Region
Премијер Републике Српске Радован Вишковић истакао је да Влада Српске остаје чврсто опредијељена да континуирано ради на даљем унапређењу статуса и материјалног положаја борачких категорија, те најавио да су у буџету за 2022. годину планирана већа издвајања по различитим основама ради побољшања положаја ове популације.
Вишковић је на данашњем састанку у Бањалуци са представницима борачких удружења и организација најавио већа буџетска издвајања за исплату мјесечног борачког додатка, личних и породичних инвалиднина, те бањско лијечење и рехабилитацију.
На састанку је разговарано и о наставку активности на рјешавању питања стамбеног збрињавања, запошљавању дјеце погинулих бораца, као и о другим питањима од значаја за борачке категорије, саопштено је из Бироа Владе Српске за односе с јавношћу.
О изради буџета Републике Српске за наредну годину, те планираним издвајањима из буџета за потребе борачких категорија грађана Вишковић је разговарао са представницима Борачке организације, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Савеза ратних војних инвалида, Организације старјешина Војске Републике Српске, Удружења грађана "Ветерани Републике Српске" и Организације ампутираца "УДАС".
Истакнуто је да ћа Влада Републике Српске и представници ових удружења, као и до сада, на партнерској основи, наставити да раде на рјешавању свих отворених питања.
Састанку су присуствовали министар рада и борачко инвалидске заштите Српске Душко Милуновић и министар финансија Зора Видовић.
Мостарац Милан Бован издао је свој првенац ”Приче у којима ћеш пронаћи оно што ниси ни знао да си заборавио”.
Ради се о књизи приповједака у којима су се нашли митови, легенде или пак обични људи Херцеговине.
Прва промоција књиге, која се са великим интересовањем, очекује у Херцеговини биће одржана у организацији Српског просвјетног и културног друштва ”Просвјета” Градски одбор Мостар 6. децембра у 19 часова у Владичанском двору у Мостару.
Оно што је посебно интересантно и хвале вриједно је да сав приход од продаје књиге иде за обнову Саборне цркве Свете Тројице у Мостару.
Други књижевни дан биће уприличен у Невесињу у четвртак 9. децембра у кино сали Дома културе у Невесињу са почетком од 18:30 часова, а истог дана после промоције биће приређено и књижевно дружење у Пабу “Олд скул”.
Трећа и четврта промоција биће уприличене у петак 10. децембра у Парохијском дому у Гацку и у суботу 11. децембра у Културном центру у Требињу, а програм ових књижевних промоција најављен је за 19 сати.
”Са благословом пароха мостарског, Протојереја ставрофора Господина Радивоја Круља, благодарећи господину Александару Хангимана и браћи из Херцеговине, Црне Горе и Србије књига је одштампана о Митровдану 2021. љета Господњег”, навеодено је у најави.
”Више нико не казује. Лакше им је да причају. И не само лакше, већ и ласније. Нико озбиљан више не вјерује у приче јер су све приче испричане. А казивања нису. Јер кад казујеш, к’о што овај наш заточеник казивања, што је ово написао казује, вазда додаш нешто своје, лично, па то казивање никад не буде онако како су њему казивали”, написао је у предговору Бованове књиге Огњен Авлијаш.
Топ портал
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, игуман манастира Житомислић Данило Павловић и мостарски парох Радивоје Круљ освjештали су данас просторије "Просвјетине школе" у Мостару, која се налази у комплексу Саборне цркве Свете Тројице.
Настава у "Просвјетиној школи" одвија се као допунска настава викендом коју похађају српска дјеца, јер немају могућност образовања на српском језику у оквиру редовног наставног програма у Херцеговачко-неретванском кантону.
У школи се одржавају и едукације страних језика и многе друге културне и образовне активности.
-Поклањамо вам школу у којој ћете учити да је свијет створен од Бога и да је зато логичан. Ако вам неко буде причао да је образовање у супротности са вјером, немојте му вјеровати већ да знате да је и нашем разуму потребна храна коју ћете у школи учити, а души молитва и благослов Божији - рекао је владика и додао да ће тако постати цјеловити људи.
Епископ је изразио захвалност свима који помажу у обнови "Просвјетине школе" и обнови Саборне цркве Свете тројице у Мостару, институцијама Србије, Републике Српске, Федерације БиХ, Републике Мађарске.
-Све се то улаже у једну исту идеју, један исти је то благослов, и црква и школа. Све нам то помаже да будемо добри људи. Хвала добротворима и свима вама који се уграђујете у овај храм и ову школу - рекао је владика Димитрије.
Владика је подсјетио на ријечи да се зрелост, моралност и доброта једнога друштва види по томе какав свијет остављамо својој дјеци. -Свима вама хвала што ћемо овом школом оставити нашој дјеци мало бољи свијет, јер ће имати мјесто да се окупљају и уче и наукама и ријечи Божијој - поручио је епископ захумско-херцеговачки.
Након чина освjештања, свечаност је увеличао хор "Просвјетине школе".
На освjештању је био присутан и државни секретар за вјерска и национална питања из Кабинета премијера Мађарске Миклош Шолтес, директор Секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, потпредсједник Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, вијећници Наташа Јекић и Владимир Чабрило, предсједник СПКД "Просвјета" Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић, чланови Управног одбора мостарске "Просвјете", те ученици школе.
Стара српска школа у Мостару основана је почетком 19. вијека, а од 1856. године постала је и прва грађанска школа у БиХ.
Темељи за ову школу постављени су 3. маја 1855. године, а изградња је завршена 15. априла 1856. године. У овој згради 25. јуна 1856. године почиње са радом "Православна српска народна школа мостарска", а похађају је мушка и женска дјеца. У њој је 1870. године основана библиотека од књига Серафима Шолаје, Јоаникија Памучине и Прокопија Чокорила.
Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво основано је у овој згради 1888. године, а 1. септембра 1902. године у њој је основан Пододбор СПКД "Просвјета" у Мостару, а ту је био и Просвјетин дом.
Ову школу завршиле су многе генерације Мостараца међу којима су најпознатији Алекса Шантић, Атанасије и Војислав Шола, Светозар и Владимир Ћоровић, Бранко, Ристо, Милан и Јован Радуловић и многи други. У овој школи је својевремено и Јован Дучић био учитељ.
Традицију ове школе наставиле су Школа на Луци, Друга основна школа и Основна школа "Светозар Ћоровић", која данас носи име Основна школа "МустаФа Ејубовић-Шех Јујо".
Зграда је страдала у протеклом рату, 15. јуна 1992. године, када је страдала и богата архива Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Црквене општине Мостар.
Зграда је дјелимично обновљена у децембру 2020. године, када је завршена обнова приземља гдје је смјештена "Просвјетина школа српског језика, историје и културе", средствима Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Херцеговачко-неретванског кантона и "Електропривреде Републике Српске".
https://www.glassrpske.com/cir/drustvo/panorama/osvestana-prosvjetina-skola-u-mostaru/387260
Вирус корона у Републици Српској, у посљедњa 24 часа, потврђен је код 285 особа, а Институту за јавно здравство Републике Српске пријављенo je 18 смртних случајева.
Преминуло је 10 мушкараца и осам жена, средње и старије животне доби од којих су три особе из Бањалуке, по двије из Лакташа, Модриче и Теслића и по једна из Бијељине, Братунца, Гацка, Градишке, Источног Дрвара, Невесиња, Пала, Приједора и Зворника.
У Институту за јавно здравство Републике Српске, Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Универзитетској болници у Фочи и у болницама „Свети Врачеви“ у Бијељини и „Свети апостол“ Лука у Добоју обављено је тестирање 830 лабораторијских узорака, а
Највише новозаражених - 76 особа је из Бањалуке, 31 из Козарске Дубице, 25 из Бијељине, 22 из Градишке, 18 из Лакташа, 11 из Добоја, по 10 из Прњавора и Требиња, по седам из Пала и Приједора, а по шест из Вишеграда и Модриче, по пет из Теслића, Билеће и Фоче. По четири су из Зворника, Мркоњић Града, Новог Града, Рибника и Челинца, по три из Брода, Угљевика, Чајнича и Шековића, по двије из Котор Вароша, Сокоца и Српца и по једна из Источног Новог Сарајева, Кнежева и Шипова.
Ради се о 140 мушкарцa и 145 жена, од којих су 47 млађе, 165 средње и 73 старије животне доби.
До сада je у Републици Српској потврђенo 89.016 случајева вируса корона, а преминула је 5.121 особа. Тестирано је 356.676 људи.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 577, и то у Универзитетском клиничком центру Републике Српске 240, а у осталим болницама 337. На респиратору је 61 особа - 32 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 29 у осталим болницама.