Удружење Невесињаца, њихових потомака и пријатеља 18. фебруара у Београду организује културно-забавну манифестацију „Невесињско сијело“. Ова смотра пријатељства, завичајне пјесме, игре и угодног дружења одржава се у српској пријестоници још од тридесетих година прошлог вијека. Манифестација је увијек изазивала посебну пажњу Невесињаца, а овакви скупови годинама су будили сјећања на завичај и обичаје из херцеговачког краја.

Привредно-културно удружење Херцеговаца у Београду под називом „Неретва“ формирано је 23. новембра 1930. године у хотелу „Империјал“. Први предсједник Удружења које је помагало сиромашне Херцеговце и школску омладину био је Васиљ Поповић, а секретар Ђорђе Иванишевић. Касније су Херцеговце у Београду предводили Лазар Милићевић и Владимир Ћоровић. Као крсна слава Удружења установљена је Велика Госпојина. Славским свечаностима 1931. године, између осталих,  присуствовали су епископ мостарски Јован и књижевник и дипломата Јован Дучић, тада посланик у Каиру.

Прво Херцеговачко сијело одржано је 23. октобра 1938. године. Годишње забаве „Неретва“ је традиционално приређивала за трећи дан Божића и у другој половини марта.  Скупови Херцеговаца у Београду су привлачили ширу пажњу јавности, а Радио Београд је  18. марта 1939.  директно преносио манифестацију препуну пјесме и хумора.

Други свјетски рат је прекинуо традицију окупљања Херцеговаца у Београду. Почетком 70-тих година Невесињци побново оживљавају завичајну смотру, овог пута под називом „Невесињско сијело“. Манифестација је обично одржавана у Дому ЈНА уз обавезно учешће гостију из Невесиња.

Завичајном скупу 1975. године присуствовало је преко 700 Невесињаца. Општинску управу су представљали предсједник Извршног одбора Јово Иваниш и предсједник Општинске конференције Социјалистичког савеза Данило Нинчић. Фолклорна група КУД-а „Благоје Паровић“ из Невесиња по жељи организатора припремила је драматизовану слику „Невесињско сијело“ проткану изворним невесињским колима и пјесмама из завичаја. У програму је учествовао и сеоски гуслар Марко Гушић из Братача и диплар Божо Ковачевић из Колешка.

Традиција је прекинута 1991. године и од тада у Београду није било организоване манифестације са мотивима херцеговачког прела све до 2010. године када је новоформирано Удружење Невесињаца поново оживило ово завичајно окупљање.

Тренутно у Београду живи око 1.500 рођених Невесињаца и још око 3.000 њихових потомака. Међу њима су угледни академици, књижевници, доктори, умјетници, спортисти који су изградили каријере далеко од родног краја, али Херцеговину и Невесиње никад нису заборавили. Сада већ значајна колонија Невесињаца окупљена је у Удружење које се бави хуманитарним, културним, привредним и спортским активностима усмјереним на афирмацију Невесиња и Херцеговине.