приказан је и у невесињским селима.

• Радио Невесиње /Драгомир Граховац/

На Отвореном државном првенству „Београд опен -Трофеј Вождовца“ Плесни и чирлидинг клуб „Летс денс“ освојио је девет медаља. Чланови невесињског клуба су извели девет кореографија, од којих су осам оцијењене као најбоље. Златне медаље Невесињке су освојиле у различитим узрастима – дјеца, кадети и јуниори, показујући посебно плесачко умијеће у „пом пон“ и слободном стилу. Одлични су били и јуниорски „group stunt“ и соло наступи невесињских плесачица.

Сјајне вјештине, веома интересантне кореографије и прелијепи костими смјењивали су се током читавог такмичарског дана. Дио судијског тима била је Саша Брењо, тренер „Летс денса“.

Такмичење је организовао Српски чирлидинг и чирденс савез.

У Невесињу у овој години имају рекордна издвајања за разој пољопривреде и села.

За пољопривреднике буџетом је предвиђено око 300.000 марака, а ефекти подршке, тврде надлежни већ су видљиви. Колико ће ова подршка значити произвођачима кромпира, првог производа са заштитом географског поријекла у Херцеговини?

Невесиње има одличне услове за развој повртарства, а кромпир је по свом квалитету био препознат и у бившој Југославији.

Произвођача, који своје приносе продају у значајнијим количинама, на подручју општине има више од стотину, а скоро да нема породице која се не бави узгојем овог поврћа. Кажу да имају подршку локалне заједнице да производњу одрже и шире.

У селу Бојишта помогли су донацијом за изградњу акумулације за наводњавање парцела.

Радоје Буха, произвођач кромпира из Невесиња каже да су помогли у пројекту изградње акумулације за наводњавање кромпира, ове године садили су принос 3,5 тоне задовољни пласманом.

Проблем је непостојање организованог откупа, кажу произвођачи. Маркица заштите географског поријекла није много допринијела, тврде, па се још на тржницама може наћи увозни кромпир под ознаком "невесињски".

Радоје Буха, произвођач кромпира Невесиње напомиње да кад би била откупна станица, то би значило сигурност и да се окренемо ширењу.

Из локалне управе објашњавају да у складу са могућностима настоје да заштите ову производњу.

Обезбјеђују сјеменски материјал, донације у пољопривредним машинама.

Укупна издвајања за пољопривреду у овој години су 290 000 марака. Планира се и повећање.

- Циљ је заштити село, и пољопривредника и ефекти се већ виде - каже Богдан Ботић, замјеник начелника општине Невесиње.

Из одјељења за пољопривреду општине Невесиње, Којо Пикула каже - видјели смо а произвођачи су обновили стада или нешто друго за шта су аплицрали.

Локална заједница улаже и у инфраструктуру у сеоским подручјима, у реконструкцију путева и водоснабдијевање.

Oпширније на линку: https://www.youtube.com/watch?v=lxqTXIicUlM&t=104s

РТРС