Region
Од посљедњег извјештаја о епидемиолошкој ситуацији у Републици Српској, у посљедња 24 часа, у Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болници Св. Врачеви у Бијељини извршено је тестирање 486 лабораторијских узорака, а нови вирус корона потврђен је код 88 особа.
Ради се о 44 мушке и 44 женске особе, од којих је шест млађе, 41 средње и 41 особа старије животне доби.
Према мјесту пребивалишта, 25 особа је из Требиња, 15 из Пала, 13 из Бањалуке, по шест из Билеће и Лакташа, по двије из Бијељине, Источне Илиџе, Источног Новог Сарајева, Котор Вароша, Приједора, Прњавора и Челинца и по једна из Вукосавља, Козарске Дубиће, Љубиња, Мркоњић Града, Оштре Луке, Рибника, Српца, Трнова и Шипова.
У посљедња 24 часа, Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је пет смртних случајева.
Ради се о четири мушкарца и жени, средње и старије животне доби из Челинца (двије особе), Зворника, Бијељине и Дервенте.
До сада је у Републици Српској потврђено 40.885 случајева вируса корона, а преминуло је укупно 2.106 особа код којих је потврђен тест на вирус корона.
У Републици Српској, од новог вируса корона, до сада се опоравило 27.941 особа, а тестирано је укупно 187.555 особа.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 556, у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 195, а у општим болницама 361.
У Републици Српској под здравственим надзором тренутно је 4.107 особа, а надзор је завршен код 131.222 особе.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић изјавио је да ће око 10. фебруара бити исплаћене двије премије за млијеко, за чију исплату се чека ступање на снагу Правилника о подстицајима за 2021. годину.
Пашалић је истакао да је Правилник објављен јуче у Службеном гласнику, те да ће након ове исплате двије премије, наредна бити исплаћена 1. марта.
Говорећи о Правилнику о подстицајима, Пашалић је навео да је Министарство максимално изашло у сусрет произвођачима, али да се није могло удовољити свим захтјевима, јер би за то био потребан далеко већи аграрни буџет од постојећих 75 милиона КМ.
"Нисмо могли да се договоримо о неким питањима, као што је регресирани дизел, гдје са једне стране имамо став Савеза удружења пољопривредних произвођача да се та мјера укине и да се та средства, од пет до седам милиона КМ, зависно од године, преусмјере у друге мјере, док с друге стране имамо удружења која нису дио Савеза, а траже да та мјера остане", рекао је Пашалић након састанка са представницима Савеза удружења пољопривредних произвођача.
Према његовим ријечима, компромисно рјешење било је смањење износа за регресирани дизел умјесто досадашњих 60 фенинга по литру на 50 фенинга по литру.
Пашалић је напоменуо да су дефинисане одређене промјене у обрачуну премије за набавку трактора, гдје се са већим износом подржава набавка трактора веће снаге, те да је подржана набавка постројења за сушење жита, што раније није било у подстицајима.
"Изашли смо у сусрет пољопривредницима код подршке за осигурање усјева. Нисмо се могли договорити о подршци ловству, јер произвођачи сматрају да је то спортска активност, коју не треба подржавати из средстава подстицаја за пољопривреду", напоменуо је Пашалић.
СРНА
Током фебруара очекује се промјенљиво вријеме, у почетку надпросјечно топло, затим пролазно кишно, уз јаче захлађење средином друге декаде, подаци су Републичког хидрометеоролошког завода.
Метеоролог Републичког хидрметеоролошког завода Игор Ковачић рекао је Срни да ће у првој седмици фебруара бити топло, без мразева и на планинама, тако да ће температура бити између три и осам степени, након тога од 10 до 15, а понегдје на сјеверу и 18 степени Целзијусових.
Он је навео да се почетком сљедеће седмице очекују пролазне падавине два до три дана, након чега ће температура ваздуха мало пасти, али ће и даље бити изнад просјека.
- Око 15. фебруара очекујемо нови продор који ће донијети нове падавине и нови пад температуре. Зависно од хладног ваздуха са сјевера и сјеверозапада постоје услови да буде и снијега, али у овом часу се не може прогнозирати његова висина - рекао је Ковачић.
Он је истакао да ће се промјенљиво вријеме задржати и да ће око друге декаде мјесеца бити најхладније, а температура ваздуха неће прећи нулу.
Ковачић је навео да се након тога очекује поновно затопљење које ће се задржати до пред крај мјесеца, када се очекује циклонска циркулација са Медитерана која ће донијети обилније падавине југу.
Крајем фебруара, навео је он, могућ је нови продор хладнијег ваздуха са сјевера и сјеверозапада када ће постојати услови да на кратко буде снијега.
Ковачић је рекао да ће, према климатолошким статистикама и оцјени продора хладнијег и топлог ваздуха, фебруар бити са температуром изнад просјека.
- Падавине ће на сјеверу бити просјечне, у централном појасу нешто испод просјека, на југу се очекује да буду нешто мало изнад просјека, зависно од продора са Медитерана у трећој декади фебруара, постојаће услови да поједина мјеста имају 20 до максимално 30 одсто више падавина од просјека - навео је он.
Ковачић је истакао да је тешко прогнозирати вријеме за март, јер те прогнозе нису вјеродостојне, будући да ће се модели до тада пуно пута окренути и промијенити циркулацију.
- Уопштено говорећи, дугорочније прогнозе говоре да ће и март бити са температуром изнад просјека и са нешто више падавина - истакао је Ковачић.
СРНА
Српско културно и просвјетно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар, Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво ”Гусле” и Црквена општина мостарска обиљежили су јутрос 97. годишњицу смрти великог мостарског пјесника Алексе Шантића.
На гробљу Бјелушине служен је помен и положено цвијеће.
В.д предсједника СПКД ”Просвјета” ГО Мостар Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да ”Просвјета” чува сјећање на највећег пјесника Мостара и на темељима које су поставили Шантић и његови савременици зидају српску културу и српску заједницу у Мостару.
Она је подсјетила да Мостар не памти сахрану какву је имао Шантић кога је испратио цијели Мостар. ”Остало је записано да су Шантићев ковчег из Српског дома на рукама изнијели чланови друштава ”Гусле” и ”Хрвоје”, те да се погребна поворка кретала чак пет сати кроз Мостар. Шантића је на посљедњи починак својом молитвом тада испратио и мујезин са Церничке џамије. Жалио је тада народ био православни, католички или муслимански”, навела је Бјелица- Шаговновић.
Нагласила је да Шантић и данас живи у његовом Мостару чије име је пронио широм свијета.
Предсједник СПКУД ”Гусле” Радислав Тубић казао је да је Шантић један од најзаслужнијих људи за развој књижевности у Мостару, те српске културе, али и оснивање друштава ”Гусле” и ”Просвјета” чији је био предсједник, односно потпредсједник.
”Шантић је свој живот посветио нашим друштвима, а ми ћемо све док постоје друштва чувати сјећање на лик и дјело Алексе Шантића”, навео је Тубић.
Алекса Шантић рођен је 27. маја 1868. године у Мостару, гдје проводи највећи дио свог живота.
Отац му је умро у раном дјетињству, па је живио у породици стрица Миха званог “Аџа”. Имао је два брата, Јефтана и Јакова, и сестру Персу, док му је друга сестра, Зорица, умрла још као беба.
Пошто је живио у трговачкој породици, укућани нису имали довољно разумијевања за његов таленат. Завршио је трговачку школу у Трсту и Љубљани, а потом се 1883. године вратио у Мостар.
У граду је затекао “необично мртвило”, које је било посљедица “угушеног херцеговачког устанка против Аустрије”. У прво вријеме био је прилично повучен, водио је књиге у породичној трговини, те читао листове и књиге до којих је могао доћи у Мостару.
Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Највећа дјела стварао је крајем 19. и почетком 20. вијека. Аутор је антологијских пјесама “Остајте овдје”, “Емина”, “Вече на шкољу”, “Не вјеруј”, "Претпразничко вече", а његов пјеснички опус је преко 700 пјесама.
Почетком 1887. године постао је сарадник “Голуба”, затим часописа “Босанска вила”, те “Нове Зете”, “Јавора”, “Отаџбине”. Наредне године основао је Српско пјевачко друштво “Гусле”, а потом је изабран за првог потпредсједника мостарског пододбора “Просвјете”. Припадао је мостарском кругу књижевника окупљеном око листа “Зора”, који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем.
У Првом свјетском рату аустроугарске власти хапсиле су га као “истакнутог српског националисту”.
На почетку свог пјесничког стваралаштва био је под утицајем српских пјесника Бранка Радичевића, Јована Јовановића – Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити пјеснички израз, карактеристичан по елегичним и родољубивим мотивима.
Своју највећу пјесничку зрелост Шантић је достигао између 1905. и 1910. године када су и настале његове најљепше пјесме. Шантићева поезија је пуна снажних емоција, љубавне туге, али и бола и пркоса за социјално и национално обесправљен народ коме је и сам припадао. Нјегова муза је на размеђу љубави и родољубља, идеалне драге и напаћеног народа.
Родољубива поезија је поезија родне груде и домаћег огњишта /”Моја отаџбина”/, а у неким од својих најпотреснијих пјесама Шантић пјева о патњи оних који заувијек напуштају домовину и одлазе у туђи свијет /”Остајте овдје”, “Хљеб”/. Шантић наглашава патњу и мучеништво као најважније моменте у историјској судбини српског народа /”Ми знамо судбу”/.
Љубавна поезија мостарског пјесника развила се под јаким утицајем севдалинке. Амбијент његових љубавних пјесама је амбијент баште, бехара, хамама, шедрвана…, а дјевојке које се појављају у његовим стиховима су скривене љепоте, окићене ђерданима. Таква је пјесма “Емина”, а дух те пјесме је толико погођен да је пјесма ушла у народ и пјева се као севдалинка.
Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 3. фебруара 1914.
Више школа у Републици Српској и Србији, те једна школа у Сарајеву носе његово име. По њему је названо и једно мјесто у Војводини.
Нажалост у његовом Мостару, само у трећини његове улице данас стоји табла с његовим именом, а гимназија која је носила пјесниково име такође је преименована у Гимназију Мостар.
У Мостару је остао само Шантићев парк гдје се налази и његов споменик.
Српско просвјетно друштво ”Просвјета” Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво ”Гусле” у Мостару сваке године организују ”Шантићеве вечери поезије”, а сваке треће године на манифестацији се додјељује и Књижевна награда ”Алекса Шантић”.
Топ портал