SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Region

Иако су давно расељени из свог завичаја, Удружење Коњичана показало је да нису заборавили свој крај и једни друге. На одржаној донаторској вечери у Требињу прикупљен је значајан износ намијењен за обнову цркве Светог Василија Великог у Коњицу и за лијечење двије Коњичанке.

Ово није први пут да се Коњичани окупљају са намјером да се прикупи помоћ тамо гдје је најпотребније.

Синоћ је само од донација грађана прикупљено око 6.000 марака, а владика Григорије најавио је да ће Епархија донирати још 10.000 марака.

Прикупљени новац дијелом је намијењен за наставак обнове храма Светог Василија Великог.

Храм који је потпуно девастиран у рату је и Национални споменик културе у чију обнову је до сада уложено око 250.000 марака.

"То је велики храм и тражи велика средства, доста смо урадили, преостало је осликавање и надам се да ће до љета бити завршени радови", рекао је Милан Бужанин, парох коњички.

Нису заборављени ни Коњичани којима треба помоћ. Овог пута то су трогодишња дјевојчица Софија Шушић, која болује од урођеног оштећења мозга и Милијана Ћећез, којој је неопходна трансплантација бубрега.

Како су у међувремену средства за трансплантацију прикупљена, такође донацијама Коњичана из иностранства, Милијана се одрекла свог дијела донације у корист трогодишње Софије.

Отац Софије Сушић, Синиша, нада се да ће уз пуно труда и рада ова акција успјети.

Тренутно у Коњицу живи тристотинак Срба, а између двије и три хиљаде су расељени широм свијета.

Оваквим акцијама расељени Коњичани су показали да су дио свог краја заувијек понијели са собом.

РТРС

 Млади узраста од 17 до 27 година из Републике Српске и ФБиХ имају шансу да путују Европом, упознају нове људе и уче о њиховој култури.

Сви који желе да доживе авантуру путујући по Европи, могу да се пријаве на конкурс за додјелу грантова за путовања који је расписала Шварцкоф фондација.

- Заинтересовани за истраживање Европе могу да се пријаве најкасније до 19. марта - наведено је у конкурсу, који је објављен и на интернет страници хоцу.ба.

У позиву је наведено да поред жеље за путовањем, млади који се пријаве треба да документују искуство са путовања које ће подијелити са другима.

- Кандидати који буду изабрани имаће прилику да путују Европом три до шест седмица - наведено је у конкурсу.

Они који буду изабрани добиће 550 евра, и то 400 евра на почетку свог путовања, а преосталих 150 након што поднесу извјештај са путовања.

 

www.glassrpske.com

 

 

Послије јануарских екстремних минуса и гушења у прекомјерном пепелу и прашини из Термоелектране, становници Гацка, од прошле седмице, лакше дишу.
Ниске температуре, које су достизале и до минус 28 степени, изазвале су отказивање рада филтера, пуцање и блокаду дијелова система за одвајање и транспорт пепела и шљаке.

Нема података колико су дозвољене вриједности емисије пепела и прашине биле премашене.

Екстремни минуси, отказивање опреме, потребе електро-енергетског система за струјом и коришћење лошијег угља, кумовали су прекомјерном пепелу у атмосфери.

"Имамо проблема са транспортом, јер тај пепео тешко се транспортује пнеуматским системом и долази до запуњења бункера", рекао је Његош Вуковић, руководилац постројења за отпрему пепела у РИТЕ Гацко, док Боривоје Вујичић извршни директор за производњу, ЗП РиТЕ Гацко додаје: "Евидентно је да се при екстремно ниским температурама морало десити, али приоритет је било обезбиједити производњу и сачувати постројења од замрзавања".

Умјесто планираних 142, ТЕ Гацко произвела је 157 гигават часова струје. Стајање Термоелектране, само за струју, коштало би домаћи систем 20 милиона евра. О јануарским размјерама, свједоче грађани и преостали снијег. 

"Увече затворим све, не износим веш вани, угуши прашина и смрад. Шта би било да стане Термоелектрана – крепао  бинарод од глади. Овако диши док можеш", говоре грађани Гацка.

Тренутно, филтери одвајају 85-90 одсто пепела и прашине. Међутим, није извјесно до када ће потрајати, јер је и даље у употреби угаљ лошијег квалитета.)

Општина неће тражити прекид рада Термоелектране, али захтијева трајно рјешење проблема. Не знају који је био обим загађења.

"Те податке, које би Термоелектрана требала да мјери, они их не дају за јавност, или их не мјере", изјавио је Радојица Антуновић, замјеник начелника општине Гацко.

Вујичић је потврдио да ће лошији угаљ бити коришћен још три-четири године. Опрема за његово пречишћавање, као трајно рјешење, коштала би 15-20 милона евра.

 

РТРС

 

Сваке године све нас је мање, рађа се све мање дјеце, а природни прираштај становништа у Републици Српској посљедњих 15 година је негативан.

Посебно забрињавјаућа демографска слика је у Херцеговини. Годинама је број умрлих већи од броја рођених, а негативни тренд се наставља.

Ситуацију додатно погоршавају сталне миграције становништва и све више оних који одлазе за послом, бољим животом или се након студија не враћају.

Црвени аларм који упозорава да Херцеговине полако нестаје одавно је упаљен, упозоравају демографи. Само у јануару ове године у Требињу су у књигу умрлих уписане 63 особе, док је број рођених беба драстично мањи.

Ништа боља ситуација није ни у другим херцеговачким општинама, што потврђују подаци са посљедњег пописа, по коме у овом дијелу Републике Српске живи тек нешто више од 60 000 људи.

- Гледајући претходне године, ове године је умрло за 1/4 више него у истом периоду прошле године, стварно је забрињавајућа слика, рађало се 800 беба сад дупло мање, истиче Васо Чихорић, матичар у Требињу.

Годинама уназад из продилишта исте вијести - све мање новорођенчади. У 2016 рођено је свега 328 беба, мање него претходних, и дупло мање него нпр. 1994 године када је на свијет дошло више од 800 новорођенчади.

- Примјећујемо један константан пад у рађању дјеце и он износи око 30 новорођенчади мање, истиче Срдан Лугоња,  начелник гинеколошко – акушерског одјељења Болнице Требиње. 

Празна породилишта, празне и школе, слика је која се у Херцеговини, према свему судећи неће мијењати у блиској будућности. Списак разлога због којих нас је све мање је подужи.

- Социо-економски услови, касно ступање у брак, прво рођење дјетета у 29 години, стерилитет или пробелми са зачећем код сваког петог или шестог пара, велики број нежења и дјевојака неудатих, миграције, разводи итд, наводи Лугоња.

- Ученици који овдје заврше средњу школу њих 80 до 90 одсто из генерације заврши студије и не враћа се, да смо им имали понудити неки посао, вратили би се, напомиње Драго Кундачина, дирекотр ОШ "Његош" у Берковићима.

Негативна статистика уписана је и у књиге вјенчаних. У Требињу, у прошлој години, субоносно "да" изговорило је тек 145 парова, што је за 43 мање него 2014 када је склопљен рекордан број бракова.

Запуштена имања, опустјела села, нажалост уобичајена су слика уХерцеговини. Чак и у селима у непосредној близини града, попут села Тврдош, не живи ниједан становник.

Поражавајући подаци су да Република Српска сваке године губи 3500 становника. Крајње вријеме је да се цијела друштвена заједница укључи у рјешавање овог проблема, упозоравају стручњаци. Ни минута за губљење нема, а у борби за живот не смије се закаснити.

РТРС

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520