За православне вјернике  почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа - Васкрсом, који се ове године прославља 24. априла.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, а посљедња је Недјеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвјетна и Страшна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушења која му је поставио Сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу Васкрса.

Према календару Српске православне цркве /СПЦ/, уз једнодневне постове постоје и четири вишедневна поста, а осим Часног, то су и Божићни, Петровски и Великогоспојински пост.

Новим правилником о боловањима послодавцима у Републици Српској омогућено је да затраже ванредну оцјену привремене неспособности за рад уколико имају било какву сумњу у оправданост боловања радника, саопштено је из Фонда здравственог осигурања (ФЗО) РС.

На основу Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад, који се примјењује од почетка марта, послодавци имају могућност да ФЗО поднесу захтјев ради ванредне оцјене боловања.

“На основу тог захтјева првостепена комисија за боловања позваће осигураника и спровести ванредну процјену привремене неспособности, а исход ове ванредне оцјене може бити, како је предвиђено Правилником, или наставак боловања или враћање на посао наредног дана, ако се поновном анализом медицинске документације и прегледом осигураника установи да је радник способан за посао”, наведено је у саопштењу из ФЗО.

Овим правилником предвиђено је и да радници Фонда буду присутни на првостепеним комисијама за оцјену привремене неспособности за рад с циљем унапређење рада у овој области.

“Циљ је и да радници ФЗО координишу између здравствене установе и осигураника с намјером да се убрзају дијагностичке процедуре које су осигуранику препоручене како би се скратило трајање боловања уколико се испостави да је радник на боловању јер чека на одређене прегледе, попут магнетне резонанце, ЦТ-а и слично”, наведено је у саопштењу.

Из Фонда су појаснили да је циљ ових новина да све евентуалне злоупотребе овог права буду сведене на минимум.

“Овим правилником дефинисано је да осигураник за вријеме боловања не напушта мјесто сталног пребивалишта, осим када одлази породичном љекару или када је упућен на дијагностичке прегледе и лијечења која се налазе ван мјеста пребивалишта”, наводи се у саопштењу. Да би се спријечило да боловања трају дуже него што је неопходно, једна од новина јесте и да породични љекар не мора да чека 12 мјесеци како би осигураника упутио на оцјену радне способности комисије Фонда ПИО Српске, него је тај период скраћен на шест мјесеци непрекидне неспособности за рад, изузев када је ријеч о трудничким боловањима.

Осим тога, с циљем једноставнијег тумачења прописа у пракси, у новом правилнику је јасно дефинисано и да боловање може да се води на основу прегледа осигураника код љекара из одговарајуће уговорене здравствене установе која има уговор са Фондом и који се егзактно изјаснио да осигураник није способан за рад.

Циљ доношења новог правилника није само унапређење контроле, него и поједностављење процедуре одобравања боловања за најугроженије категорије.

“Примјера ради, труднице, непокретна лица и осигураници са инфективним болестима више не морају сваког мјесеца лично да долазе на оцјену привремене неспособности за рад, него то у њихово име може да уради неко други”, наводи се у саопштењу. Када електронско здравство у потпуности заживи, комисија ће електронским путем имати увид у медицинску документацију и моћи ће да на основу тога доноси оцјену за ове категорије осигураних лица. То ће се односити и на лица која се налазе на болничком лијечењу, те неће бити потребе да неко у њихово име доноси документацију на комисију.

Циљ Фонда је унаприједити како контролу боловања, тако и прецизније дефинисати медицинске индикације и дане трајања како би и здравственим радницима који у пракси примјењују прописе било много једноставније и без могућности различитих тумачења.

“У процес доношења новог правилника били су укључени како представници послодаваца, тако и синдикалних организација, али и здравствених установа, јер нам је циљ да се област боловања додатно унаприједи у сарадњи са свима на које се односе ове промјене”, наводи се у саопштењу.

Из Фонда подсјећају да су и прије двије године увели одређене новине у ову област, попут да родитељи дјетета које се налази на болничком лијечењу имају право на боловање у трајању болничког лијечења дјетета, што раније није био случај. 

СРНА

Управни одбор Компензационог фонда Републике Српске је на данашњој телефонској сједници одобрио исплату 10.000.000 КМ за потребе подршке пољопривредним произвођачима за санирање посљедица изазваних вирусом корона.

"Исплата ће се вршити на основу појединачних рјешења које ће за сваког пословног субјекта и физичко лице донијети Агенција за аграрна плаћања у складу с правилником о условима и начину остваривања подршке пољопривредним произвођачима у условима изазваним пандемијом вируса који ће донијети Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде", саопштено је из Бироа Владе Српске за односе с јавношћу.

Закључено је да су испуњени услови за дођелу средстава за подршку ратарској, повртарској и воћарској производњи, произвођачима свињског меса и произвођачима квалитетно приплодног материјала ради обезбјеђења довољних количина домаћих пољопривредних производа и спречавања даљих поремећаја на тржишту изазваних пандемијом.

Управни одбор Компензационог фонда усвојио је информацију Министарства рада и борачко-инвалидске заштите о материјалном положају социјално угрожених незапослених бораца одбрамбено-отаџбинског рата од прве до пете категорије, а млађих од 60 година, као и захтјев за дођелу финансијске помоћи за ублажавање посљедица изазваних појавом вируса.

"Ради побољшања материјалног положаја ових лица обезбјеђује се једнократна новчана помоћ у висини од 100 КМ, а број корисника овог примања је 10.002. Одобрава се исплата средстава у укупном износу од 1.000.200 КМ за ублажавање посљедица вируса на економску ситуацију незапослених бораца одбрамбено-отаџбинског рата од прве до пете категорије, а млађих од 60 година", наводи се у саопштењу.

Управни одбор Компензационог фонда закључио је да је Министарство трговине и туризма доставило списак јавних кухиња који испуњавају услове за дођелу новчане помоћи у складу са закључком Владе од 17. фебрауара, те је у складу с тим одобрио финансијску помоћ од 153.100 КМ организацијама које путем ових кухиња пружају помоћ најугроженијим грађанима Српске.