„Дуни вјетре мало са Неретве“, орило се Дунавом, у суботу 23. априла 2023. године, када је у организацији Удружења Мостараца у култном београдском ресторану Беолидо одржано четврто завичајно вече које су, између осталих, увеличале и фудбалске легенде Иван Ћурковић, Драган Окука и Саво Милошевић.

Поздрављајући окупљене предсједник Благоје Ребић је рекао да је ово Удружење формирано 2016. године са жељом да се Мостарци окупе, друже, размјене мишљења и искуства и бар на тренутак уз носталгичне приче побјегну од свакодневнице.

– Очување културе сјећања и хуманост су основни циљеви удружења и пут на коме би вољели да устрајемо. Међутим, проблеми су бројни – немамо просторије, као ни сигурне изворе финансија због којих није ни могуће реализовати замишљене идеје. Опстајемо захваљујући донацијама добрих људи – рекао је Ребић.

Он је додао да су Мостарци у Србији у контакту са људима из града на Неретви и да се труде да у складу са својим могућностима буду од помоћи.

Ребић је овом приликом позвао све окупљене да 27. маја дођу на Калемегдан испред бисте Алексе Шантића.

– То је дан када ћемо полагањем цвијећа и поетским програмом обиљежити 155 година од рођења највољенијег херцеговачког пјесника.

Као великог и једног од најбољих промотера родног Мостара, Ребић је посебно поздравио фудбалску легенду Ивана Ћурковића који је редован гост на завичајним скуповима.

Миодраг Линта, Жарко Ратковић, Зоран Јањић, Сретко Живак и Сретен Јаковљевић

Ребић је поздравио и предсједнике братских херцеговачких удружења Жарка Ратковића (Удружење Требињаца Јован Дучић), Зорана Јањића (Удружење Невесињаца) и Милана Белог Бјелогрлића (Удружење Херцеговина Зрењанин).

Легендарни фудбалер и тренер Драган Окука

– Испред удружења захваљујем се нашем пријатељу Драгану Окуки на несебичној помоћи у функционисању друштва, као и нашем домаћину Јоци, власнику овог прекрасног објекта.

Удружење Мостараца је ове године наградило студенте, дјецу повратничких породица који живе у Мостару, а студирају у Србији.

Слободан Аћимовић, из Фонда за дошколовавање младих пољопривредника „Борка Вучић“, уручио je награду Ани Шарић, студенткињи Технолошко-металуршког факултета.

Мирко Вучијак је уручио награду Иринеју Кузману, студенту Факултета техничких наука из Новог Сада.

Благoје Ребић је уручио награду Андреи Лојпур, студенткињи Факултета техничких наука из Новог Сада.

Ребић је умјесто одсутног Риста Фочевића уручио награду Теи Бурић, студентињи Економског факултета у Новом Саду.

За крај званичног дијела програма присутнима се обратио пријатељ Херцеговине, народни посланик Миодраг Линта који је поручио Мостарцима да његују културу сјећања и никад не одустану од борбе за своја основна људска права.

– Чувајмо мале, а тако темељне вриједности које су успоставили наши преци, а то су међусобно поштовање и уважавање, као и спремност да будемо солидарни и међусобно се помажемо – поручио је Линта.

У културном дијелу програма рођени Мостарац глумац Миљан Прљета казивао је Шантићеве стихове. У склопу вечери приказана је изчожба слика коју су приредили Мостарци који живе и раде у Београду Драган Кунић, Мишо Милићевић и Лепа Марић.

У добром расположењу уз игру и пјесму Мостарци су се дружили до касно у ноћ.

Врхунац вечери је достигнут кад се микрофона дохватио и легендарни фудбалер Партизана и репрезентативац Саво Милошевић.

Међу гостима је био и Горислав Папић, новинар РТС.

СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА

Владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије у присуству великог броја вјерника и саслужење свештенства извршио је чин великог освећења новоизграђене цркве Светог деспота Стефана и преподобне Евгеније у мјесту Ортијеш код Мостара.

Владика Димитрије у бесједи је пожелио вјерницима да се у новоизграђеном храму обнављају, рађају, постају Христови људи, људи који немају лажи у свом срцу.

Свима је пожелио сваког добра, благослова и милости, нагласивши да су се много трудили око овога храма. Позвао је вјернике да живе истинским хришћанским животом.

Након освећења цркве подијељене су захвалнице заслужнима за изградњу храма. Владика је у име Епархије уручио захвалницу Одбору за изградњу цркве коју је преузео предсједник Одбора Предраг Шупљеглав.

Шупљеглав је подсјетио да је изградња цркве почела након освећења темеља 2018. године. ”Изградњом овога храма остварили смо дугогодишњу жељу мјештана Ортијеша и Лакшевина и желим се захвалити свима који су на било који начин помогли. Ми смо мала заједница, али храбра и одлучна”, казао је Шупљеглав.

Он је подсјетио да је први повратак у Мостар остварен управо у Ортијешу, а након тога и Лакшевинама. ”То је била одлука да ћемо наставити да живимо на нашим вјековним огњиштима. Требало је много времена да превазиђемо повратничке потешкоће. Када смо то постигли дошла су на ред размишљања о заједничким потребама и о изградњи цркве. Жеља је била да у изградњу окупимо што више људи”, казао је Шупљеглав.

Захвалио се владици Григорију који је дао благослов за изградњу као тадашњи епископ захумско-херцеговачки, те владици Димитрију уз чију велику помоћ и подршку су превазиђени сви проблеми.

Мјештани наводе да је ово историјски дан за Србе на југу Мостара који су одлучили да опстану на својим огњиштима и да је овај храм симбол њихове борбе за повратак и опстанак.

Члан Одбора и пројектант храма Ранко Окука каже да је највећи значај овога објекта у духовном смислу.

”Овај храм нас је све окупио. Ја се надам да ће он бити симбол јединства, како нас Срба, тако и јединства са осталим народима који овдје живе”, поручио је Окука.

Мјештанин и члан Одбора за изградњу Бојан Чабрило истиче да је у изградњу храма уложено много труда и љубави свих мјештана Ортијеша и Лакшевина, како оних који живе ту, тако и многих који су данас расути у свијету.

”Жељели смо да овај дивни храм краси наше насеље, да свједочи нашу вјековну љубав према Христу, Српског православној цркви и буде подстицај да се у њему окупљамо и остајемо овђе заувијек”, казао је Чабрило.

Данас су у Ортијешу били и многи који данас не живе ту, али су врло често присутни и труде се да помогну када год могу. Један од њих је и Бојан Црногорац који наглашава да увијек са радошћу долази у Ортијеш гдје и данас има кућу и учествује у свим активностима српског народа и Цркве.

”Ово је моје мјесто и љубав према Мостару и народу овдје је неизмјерна. Надам се да ћемо и убудуће наставити радити и градити”, каже Црногорац.

Захвалницу за помоћ добио је и Секретаријат за расељена лица и миграције Републике Српске, као и директор Секретаријата Давор Чордаш, затим Министарство за људска права и избјегле БиХ, те још низ појединаца и удружења.

Освећењу цркве присуствовао је посланик у Народној скупштини Републике Српске Илија Таминџија, начелници Невесиња и Источног Мостара Миленко Авдаловић и Божо Сјеран, те представници Града Мостара.

Након освећења за госте и мјештане приређен је ручак, а у програму су наступиле пјевачке групе.

ТОП ПОРТАЛ

У општини Сечањ, у којој су колонизовани бројни Херцеговци, синоћ је отворена "Херцеговачка кућа" у којој ће посјетиоци бити у прилици да погледају богату историјску грађу о колонизацији Херцеговаца у Банат.

У "Херцеговачкој кући", која је у форми музеја, моћи ће да се погледају предмети и фотографије породица које су населиле Сечањ и остала банатска села.

Члан Групе "Ерцег" и потомак Херцеговаца Вајо Милошевић рекао је да се радује што ће на овај начин традиција њихових предака остати сачувана.

Шеф Представништва Републике Српске у Србије Млађен Цицовић рекао је на церемонији отварања "Херцеговачке куће" да Херцеговци на прави начин показују шта значи држава и веза са завичајем.

"Размишљао сам шта уопште да кажем онима који потичу од Херцеговаца, а да они нису рекли и да њихови славни преци нису уградили у темеље српског националног идентитета. Шта рећи вама који на прави начин показујете како и на који начин треба чувати традицију, културу, обичаје и све оно што је остало у вашем завичају", рекао је Цицовић.

Према његовим ријечима, све оно што Херцеговци раде доприноси укупним односима Срба са обје стране ријеке Дрине.

"Само јединственим и сабрани можемо да се одупремо искушењима у којима се налазимо", рекао је Цицовић и додао да односи Српске и Србије никада нису били бољи.

Он је истакао да је српски народ увијек знао да поштује своју прошлост и да вјерује да ће умијети да одоли свим искушењима.

СРНА