Region
У Републици Српској у току је исплата годишњег борачког додатка за 2021. годину, потврдио је министар рада и борачко-инвалидске заштитеДушко Милуновић, нагласивши да је ова, као и све друге исплате за борачку популацију приоритет Владе Републике Српске и да је обављена у законом предвиђеном року, наводи се у саопштењу.
Право на годишњи борачки додатак за 2021. годину остварује 48.775 корисника, демобилисана борца прве и друге категорије, млађа од 60 година.
Како наводе у саопштењу, за ову накнаду у складу са Законом о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Одбрамбено-отаџбинског рата, Влада Републике Српске обезбиједила је 7.923.437,19 КМ.
Годишњи борачки додатак се исплаћује у првом кварталу текуће године за претходну годину, преноси РТРС.
Управни одбор Компензационог фонда Републике Српске одобрио је средства за исплату једнократне помоћи од 100 КМ социјално угроженим незапосленим борцима млађим од 60 година, који су од октобра 2021. године корисници мјесечног новчаног примања у складу са одлуком Владе.
Новчана помоћ исплаћена је 7. марта за 9.990 бораца, као вид помоћи за ублажавање посљедица вируса корона с обзиром на економску ситуацију ове категорије бораца, за шта је било потребно 999.000 КМ, саопштено је из Министарства рада и борачко инвалидске заштите.
Средства су одоборена на захтјев Министарства рада, које је предузело и активности на анализи података о броју бораца старијих од 60 година који немају приходе/примања да би се могле предузети конкретне мјере ради побољшања њиховог материјалног стања.
Министарство је с тим циљем доставило свим општинским/градским службама за борачко-инвалидску заштиту спискове бораца старијих од 60 година са задатком да до 31. марта ажурирају социјалну карту за наведена лица.
На основу података из социјалне карте утврдиће се тачан број социјално угрожених бораца старијих од 60 година за које ће Влада утврдити мјере материјалне помоћи.
Влада Републике Српске ће и убудуће предузимати мјере ради материјалног обезбјеђења социјално најугроженијих бораца.
СРНА
Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић и министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић присуствовали су потписивању у Требињу споразума о набавци опреме за Хидроелектрану Дабар у вриједности од 30 милиона евра.
Споразум о набаци опреме за ХЕ Дабар потписали су извршни директор Елнос групе Борко Торбица и Рајхолд Шнајдер, главни оперативни директор аустријске компаније Фојт хидро.
Ријеч о споразуму о испоруци турбина и остале опреме за хидроелектрану Дабар, само за турбине и генераторе у вриједности од 30 милиона евра.
Поред челника Српске потписивању споразума присуствовали су и представници кинеске компаније Чајна Гезуба, који су партнери на пројекту.
- Хидреолектрана Дабар требало би да буде у потпуности завршена у року од пет година, а укупна вриједност пројекта је око 640 милиона марака - рекао је новинарима министар Петар Ђокић.
То је прва већа хидроелектрана која се гради на подручју бивше Југославије у посљедњих 30 година.
Вишковић je у Требињу посјетиo и предузеће Електропривреда Републике Српске, а разговараће и са градоначелником тог града Мирком Ћурићем. Потом ће и присуствовати свечаном отварању Самита енергетике "Сет Требиње 2022", након чега ће учествовати у панелу о теми "Декарбонизација енергетског сектора".
РТРС
Генерални директор Електропривреде РС Лука Петровић изјавио је данас на конференцији за штампу да је Електропривреда у 2021. години остварила историјску добит, истичући да су укупни приходи на нивоу холдинга били око 993 милиона КМ, док је добит око 79 милиона и 854 хиљаде КМ.
“Захваљујући оваквим резултатима ЕРС има најповољније цијене електричне енергије и за грађане и за привреду, појашњавајући да грађани плаћају годишњу цијену од 22,5 евра за мегават-час, док је у Хрватској та цијена до 1. марта износила 56 евра. Овако добри резултати су доказ успјешног рада цијелог холдинга и свих његових предузећа. Имали смо довољно електричне енергије за домаће купце, а вишкови су извезени по цијенема која су на тржишту због чега продају електричне енергије преко берзе, због свакодневних промјена цијена, сада договарамо на дневном нивоу", навео је Петровић.
Успјешан рад ЕРС-а омогућио је и наставак свих инвестиција, првенствено ХЕ "Дабар" каже Петровић и додаје:
"ЕРС је обезбиједио 83.820.000 КМ за докапитализацију ХЕТ-а за наставак изградње ХЕ 'Дабар'. Причају да немамо новца, да је немогућа тако велика докапитализација ХЕТ-а од стране ЕРС, ево желим да им кажем да је новац обезбијеђен у цјелости", навео је Петровић.
Петровић је истакао и да је вриједност цјелокупног холдинга ЕРС око 4.148.000.000 КМ, док је задуженост система без кредита кинеске "Еским банке" за ХЕ "Дабар" око 14 одсто.
"С тим кредитом задуженост ЕРС-а ће бити око 20 одсто, а дозвољено нам је до 35 одсто, што значи да имамо простора за још неколико инвестиција", навео је Петровић.
Говорећи и соларној електрани "Требиње 1", Петровић је рекао је да је њена годишња производња око 130 гигават-часова електричне енергије, а да ће ЕРС имати власништво од 30 одсто, а мађарска компанија 70 одсто.
"Оно што је најважније је да ће ЕРС по цијени од 50 евра за мегават-час откупљивати електричну енергију по уговору на период од 25 година. Цијена мегават-часа на берзи досеже и до 400 евра. Ако узмемо као примјер да ће просјечна цијена у будућности бити 150 евра по мегават часу, онда ће ЕРС за 25 година приходовати од продаје те струје око 325.000.000 евра, а исту количину енергије купиће за нешто више од 162.000.000 евра. То је више него дупло већи приход ЕРС-а за исти временски период, с тим да ЕРС има право и на 30 одсто од добити од 160.000.000 евра - уколико је буде. Ово је најбољи модел на Балкану, нека дође неко и понуди бољи", рекао је Петровић.
Он је најавио изградњу зграде за "Јавно снабдијевање" у Немањиној улици у центру Требиња, гдје ће бити смјештен и дио градских служби.
Петровић је навео и да ЕРС ради на пројектима "Горња Дрина" и вјетроелектрана "Хргуд", те да ово предузеће планира и заједничке пројекте са Србијом, као и изградњу ХЕ "Суторина" снаге око 200 мегавата инсталисане снаге, соларне електране у Љубињу, ХЕ "Билећа" и "Невесиње" као дио система "Горњи хоризонти".
Према његовим ријечима, планирана пројекција добити ЕРС-а 2026. године је око 150.000.000 евра, а након што буду завршени сви пројекти на којима се у овом тренутку активно ради.
Радио Требиње