Источна Херцеговина у посљедње вријеме све више привлачи пажњу домаћих и страних туриста као недовољно истражена дестинација. Захваљујући пројекту "Стаза сира и меда Источне Херцеговине“ којег финансира ЈУЕСЕЈД Туризам и Пројекат развоја одрживог туризма у Босни и Херцеговини, у фокус су стављени Билећа, Гацко, Невесиње, Берковићи и Љубиње. Наша екипа посјетила је газдинства која су дио пројекта у близини Невесиња.

Бранимир Таминџија из Невесиња пчеларством се бави већ 16 година, од када је добио дијагнозу мултипле склерозе. Трагајући за лијеком који би му олакшао тегобе, заљубио се у пчеларство.

Захваљујући овом пројекту планира приближити пчеларство посјетиоцима Невесиња, а посебно људима који имају дијагнозу као он.

“Тада сам прочитао да помаже апитерапија, написао сам пројекат, подржало га је Министарство пољопривреде Републике Српске и кренуо сам са 20 кошница. Сада моји пчелињаци имају преко 50 кошница. Ми смо добили подршку у виду два стола и четири клупе гдjе можемо дочекати наше туристе у пчелињаку када дођу, да могу сјести и дегустирати мед, али и сир од наших комшија пријатеља.”

Таминџија истиче да је потражња за препаратима од меда који могу помоћи ублажавању тегоба код мултипле склерозе велика, али да због обима посла не могу ићи у комерцијализацију. Жеља му је да помоћу будућих пројеката оспособе простор у којем би се могли обучавати будући пчелари.

“Ми смо у посљедњих неколико година обољелим у Херцеговини дали пет пчелињих друштава и пет кошница, а прошле године смо дали неколико кошница без друштава. И то нам је веома драго, да се сви укључе у ову причу, јер ово је здрава прича, корисна за све људе физички у смислу да изађу из куће у природу, а овђе имају и радну и окупациону терапију.”

Циљ пројекта “Стазе сира и меда“ је оснажити туристичку понуду регије Источне Херцеговине, као и првог корака ка изградњи будуће Слоу Фуд дестинације што ће резултирати повећањем долазака посјетилаца и повећањем прихода за локалне произвођаче. Једна од понуда је и незаобилазни “Сир из мијеха” који је уврштен на листу нематеријалног културног наслијеђа Босне и Херцеговине.

“Почело је то има неких 20 година. У почетку је ишло полако док се нису стекле муштерије, а сад тог сира фали јер све нас мање и мање производи. Тренутно имамо девет грла, а тај број варира од 8 до 10 комада”, присјетио се произвођач сира Мирослав Глоговац.

Мјеста и планова за проширење производње има, наглашава Глоговац, али све је мање радне снаге. Каже и како је све је већа заинтересованост туриста за рурални туризам.

“Има људи, странаца, који случајно укуцају, то су појединци. Укуцају “Сир из мијеха” који је члан Слоу Фуда и на основу тога контактирамо и онда они ту дођу, обиђу и виде. Свиђа им се.”

Да овај крај има шта да понуди, доказ је и још један појекат ЈУЕСЕЈДА- а, односно Пројекат развоја одрживог туризма, захваљујући којем је крајем прошле године невесињско село Братач уврштено на попис 14 најљепших села у Босни и Херцеговини.

“Ми смо већ предали поједине мјештане који имају капацитет за преноћишта. Недавно су били неки доктори геолози, био је један из Бразила који је питао: ‘Гдjе ја могу овдjе да одсједнем да се одморим?’, тако да да је то један дио гђе би могли да направимо добру причу”, сматра Слободан Гушић, учесник у “Пројекту развоја одрживог туризма.”

У плану је, каже нам Гушић, постављање инфо паноа на улазу у село гђе би биле означене све знаменитости и пут до њих, а у неком скоријем периоду он и његове колеге планирају отварање инфо пулта у просторијама некадашње Основне школе.

Полицијска управа Требиње ће од сутра (14. јула) до недјеље (16. јула) реализовати регионалну акцију појачане контроле у саобраћају са акцентом на контролу возача који управљају под дејством алкохола, опојних дрога или психоактивних лијекова.

За шест мјесеци полицијски службеници су евидентирали 161 саобраћајну незгоду. Евидентирана су четири кривична дјела „Угрожавање јавног саобраћаја“.

Из Полицијске управе Требиње апелује на све учеснике у саобраћају да се придржавају саобраћајних прописа.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Херцеговачки устанак, познатији као Невесињска пушка, који је подигнут 9. јула 1875. у селу Крекови код Невесиња, означио почетак краја османлијског царства и увод у проглашење Србије и Црне Горе независним државама, истичући да су Срби увијек, кроз своју богату историју, били на страни ослободилаца, побједника, праведника и антифашиста.

- То је кроз вијекове потврђивао и храбри и поносни народ Херцеговине - нагласио је Додик.

Он је подсјетио да је Херцеговачки устанак и први пуцањ у Крековима прерастао у српско-турски рат, јер се убрзо проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

- Свако обиљежавање овог значајног датума, 9. јула, прилика је да се сјетимо храбрости и јунаштва Пере Тунгуза, који је испалио први метак на турски караван чиме је означио почетак устанка против османлијског окупатора. Овај његов херојски и јуначки подвиг уписан је златним словима у славну историју наших предака - нагласио је Додик.

Поводом обиљежавања 148 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке, предсједник Српске је рекао за Срну да је хајдук Перо имао част да својим херојским подвигом уздрма и пробуди умртвљену Европу.

- Након овог устанка убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ. Нажалост, они који су били најхрабрији, који су подигли устанак остали су под влашћу, али другог окупатора. Умјесто османлијске империје, БиХ је анектирана од Аустроугарске - подсјетио је Додик.

Упркос свему, рекао је Додик, Невесињска пушка остаје историјски датум не само за слободарски народ Херцеговине, већ за све Србе, јер је овај устанак, храброст и одважност српских устаника био подстрек и звијезда водиља свих наредних устанака, па тако и посљедњег Одбрамбено-ослободилачког рата.

Он је рекао да су Невесињци и Херцеговци увијек били међу првима који су храбро подизали глас против окупатора и разних бјелосвјетских освајача српских територија.

- И данас, многи кидишу на нашу Републику Српску, имовину, наша права и слободу. Покушавају на разне начине да нас мајоризују, да нас утишају, угњетавају, али наши храбри преци треба да нам буду примјер и идеал како се чува и брани своја земља, свој идентитет, вјера и отаџбина. Стога, морамо бити јединствени и држати се заједно и бранити оно најсветије што имамо и што смо створили у миру, а у рату одбранили - своју Републику Српску која је натопљена крвљу најхрабријих српских синова - поручио је Додик.

Он је указао да су јединство и патриотизам симбол наше прошлости, садашњости и будућности, и то мора бити завјет како за данашње, тако и будуће генерације.

- Ови догађаји, попут Невесињске пушке и бројних других славних устанака и битака, упозоравају да смо нико и ништа без своје отаџбине и свог народа који треба и мора да остане одвје упркос свим искушењима који нам долазе и која нам намећу што домаћи што страни непријатељи - закључио је предсједник Републике.

Сутра ће у селу Крекови, код Невесиња, бити обиљежено 148 година од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке.

Прва Невесињска пушка означио је почетак устанка подигнутог у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јул.

СРНА