Region
У оквиру “Дана Светог Василија”, Епархија Захумско-херцеговачка и приморска и Архив Српске православне цркве вечерас су организовали промоцију књиге Велибора Шиповца “Епархија захумско-херцеговачка и приморска у вријеме Светог Василија Острошког”.
Шиповац је рекао да је ова књига, која је промовисана у оквиру манифестације "Дани Светог Василија", плод научно-истраживачког рада мастер студија на Богословском факултету.
"Књига говори о турбулентном времену и кроз шта све је пролазио Свети Василије, кроз какве турбуленте проблеме у свом овоземаљском животу и на крају је и прослављен својим светитељством", рекао је Шиповац и прецизирао да су неки од података први пут објављени у овој књизи, те да је акценат на римокатоличкој пропаганди која је у то вријеме дјеловала, односно унијатска која је имала намјеру да се православни у Херцеговини поунијате.
"Дјеловали су путем фалсификата, лажних информација, извјештаја, дјеловали су чак и на Светог Василија са намјером да прикажу да је и он признао папу за поглавара. Међутим, документи кажу сасвим супротно", рекао је Шиповац.
Он је рекао да је на књизи радио више од годину дана, а кориштени су елементи из Музеја Српске православне цркве и Архива Српске православне цркве, односно више од 250 писаних извора да би се достигао што аутентичнији приказ.
Професор Филолошког факултета у Никшићу Јелица Стојановић рекла је новинарима да ју је аутор ове књиге замолио да упореди три писма, аутограф Светог Василија, завјештајно писмо Светог Василија и писмо које се назива ватиканско.
Она је истакла да је језички упоредила та три писма и да према њеним закључцима писмо из Ватикана није писао Свети Василије.
Радио Требиње
У Билећи је, поводом 33 године од оснивања Војске Републике Српске, двадесете годишњице постојања Трећег пјешадијског, Република Српска пука и Крсне славе Светог Василија Острошког и Тврдошког, у кругу касарне "Билећки борци" уприличена свечаност.
У Храму Светог Василија Свету архијерејску литургију служио је митрополит захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Војска Републике Српске била је темељ одбране и опстанка српског народа на овим просторима, због чега је дужност сјећати се свих бораца који су дали животе за отаџбину, изјавио је командант касарне "Билећки борци" Александар Ћосовић.
Он је нагласио да је ВРС настала у веома тешком времену и поднијела огромне жртве.
"Због тога смо као припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука дужни да његујемо традицију ВРС и да се сјећамо свих бораца који су дали своје животе за отаџбину и Републику Српску", рекао је Ћосовић.
Према његовим ријечима, сјећајући се настанка ВРС сви треба да се сјете оних који су дали своје животе и огроман допринос у настанку и одбрани Српске.
Он је додао да је је потребно преносити знање о томе и наредним генерацијама.
Ћосовић је свим бившим припадницима ВРС и свим грађанима Српске честитао Дан Војске и захвалио за њихову храброст, пожртвовање и непоколебљивост.
Војска Републике Српске формирана је 12. маја 1992. године и на крају Одбрамбено-отаџбинског рата имала је 210.000 бораца. Погинула су 23.752 борца. Војска је након 14 година постојања ушла у састав Оружаних снага БиХ гдје њено војно насљеђе и идентитет његује Трећи пјешадијски /Република Српска/ пук.
РТРС, СРНА
Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" Мостар и Српска православна црквена општина додијелили су стипендију "Владимир Ћоровић" за 161 ђака и студента са подручја Епархије захумско-херцеговачке и приморске.
Додјела стипендија одржана је у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару, а добило их је 36 основаца од шестог до деветог разреда, 44 средњошколца и 81 студент, док је подршку за школовање добило 27 ученика.
Додијељено је и шест специјалних стипендија за најбоље студенте, те двије награде и помоћ за дјецу из вишечлане породице.
Поред више од 60 донатора са свих страна свијета, свечаност су увеличали митрополити захумско-херцеговачки Димитрије, њемачки Григорије и далматински Никодим.
Митрополит Димитрије рекао је да је знање дивно и да се награђују због њега, али да се мора пазити да се не покушава сазнати ни о другом човјеку ни Богу све до краја.
"Наш живот неће зависити од тога колико имамо пара већ од тога какве смо односе изградили са другима, колико смо били искрени у тим односима и колико смо вољели. Ове стипендије на најљепши начин показују ту љубав једних према другим", рекао је митрополит.
Он је позвао стипендисте да у срцу чувају захвалност и да друге смјесте у то срце када постану афирмисани људи.
Предсједник мостарске "Просвјете" Сања Бјелица Шаговновић рекла је да су организатори поносни, јер се у Мостару данас сабрала омладина цијеле Херцеговине.
"Срба је данас у Мостару јако мало, али много се трудимо да нас по дјелима препознају. Једно од тих дјела је и овај програм кога не би било да није било јединства и уважавања", рекла је Бјелица Шаговновић.
Она је нагласила да посебно радује што овај програм његује компоненту награђивања најбољих, али је и социјално осјетљив.
"То је традиција коју је `Просвјета` почела још 1902. године и по којој су мостарски Срби и те како познати. Наш Владимир Ћоровић, по коме овај програм носи име, записао је да је `Просвјета` 1902. године постала средиште културне активности у земљи и установа од које је читав народ осјетио вишеструке користи", подсјетила је Бјелица Шаговновић.
Старјешина Саборне цркве Свете Тројице у Мостару Душко Kојић рекао је да овај храм није само мјесто молитве, већ и наде.
Он је истакао да је сваке године има више стипендиста, али и донатора који не само да дају новац већ достојанство, вјеру и шансу.
"Драга дјецо нисте сами. Свака од ових стипендија које додјељујемо је једна молитва упућена за вас. Носите своје поријекло пажљиво, учите марљиво и када дође вријеме будите и ви ослонац онима којима је то потребно", рекао је свештеник Kојић.
Свечаности су присуствовали представници града Требиња, начелници источнохерцеговачких општина, бројни стипендисти и родитељи.
У музичком дијелу програма наступио је Црквени хор Светог Василија Тврдошког и Острошког из Требиња и ученици Музичке школе Требиње.
СРНА
Његово високопреосвештенство митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије отворио је вечерас Музеј Саборног храма Свете Тројице у Мостару који ће привремено, односно до обнове овог храма бити смјештен у Владичанском двору у граду на Неретви.
По пројекту обнове Саборне цркве Свете Тројице предвиђено је да Музеј Саборне цркве буде смјештен у звонику цркве.
Митрополит Димитрије је на отварању Музеја говорио о људима као иконама Божијим, вјери, заједништву и важности овога чина за мостарску заједницу.
- Драго ми је да и ово мјесто које зовемо Владичански двор све више постаје владичански дом. Са радошћу и на иницијативу мостарске заједнице смо ово мјесто учинили мјестом сусрета на којем се види наше духовно богатство - рекао је владика Димитрије отварајући Музеј.
Музеј је отворен уз подршку и помоћ Народног музеја из Бањалуке који је урадио комплетну поставку, док је финансијска помоћ за овај пројект стигла јод Секретаријата за вјере Републике Српске.
Отварању Музеја Саборног храма Свете Тројице присуствовали су градоначелник Мостара Марио Кордић, начелник општине Билећа Миодраг Парежанин, предсједник Скупштине града Требиња Здравко Бутулија, конзул Србије у Мостару Васо Гујић, конзул Турске у Мостару Фатих Екинци, представници Владе Републике Српске, Католичке цркве, старих мостарских породица Докић и Пешко и многи други.
Саборна црква је један од најважнијих симбола Мостара, а град је овај храм и Музеј уврстио међу најважније туристичке знаменитости са којима се представља у свијету.
Градоначелник Мостара Марио Кордић рекао је да је Саборна црква један од симбола Мостара и да сви једва чекају да се у пуном сјају издигне изнад града.
Кордић је истакао да веома добро сарађује са мостарским свештенством и нагласио да је Саборна црква стављена међу три најважнија споменика Мостара када је у питању туризам.
- Обновом Саборне цркве из Мостара шаљемо поруку заједништва. У задње вријеме свједочимо озбиљним проблемима који коче и Мостар и сада се треба послати порука мира, суживота и опроста - навео је Кордић.
Када је у питању новоотворени Музеј, Кордић каже да је било потребно показати историју, баштину и чињеницу да се у Мостару живјело и живи заједно.
- Данас једни другима требамо бити више пријатељи него што смо били у прошлости - рекао је Кордић и позвао политичаре са свих нивоа власти да се укључе у обнову Саборне цркве.
Старјешина Саборног храма Свете Тројице Душко Којић рекао је да се отварањем Музеја враћа дио поставке и културног блага коју је баштинио Мостар и које је било у власништву Српске православне црквене општине Мостар.
- Ово је десет одсто од онога што је било вриједно у Саборном и у Храму рођења Пресвете Богородице у Мостару. Нешто од тога је сачувано, а нешто још нисмо изложили и чувамо за нека друга, боља времена, а то су времена када ће Саборна црква бити у потпуности завршена - рекао је парох Којић, изразивши наду да се на обнову Саборног храма неће чекати још дуго.
Он каже да је ријеч о једној од вриједнијих постаки у Српској православној цркви, чему свједоче иконе од 15. до 19. вијека. Ту су и богослужбене и књиге које су припадале митрополиту Леонтију, као и јако богата ризница.
- Ово је свједочанство и прича о нашем народу и нашој непоколебљивој вјери о васкрсењу. Иконе које су овдје изложене нису само предмет умјетности него светиње које су заједно са нашим народом прошле кроз огањ, рушење и прогон, али нису нестале - поручио је парох Којић.
Он је навео да Владичански двор и Саборна црква, који су били у потпуности уништени, данас стоје поново, не као инат, већ као нада и не да изазивају, него да позивају на помирење и разумијевање.
О збирци Музеја говорио је академик Миливоје Унковић, професор и сликар свјетског гласа.
Унковић, чији су коријени из Херцеговине, каже да се овдје осјећа сва снага генетског кода једног народа да се по ко зна који пут из пепела подигне културни и вјерски идентитет.
- Ово је један потпуно нови пројекат у синтези институција као што је Секретаријат за вјере Републике Српске, Православна црква и друге институције. То је нови моменат у приступу самом лоцирању свих тих наших вриједности које треба под хитно рестаурисати и презентовати - рекао је Унковић, додајући да о новом приступу најбоље говори Музеј Житомислић.
Мостарске српске породице остаће упамћене да су својом имовином и новцем градили и помагали изградњу Цркве, као и Владичанског двора. Међу њима су угледне породице Докић и Пешко.
Породица Докић поклонила је Цркви земљу за изградњу Митрополије, а "Просвјети" зграду до Митрополије у којој је био ђачки конвикт и сиротиште.
Породица Пешко, међу највећим ктиторима Саборне цркве, помогла је обнову Владичанског двора, а своју имовини у Мостару завјештала је Црквеној општини Мостар.
Ове породице и данас дају велики допринос Мостару, а један од најистакнутијих је и "Просвјетина" стипендија "Владимир Ћоровић", којој је породица Докић суоснивач.
Дио поставке Музеја су и портрети Бориса Пешке, Анике и Шпире Докића, те стилски намјештај ових породица Пешко и Докић, али и астилски намјештај Анике Сковран која се заједно са Борисом Пешком нарочито старала о обнови Владичанског двора.
Аника Докић Андрејевић рекла је да свако ко је прошао кроз Мостар овај град чува у својим мислима и захвалила се што је данас на овој важном догађају.
Гордана Пешко рекла је да је сваким доласком у Мостар све сретнија јер се гради и ради, те се захвалила људима у овом граду који окупљају Мостарце са свих страна свијета и чувају свој идентитет у тешким временима.
Догађај је увеличао Црквени хор Свети Василије Тврдошки и Острошки и диригент Јована Марић.
Саборна црква у Мостару је катедрални храм цијеле Херцеговине, национални споменик БиХ и срце и симбол идентитета српског народа у Мостару, али и вјековног заједничког живота у граду на Неретви.
Данас, три деценије након рушења и уништења, ова светиња се издигла из пепела и засијала над градом, али још не у своме пуном сјају.
Музеју Саборног храма Свете Тројице у Мостару броји преко четрдесет иконописних остварења израђених различитим техникама.
На основу стилских особености иконе из ове изузетно вриједне збирке могу се посматрати унутар неколико стварлачких цјелина - иконе српских, критских, грчкихи руских мајстора, ходочасничке и иконе готичког стила венецијанског поријекла.
Осим три иконе које се са великом сигурношћу могу приписати руци чувеног српског мајстора из 19. вијека Алексија Лазовића, све иконе су рад по имену напознатих сликара. Датира од раног 15. вијека до средине 19. вијека.
Прије паљења Саборне цркве дио икона пребачен је у Манастир Трвдош, гдје су чуване.
Музеј Саборне цркве, Саборна црква и Стара црква ће бити дио туристичке понуде града Мостара, односно Мостарпас картице.
СРНА