Region
Током фебруара очекује се промјенљиво вријеме, у почетку надпросјечно топло, затим пролазно кишно, уз јаче захлађење средином друге декаде, подаци су Републичког хидрометеоролошког завода.
Метеоролог Републичког хидрметеоролошког завода Игор Ковачић рекао је Срни да ће у првој седмици фебруара бити топло, без мразева и на планинама, тако да ће температура бити између три и осам степени, након тога од 10 до 15, а понегдје на сјеверу и 18 степени Целзијусових.
Он је навео да се почетком сљедеће седмице очекују пролазне падавине два до три дана, након чега ће температура ваздуха мало пасти, али ће и даље бити изнад просјека.
- Око 15. фебруара очекујемо нови продор који ће донијети нове падавине и нови пад температуре. Зависно од хладног ваздуха са сјевера и сјеверозапада постоје услови да буде и снијега, али у овом часу се не може прогнозирати његова висина - рекао је Ковачић.
Он је истакао да ће се промјенљиво вријеме задржати и да ће око друге декаде мјесеца бити најхладније, а температура ваздуха неће прећи нулу.
Ковачић је навео да се након тога очекује поновно затопљење које ће се задржати до пред крај мјесеца, када се очекује циклонска циркулација са Медитерана која ће донијети обилније падавине југу.
Крајем фебруара, навео је он, могућ је нови продор хладнијег ваздуха са сјевера и сјеверозапада када ће постојати услови да на кратко буде снијега.
Ковачић је рекао да ће, према климатолошким статистикама и оцјени продора хладнијег и топлог ваздуха, фебруар бити са температуром изнад просјека.
- Падавине ће на сјеверу бити просјечне, у централном појасу нешто испод просјека, на југу се очекује да буду нешто мало изнад просјека, зависно од продора са Медитерана у трећој декади фебруара, постојаће услови да поједина мјеста имају 20 до максимално 30 одсто више падавина од просјека - навео је он.
Ковачић је истакао да је тешко прогнозирати вријеме за март, јер те прогнозе нису вјеродостојне, будући да ће се модели до тада пуно пута окренути и промијенити циркулацију.
- Уопштено говорећи, дугорочније прогнозе говоре да ће и март бити са температуром изнад просјека и са нешто више падавина - истакао је Ковачић.
СРНА
Српско културно и просвјетно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар, Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво ”Гусле” и Црквена општина мостарска обиљежили су јутрос 97. годишњицу смрти великог мостарског пјесника Алексе Шантића.
На гробљу Бјелушине служен је помен и положено цвијеће.
В.д предсједника СПКД ”Просвјета” ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да ”Просвјета” чува сјећање на највећег пјесника Мостара и на темељима које су поставили Шантић и његови савременици зидају српску културу и српску заједницу у Мостару.
Она је подсјетила да Мостар не памти сахрану какву је имао Шантић кога је испратио цијели Мостар. ”Остало је записано да су Шантићев ковчег из Српског дома на рукама изнијели чланови друштава ”Гусле” и ”Хрвоје”, те да се погребна поворка кретала чак пет сати кроз Мостар. Шантића је на посљедњи починак својом молитвом тада испратио и мујезин са Церничке џамије. Жалио је тада народ био православни, католички или муслимански”, навела је Бјелица- Шаговновић.
Нагласила је да Шантић и данас живи у његовом Мостару чије име је пронио широм свијета.
Предсједник СПКУД ”Гусле” Радислав Тубић казао је да је Шантић један од најзаслужнијих људи за развој књижевности у Мостару, те српске културе, али и оснивање друштава ”Гусле” и ”Просвјета” чији је био предсједник, односно потпредсједник.
”Шантић је свој живот посветио нашим друштвима, а ми ћемо све док постоје друштва чувати сјећање на лик и дјело Алексе Шантића”, навео је Тубић.
Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, гдје проводи највећи дио свог живота.
Отац му је умро у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Миха званог “Аџа”. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба.
Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.
У граду је затекао “необично мртвило”, које је било посљедица “угушеног херцеговачког устанка против Аустрије”. У прво вријеме био је прилично повучен, водио је књиге у породичној трговини, те читао листове и књиге до којих је могао доћи у Мостару.
Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека. Аутор је антологијских пјесама “Остајте овдје”, “Емина”, “Вече на шкољу”, “Не вјеруј”, "Претпразничко вече", а његов пјеснички опус је преко 700 пјесама.
Почетком 1887. године постао је сарадник “Голуба”, затим часописа “Босанска вила”, те “Нове Зете”, “Јавора”, “Отаџбине”. Наредне године основао је Српско пјевачко друштво “Гусле”, а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора “Просвјете”. Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа “Зора”, који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.
У Првом свјетском рату аустроугарске власти хапсиле су га као “истакнутог српског националисту”.
На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића – Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.
Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Нјегова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.
Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта /”Моја отаџбина”/, а у неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувијек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет /”Остајте овдје”, “Хљеб”/. Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа /”Ми знамо судбу”/.
Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем севдалинке. Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима. Таква је пјесма “Емина”, а дух те пјесме је толико погођен да је пјесма ушла у народ и пјева се као севдалинка.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.
Више школа у Републици Српској и Србији, те једна школа у Сарајеву носе његово име. По њему је названо и једно мјесто у Војводини.
Нажалост у његовом Мостару, само у трећини његове улице данас стоји табла с његовим именом, а гимназија која је носила пјесниково име такође је преименована у Гимназију Мостар.
У Мостару је остао само Шантићев парк гдје се налази и његов споменик.
Српско просвјетно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво ”Гусле” у Мостару сваке године организују ”Шантићеве вечери поезије”, а сваке треће године на манифестацији се додјељује и Књижевна награда ”Алекса Шантић”.
Топ портал
Књига "Глоги" о непрежаљеном глумцу Небојши Глоговцу аутора Александра Ђуришића изашла је у куће "Вукотић медија" из Београда.
О највољенијем српском глумцу у књизи говоре Војин Ћетковић, Наташа Нинковић, Аница Добра, Жарко Лаушевић, Раде Шербеџија, Никола Ђуричко, Никола Пејаковић, редитељи Вида Огњеновић, Паоло Мађели, Јагош Марковић, Александар Поповски.
Такође у књизи говоре и жене које је глумац волио и које су њега вољеле, кумови, пријатељи, људи који су били са њим када није био на сцени, када се "саплитао" о сопствени таленат и када му је требало снаге да се попне на глумачки трон, са којег никада није сишао.
Како је живио, волио и плакао Небојша Глоговац, неке су од централних тема којима се бави кгњига о глумцу, који је прије три године изгубио битку са фаталном болешћу.
Лобања, Шоне, Шонси, Глоги, Небојша, Панчевац и још много имена и надимака имао је Глоговац.
- Глоговац је био свој и неосвојив, давао се коме је хтио, а заузврат није тражио ништа - наведено је у тексту који прати представљање књиге.
Свједочења најближих откривају непознате детаље из његовог живота: како је као момак радио у продавници музичких уређаја, шта му се све дешавало док је стопирао од Панчева до Београда, зашто му се на пријемном испиту на Академији тресла нога и како су за све велике улоге и највећи редитељи после тога тражили и јурили баш њега.
У књизи су и први пут објављене пјесме које је велики глумац писао само за своју душу.
Зашто је одбио Анђелину Џоли да заигра у њеном редитељском дебију "У земљи крви и меда" о рату у Босни, а опет прихватио да буде Дража Михаиловић у серији "Равна Гора" Радоша Бајића, шта му је значила Црвена звезда и које су га страсти, поред мотора и кувања, још опсједале, све се то налази у књизи "Глоги", у издању "Вукотић медије".
СРНА
Хидроелектране на Требишњици /ХЕТ/ произвеле су у јануару 118,2 гигават-часа електричне енергије, што је за 91 одсто више од плана, рекао је за ТребињеЛиве.инфо директор овог предузећа Гордан Мишељић.
Мишељић јер истакао да је ово резултат добре хидролошке ситуације на подручју Херцеговине, али и добре погонске спремности ХЕТ-а.
„Тренутна кота Билећког језера је око 395,3 метра, што је за око 11,5 метара више од плана. Доток у ову акумулацију у овом тренутку је око 400 метара кубних у секунди, док је у Горичко језеро доток око 100 метара кубних у секунди“, навео је Мишељић.
Он је појаснио да су током јануара електричну енергију производили на хидроелектрана „Требиње 1“ и „Требиње 2“ те у хидроелектрани „Дубровник“ у Плату и хидроелектрани „Чапљина“.
Мишељић је казао да очекује добру производњу електричне енергије и током фебруара, захваљујући се свим радницима овог предузећа што дају свој допринос одрживости електроенергетског сектора Републике Српске.
Према његовим ријечима, захваљујући добром производном почетку 2021. године, ХЕТ ће и у наредном периоду остати главни носилац развоја града, те завршити започете велике пројекте од изузетног значаја попут затвореног базена, уређења Мале поточине и саобраћајнице до бране Горици те новог резервоара „Око“ и моста на великој обилазници.