Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 18. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.

Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих,  присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.

Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта.  Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је  18. марта 1939.  директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.

Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.

Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.

Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.

Тренутно у Београду живи око 1.500 рођених Невесињаца и још око 3.000 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске у складу са Уредбом о регистрацији пољопривредних газдинстава, позива сва регистрована пољопривредна газдинства да до 15. маја изврше редовно годишње ажурирања података о усјевима/засадима и сточном фонду у текућој години.

Поред ажурирања података пољопривредна газдинства имају обавезу да пријаве доприносе за 2022. годину у складу са прописима о доприносима, те измире обавезе по основу накнаде за противградну заштиту за 2022. годину у складу са прописима о противградној заштити.

Газдинства која у прописаном року не буду извршила ажурирање података, пријавила доприносе и уплатила накнаду за противградну заштиту добиће пасиван статус у Регистру газдинстава и Регистру корисника, што значи да неће моћи остварити било каква права по основу регистрације до краја текуће године.

Ажурирање података се врши у пословници АПИФ-а.

Пријава доприноса и oбрачун за уплату противградне заштите се врши у Пореској управи Републике Српске, подручна јединица Невесиње, до 31. марта 2023. године.

Влада Републике Српске додијелила је компанији “ЕТМАКС” концесију за градњу и кориштење соларног парка “Невесиње”, пројекта вриједног 880 милиона марака.

Концесија се додјељује на период од 50 година, а уговор ће бити потписан у наредних 60 дана.

Значајно је нагласити да се ради о концесији и пројекту, који је тренутно један од највећих овог типа на подручју Европе.

“Рок за пројектовање је двије године, а рок за извођење радова је четири године”, каже за КАПИТАЛ Синиша Максимовић, директор компаније “ЕТМАКС”.

Појашњава да је укупна снага соларног парка 500 мегавата, а да је сачињен из једне електране од 200 и шест електрана од 50 мегавата.

Такође, директор “ЕТМАX”-а истиче да се значај овог пројекта огледа посебно у томе, што ће домаћа компанија, која је већ лидер у области пројектовања и изградње соларних електрана, добити прилику да значајно убрза развој цјелокупног сектора ОИЕ код нас, те да дугорочно унаприједи производне капацитете ове гране индустрије.

То за све нас значи, да ћемо регионално постати вишеструко конкуретнији у овој области, а да су носиоци развоја домаће компање, што је најважније.

Иначе, Влада Републике Српске обавезала је “ЕТМАКС”, да по основу једнократне концесионе накнаде уплати око седам милиона марака.

Такође, за сваки киловат електричне енергије са ових постројења Српска ће добити 0,0055 КМ.

“Ако концесионар у року од 60 дана не потпише уговор о концесији, губи сва утврђена права”, напомињу у Влади Републике Српске.

У општини Невесиње поручују како инвеститор од њих може очекивати сву могућу подршку.

“Општина ће имати корист од такси и концесионих накнада, а према нашим информацијама запослиће се и значајан број људи, који ће радити на изградњи и монтажи електрана. Такође, из компаније ЕТМАКС-а, су истакли да планирају да током 2023. године у Невесињу, оснују погон за производњу дијела опреме за електране, а која ће производити компоненте и за потребе изградње соларног парка, те да ће се на овај начин отворити 100 нових радних мјеста, на подручју општине. За нас је то значајан развојни искорак”, казао је начелник Невесиња Миленко Авдаловић.

КАПИТАЛ