SJ TheDaily - шаблон joomla Форекс

Region

Сваке године све нас је мање, рађа се све мање дјеце, а природни прираштај становништа у Републици Српској посљедњих 15 година је негативан.

Посебно забрињавјаућа демографска слика је у Херцеговини. Годинама је број умрлих већи од броја рођених, а негативни тренд се наставља.

Ситуацију додатно погоршавају сталне миграције становништва и све више оних који одлазе за послом, бољим животом или се након студија не враћају.

Црвени аларм који упозорава да Херцеговине полако нестаје одавно је упаљен, упозоравају демографи. Само у јануару ове године у Требињу су у књигу умрлих уписане 63 особе, док је број рођених беба драстично мањи.

Ништа боља ситуација није ни у другим херцеговачким општинама, што потврђују подаци са посљедњег пописа, по коме у овом дијелу Републике Српске живи тек нешто више од 60 000 људи.

- Гледајући претходне године, ове године је умрло за 1/4 више него у истом периоду прошле године, стварно је забрињавајућа слика, рађало се 800 беба сад дупло мање, истиче Васо Чихорић, матичар у Требињу.

Годинама уназад из продилишта исте вијести - све мање новорођенчади. У 2016 рођено је свега 328 беба, мање него претходних, и дупло мање него нпр. 1994 године када је на свијет дошло више од 800 новорођенчади.

- Примјећујемо један константан пад у рађању дјеце и он износи око 30 новорођенчади мање, истиче Срдан Лугоња,  начелник гинеколошко – акушерског одјељења Болнице Требиње. 

Празна породилишта, празне и школе, слика је која се у Херцеговини, према свему судећи неће мијењати у блиској будућности. Списак разлога због којих нас је све мање је подужи.

- Социо-економски услови, касно ступање у брак, прво рођење дјетета у 29 години, стерилитет или пробелми са зачећем код сваког петог или шестог пара, велики број нежења и дјевојака неудатих, миграције, разводи итд, наводи Лугоња.

- Ученици који овдје заврше средњу школу њих 80 до 90 одсто из генерације заврши студије и не враћа се, да смо им имали понудити неки посао, вратили би се, напомиње Драго Кундачина, дирекотр ОШ "Његош" у Берковићима.

Негативна статистика уписана је и у књиге вјенчаних. У Требињу, у прошлој години, субоносно "да" изговорило је тек 145 парова, што је за 43 мање него 2014 када је склопљен рекордан број бракова.

Запуштена имања, опустјела села, нажалост уобичајена су слика уХерцеговини. Чак и у селима у непосредној близини града, попут села Тврдош, не живи ниједан становник.

Поражавајући подаци су да Република Српска сваке године губи 3500 становника. Крајње вријеме је да се цијела друштвена заједница укључи у рјешавање овог проблема, упозоравају стручњаци. Ни минута за губљење нема, а у борби за живот не смије се закаснити.

РТРС

Учесници Четвртог међународног "Шантићевог фестивала дјеце пјесника" у Мостару и чланови Српског просвјетног и културног друштва /СПКД/ "Просвјета" посјетили су данас у мостарском насељу Бјелушине гроб Алексе Шантића, поводом 93 године од његове смрти, и положили цвијеће и своје пјесме на мјесто његовог вјечног починка.

Учесници су положили цвијеће и на споменику пјеснику у Шантићевом парку.

Савјетник за културу у Градској управи Мостара Алма Фазил Обад нагласила је да је Мостар имао значајну плејаду личности из различитих области живота, али оно што је постало синоним за Мостар је име Алексе Шантића.

"Када је дјеловао, живио и радио он је био свеобухватни таленат. Не само да је писао поезију, већ је и својим комплетним ангажманом дао велики печат у времену у којем је живио. Имао је посебан смисао за спајање људи. Увијек је слао поруке да нас све спаја, а раздваја мало тога, готово ништа", рекла је Обад.


Генерални секретар СПКД "Просвјета" Горан Косанић рекао је да се поводом годишњице Шантићеве смрти одржава и фестивал дјеце пјесника који је заузео значајно мјесто у регији.

"Кренули смо са неких 200 пријава, а сада их има више од 1.000 и већ размишљамо да трајање фестивала проширимо на седам дана", рекао је Косанић, те нагласио да име Алексе Шантића окупља и спаја младе људе из читаве регије.

Алекса Шантић је рођен 27. маја 1868. у Мостару, гдје је провео већи дио свог живота. Школовао се у Трсту и Љубљани, а након завршене трговачке школе враћа се у родни град. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека.

Шантић је умро на данашњи дан 1924. године у Мостару.

СРНА

Координација мостарских Срба додијелила је повељу мостарских Срба "Атанасије Шола" за 2016. годину предсједнику Републике Српске Милораду Додику и члану Предсједништва БиХ из реда српског народа Младену Иванићу.

Из Координације мостарских Срба Срни је речено да је награда установљена ове године и да је одлучено да буде додијељена Додику и Иванићу због несебичне помоћи Србима у Мостару.

"Ова повеља је знак захвалности предсједнику Додику и предсједавајућем Иванићу, јер су у прошлој години пружили велику помоћ Координацији која се бори за равноправан положај Срба у Мостару и дали подршку нашим настојањима да се изборимо за нормалан и бољи живот Срба у долини Неретве", истакли су из Координације.

Они наглашавају да су сваки пут и код Додика и код Иванића наишли на разумијевање и на отворена врата.

"Повељом мостарских Срба изражавамо захвалност, али и обавезујемо предсједника Додика и предсједавајућег Иванића да и убудуће воде рачуна о Србима у Мостару и долини Неретве, о нашим загарантованим правима која нису остварена, али и потребама и проблемима, од конститутивности, преко образовања до запошљавања", истичу из Коориднације.

Координациони одбор српских организација у Мостару окупља српска удружења и организације са овог подручја, а основан је да би се јединственим ставом покушало утицати на заштиту интереса српског народа на овом подручју.

Повеља носи име истакнутог српског политичара и културног радника Атанасија Шоле /1878. - 1955./ из Мостара који је обављао важне политичке и државничке дужности.

Био је оснивач и обновитељ српских културних друштава и часописа у Мостару, те оставио неизбрисив траг у историји српског народа на овим подручјима.

Иванићу ће награда бити уручена  данас у Мостару, а Додику накнадно.

www.glassrpske.com

Влада Републике Српске размотрила је јуче Акциони план запошљавања у Српској за ову годину којим је предвиђено запошљавање око 4.000 лица, за шта би требало да буде утрошено 16,7 милиона КМ.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић истакао је да ће посебна пажња бити посвећена запошљавању борачких и социјално угрожених категорија друштва.

"Циљ нам је да што више лица буде запослено у реалном сектору. У складу са Стратегијом запошљавања од 2016. до 2020. године и економским реформама, имамо два стратешка правца - повећање запослености и економске ефикасности становништва, те одржање постојећих и отварање нових радних мјеста у привреди", рекао је Савановић новинарима у Бањалуци након сједнице Владе Републике Српске.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске навео је да би за запошљавање у наредне четири године требало да буду на располагању и 42 милиона КМ од кредита Свјетске банке.

Он је навео да је Влада Републике Српске данас размотрила извјештај о реализацији Акционог плана запољшавања у Српској за прошлу годину.

"Задовољни смо реализацијом Акционог плана запољшавања у прошлој години, јер је била исказана велика заинтересованост послодаваца за пријем радника. И у прошлој години приоритет су биле најосјетљивије групе становништва, а од предвиђених 3.800 лица, запослено је око 3.000", додао је Савановић и навео да је овај извјештај прије два дана усвојио Економско-социјални савјет.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Мира Васић најавила је да ће бити реализован и пројекат запошљавања циљних категорија друштва.

"Ту, прије свега, мислим на младе до 30 година и лица која имају више од 45 година, као и социјално угрожене категрије. За очекивати је да ће јавни позив за запошљавање ових категорија бити отворен током цијеле године", рекла је Васићева.

Влада Републике Српске размотрила је јуче више информација и извјештаја.

СРНА

 

ЈУ Центар за информисање и културу
Радио Невесиње

Kontakt info

Немањића бб,88280 Невесиње
Република Српска

Tel: 059 601 394, Fax: 059 601 455
E-mail: nevradio@teol.net

ID PDV

Матични број: 01805053
Рј. суда: RU-1-264-00
ИД број : 4401396050004

Žiro Računi

Рачун јавних прихода: 5520060001233609

Врста прихода: 722591

Буџетска организација:0069520