Region
МОСТАР- Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар данас, на празник Светог Саве, расписало је конкурс за додјелу Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић” за ученике основних и средњих школа у школској 2020/2021. години и за редовне студенте у академској 2020/2021. години, са подручја Херцеговине.
Организациони одбор Просвјетине стипендије је саопштено да ће стипендије бити додијељене у сљедећим износима: за ученике од 6. до 9. разреда основне школе – 500,00 КМ; за ученике од 1. до 4. разреда средње школе – 700,00 КМ; за редовне студенте – 1.000,00 КМ.
Потребна документација за додјелу Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић” је: молба – име кандидата, име једног родитеља, презиме, адреса становања, адреса електронске поште, број телефона, за коју категорију стипендије се конкурише, која документација се прилаже, датум и мјесто пријаве, својеручни потпис кандидата; мотивационо писмо – детаљан животопис, разлог пријављивања за стипендију, планови за будућност, активности у друштвеној заједници, планови за унапређење живота заједнице и друштва; за ученике основних и средњих школа – копија ђачке књижице или копије свједочанстава за све разреде које су завршили; за редовне студенте – копија индекса са оцјенама; копије свједочанстава за све разреде средње школе и оригинална потврда факултета која потврђује статус редовног студента; оригинална потврда о запослењу родитеља или оригинална потврда о незапослености (од надлежне службе за запошљавање); оригинална потврда од надлежне институције или друштва о активности у српској заједници у Мостару, долини Неретве и Херцеговини.
Критеријуми за додјелу Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић” су: успјех у школи/факултету – 50%; економска ситуација у породици – 25 %; повезаност и активност у српској заједници у Мостару, долини Неретве и Херцеговини – 15%; тенденција успјеха у периоду од три школске године и више – 5%; начин, квалитет и исправност писања молбе и мотивационог писма – 5% Посебан значај ће имати пријаве бивших стипендиста.
Конкурс је отворен од 27. јануара до 27. фебруара 2021. године. Документација се може доставити лично или поштом – на адресу СПКД Просвјета – ГО Мостар, Улица Конак бр. 7, 88000 Мостар.
Све додатне информације могу се добити путем електронске поште на мејл: стипендије@просвјетамостар.орг.
Из Организационог одбора Просвјетине стипендије подсјећају да је традиција стипендирања у ”Просвјети” стара је тачно колико и Друштво, које је 1902. основано управо с циљем стипендирања ђака, те да су најпознатији Просвјетини стипендисти: Иво Андрић, Јефто Дедијер, Бранко Радуловић, Светозар и Владимир Ћоровић и многи други.
Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар 2016. године је обновило стару праксу стипендирања ученика, угледајући се на дугогодишњу традицију Друштва.
”Обнављање стипендирања иницирао је бизнисмен из Лондона мостарских корјена Славко Андрејевић, а пројекат подржала и благословила мостарска Црквена општина. Управни одбор СПКД “Просвјета” Градски одбор Мостар, на својој сједници 13. 7.2018. године и званично је установио Просвјетину стипендију под именом академика Владимира Ћоровића. Од 2016. године укупно је прикупљено 49.839 евра, а додијељено је 130 стипендија. Наш стипендијски фонд до сада је подржало 29 донатора”, наводи се у саопштењу.
Број стипендија у школској 2019/2020. је нарастао на чак 75, а исплаћен је износ од 25.824 еура, од којих је стипендирано 26 млађих основаца са по 250 еура, 17 старијих основаца са по 300 еура, 17 средњошколаца са по 350 еура и 15 студената са по 500 еура.
”Основни мотив за покретање овог пројекта био је подстицање успјеха садашњих и будућих генерација нашег народа у Мостару и долини Неретве. Наша заједничка жеља је да помогнемо у образовању неких будућих генерација и тако допринесемо да генерације које ће нас наслијдити буду боље од нас. Поред тога, окупљени око ове идеје, шаљемо јасну поруку о значају заједништва”, истиче се у саопштењу Организационог одбора Просвјетине стипендије.
Додаје се да је стипеднирање проширено на цијелу Херцеговину, а а да је визија да то ускоро буде цијела БиХ, Црна Гора, Македонија, Словенија.
”Мостар је изњедрио великане попут Алексе Шантића, Светозара и Владимира Ћоровића, Атанасија Шоле, а наша је стипеднија покушај да на старим и чврстим темељима поново зидамо заједницу која ће бити препознатљива по добру и да сачувамо ватру нашег богатог наслијеђа.”, наводе из мостарске ”Просвјете”.
Метеоаларм је за данас издао наранџасто упозорење за подручја Мостара и Требиња због обилних падавина.
Прогнозиране падавине због којих је издато наранџасто упозорење су између 30 и 60 литара кише по метру квадратном, објављено је на сајту Републичког хидрометеоролошког завода.
За подручја Бањалуке, Фоче, Ливна и Бихаћа на снази је жути метеоаларм због очекиваних удара вјетра од 40 до 60 километара на час.
Жути метеоаларм због јаког вјетра на снази је и за подручја Мостара, Приједора, Сарајева, Требиња, Тузле и Вишеграда.
Експериментална мала матура у 187 основних школа у РС биће организована око 10. јуна, потврдио је за "Независне" Предраг Дамјановић, директор Педагошког завода РС.
Додао је да би до краја јануара на сајту Педагошког завода РС требало да буду постављене и збирке задатака из предмета из којих ће се вршити провјера знања, а то су српски језик, математика, а од ове године и језик бошњачког народа за дјецу која изучавају тај језик.
"Будући да је сада епидемиолошка ситуација колико-толико повољна те да ђаци наставу похађају у учионицама, одлучили смо да се ове године експериментална мала матура спроведе око 10. јуна. Један дан би требало да буду тестирања из математике, други дан из српског језика, а ове године први пут и из језика бошњачког народа", казао је Дамјановић.
Како каже, Републички педагошки завод предложио је одржавање још једне експерименталне мале матуре због тога што ђаци у мају прошле године из епидемиолошких разлога нису могли да буду тестирани на овај начин у претходној школској години.
Данијела Мрда, предсједница Актива директора основних школа сарајевско-романијске регије, казала је за "Независне" да се у њиховој регији ситуација што се тиче вируса корона стабилизује.
"Мислим да је добро и квалитетно да дјеца уђу у приступање полагања мале матуре ако нам то епидемиолошке прилике дозволе у складу са препорукама надлежног министарства, али свакако и Републичког педагошког завода", казала је Мрда.
Додала је да су школе у овом дијелу РС и ранијих година спроводиле експерименталну малу матуру, осим прошле године, када ђаци од марта нису наставу похађали у учионицама усљед појаве вируса корона
"Не видим разлог због којег то не би било могуће ове године, ако они који су задужени за процјену епидемиолошког стања донесу такву одлуку", истиче Мрда.
Према њеним ријечима, школе су спремне да одговоре на један таква изазов те, како каже, сигурна је да ће и епидемиолошка ситуација дозволити да се тестира знање ученика деветих разреда, а да се не угрози њихово здравље.
"Мала матура је важна за матуранте из више разлога, јер се на један нови начин приступа полагању задатака различитог нивоа сложености, на један нови начин се припремају уопште на такав тип рјешавања задатака и у овом процесу, када улазимо у провјеру ПИСА тестирања и свих других тестирања о којима се говори, мала матура је први и најозбиљнији корак ка реализацији свих других тестирања која су пред нашим ученицима", каже Мрда.
Додала је да РС има сигурно и знање, и вјештине, и људе који су се обучили да спроведу малу матуру.
Драгиша Грмуша, директор Основне школе "Иван Горан Ковачић" из Бањалуке, истиче да је добро да се спроведе мала матура у школама у РС.
"Прошле године ђаци завршних разреда остали су ускраћени за полагање тестова из мале матура, па се надамо да ће ове године то да се реализује те да ће епидемиолошка ситуација то дозволити", казао је Грмуша за "Независне".
Давор Судар из мостарског насеља Баћевићи први је допливао до Часног крста у ријеци Неретви. У пливању је учествовало двадесетак младића и неколико дјеце углавном из Мостара, али и из Невесиња и Требиња.
Ове године, већ традиционалној манифестацији која се одржава у Мостару пету годину за редом, присуствовао је и владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије са свештенством.
Судар је након изласка из ријеке рекао да му је велика част што је ове године први допливао до крста.
„Већ четврти пут пливам. Осјећам се феноменално. Ово је нешто величанствено за све нас“, рекао је кратко Судар.
Парох благајски Бранимир Боровчаник који са мјештанима већ пету годину за редом организује пливање за Часни крст у ријеци Неретви на Богојављење каже да је празник Богојављења почео служењем свете литургије у Цркви Светог Василије Острошког у Благају.
На Неретви је након службе освећена вода и пливало се за Часни крст.
„Када смо почели са овом традицијом прије шест година, те 2016., само неколико људи је било ту. Сваке године све више и више растемо и све је више људи овдје. Ове године нас је нешто мање због епидемије и лоших временских услова, али смо успјели да одржимо традицију“, рекао је Боровчанин.
Новоизабрани вијећник у Градско вијеће Мостара испред српске листе Велибор Миливојевић каже да су сви Срби у Мостару поносни на ову манифестацију која прелази у традицију.
„Ово је и одржавање наше традиције и наше културе и на неки начин исповиједање и саме наше вјере. Ми остајемо оно што смо увијек били, привржени вјери добром и љубави. Сигурно да и овај чин за нас представља почетак једне обнове која траје годинама а сигуран сам да ће из године у годину и обнова самог Мостара и саме српске заједнице у Мостару бити све боља“, рекао је Миливојевић.
Топ портал