Region
Под надзором поступајућег тужиоца Тужилаштва БиХ, који се налази на терену, припадници Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА), изузимају документацију на више локација приватних високошколских установа у Мостару.
Активности се проводе у оквиру предмета "Кластер", који се односи на откривање и процесуирање незаконитости повезаних са издавањем диплома више приватних високошколских установа широм БиХ.
"Након окончања активности, изузета документација у законској процедури биће достављена Тужилаштву БиХ", навели су из Тужилаштва.
Подсјетимо, како је раније потврђено у предмету "Кластер" под истрагом је 15 особа са приватних високошколских установа, укључујући и спољне сараднике, а терете их да су, дјелујући као група, купце диплома налазили од Приједора до Мостара.
Под истрагом Тужилаштва БиХ су и службена и одговорна лица, радници и спољни сарадници високошколских образовних установа са подручја оба ентитета у Босни и Херцеговини и Брчко дистрикту.
"Ријеч је о Независном универзитету НУБЛ Бањалука, Универзитету за пословне студије УПС Бањалука, Високој школи за примијењене и правне науке 'Прометеј' Бањалука, Универзитету за пословни инжењеринг и менаџмент ПИМ Бањалука, Паневропском универзитету 'Апеирон' Бањалука, Интернационалном универзитету Травник, Интернационалном универзитету Брчко дистрикт БиХ, Универзитету модерних знаности ЦКМ Мостар, Високој школи Унион Мостар", рекли су раније за "Независне новине" из Тужилаштва БиХ.
Независне новине
Извор: Слободна Херцеговина
У Новом Саду је 32. пут заредом одржано традиционално Херцеговачко сијело, прослава славе удружења Св. Василије Велики и прослава Српске нове године у ресторану „Вила Москва“ у Ветернику.
Промјена амбијента ове године је показала да је освежење потребно и пожељно што је показало присуство 430 гостију то вече.
Ни овај пут није изостала подршка Херцеговачких општина чији представници су се и овај пут братски и од срца одазвали. Присуствовали су Градоначелник Требиња Мирко Ћурић са сарадницима, начелник општине Билећа Веселин Вујовић, начелник општине Љубиње Стево Драпић, начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић и замјеник начелника општине Гацко Синиша Мандић.
Такође, у великом броју су се одазвала и братска, завичајна удружења Херцеговаца из Суботице, Невесиња, Калиновика, Бања Луке, Бијељине, Вршца, те Удружење Крајишника из Новог Сад. Прослави је, традиционално присуствовао и Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић са сарадницима који је и овај пут остао скоро до самог краја што је показатељ да је код добрих домаћина добар провод увијек загарантован. 32. Херцеговачком сијелу присуствовали су и два народна посланика у Скупштини Републике Србије Угљеша Гргур и Милимир Вујадиновић.
Скуп је отворио предсједник Удружења Божидар Миловић, који је најпре позвао све да се минутом ћутње одржи помен великом Пеју Бајчетићу, који је неизоставни дио Удружења.
Скупу се након Миловића, обратио градоначелник Требиња Мирко Ћурић, а затим и градоначелник Новог Сада Милан Ђурић.
Пригодну здравицу у свом стилу одржао је познати Херцеговац и привредник Марко Милошевић.
Културно уметнички програм у потпуности је саткан од младих из Удружења Срба Херцеговаца и пријатеља у Србији на челу са анђеоским гласом Саре Хамовић и мушке и женске пјевачке групе Удружења, која је на радост свих у потпуности оправдала дато им повјерење.
Женска пјевачка група је основана тек недавно, у децембру 2023. године и на синошњем 32. Херцеговачком сијелу је имала свој дебитантски наступ.
Мушка пјевачка група је већ традиционално, чувеном Херцеговачком гангом изазвала подрхтавање новосадаког тла на одушевљење свих присутних.
Специјални гост вечери у музичком дијелу био је млади гуслар Свето Вујовић из Билеће, који је изазвао салве одушевљења и аплауза за свој и више него упечатљив наступ.
Гост вечери, по први пут је био и чувени српски песник Перо Зубац, који је надахнуто и веома емотивно говорио две песме о Мостару и свом родном Невесињу и побрао аплауз од неколико минута. Сам Перо Зубац истакао је да му је част и привилегија бити и говорити међу својим Херцеговцима.
Традиционално у име Удружења госту вечери су уручене једне праве вунене херцеговачке чарапе, дар Милице Никчевић из Гацка, које су по ријечима Пера Зубца најбољи поклон који је могао добити.
Херцеговци не би били Херцеговци да не пазе и награђују најбоље студенте, па је тако и овај пут преседник Миловић у име Удружења уручио три награде за најбоље Херцеговачке студенте и то:
1. Наташа Брењо из Невесиња, студент ПМФ прва награда у износу од 30.000 динара
2. Милош Шупић, из Гацка, студент Правног факултета, друга награда у износу од 25.000 динара
3. Сандра Дивљан из Гацка, студент Академије уметности, трећа награда у износу од 20.000 динара.
Напослетку, 32. Херцеговачко сијело остало је доследно својој надалеко чувеној томболи која је овај пут имала преко 130 награда.
Подељене су прве три награде од којих су гусле прва награда, слика „Херцеговачка Грачаница“ друга награда и Херцеговачки пршут трећа награда. Томболу је подржао велики број спонзора који се сваке године радо одазивају на Херцеговачко сијело.
За музичка чула побринуо се „Вирал“ бенд Дејана Шубаре који је атмосферу довео до усијања и која је у истом ритму трајала дубоко у ноћ.
У нади да ће се још дуго година Херцеговачко сијело одржавати, срдачно вас поздрављају Херцеговци из Новог Сада.
Текст: Секретар Удружења Марко Никчевић
Фотографије: Божица Михајловић и Владимир Зубац, званични фотограф Градске управе Новог Сад
Божић је празник мира, љубави, празник испружене руке сваком човјеку, истакнуто је током Божићног пријема у Мостару, за представнике градских и кантоналних власти, представника вјерских заједница, дипломатских структура у Мостару.
Проповиједајући мир божији, човјек доприноси миру и царству небеском на земљи, истакао је изасланик епископа захумскохерцеговачког и приморског Димитрија, протојереј ставрофор Борис Бандука.
На овај начин желимо да подијелимо радост Божића са својим комшијама и суграђанима, речено је током пријема.
Божићни пријем, и концерт који слиједи, осамнаести пут за редом заједнички организују Црквена општина Мостар, замјеник предсједника Градског вијећа, СПКД Просјвета ГО Мостар, СПКУД "Гусле" Мостар.
Радост Божића донекле је нарушио синоћњи инцидент у приградском насељу Бијело Поље, гдје је каменована кућа српске повратнице, која живи сама.
Божићни концерт одржаће музички ансамбл "Тенечки бисери", а са једном нумером наступиће и ученици православне вјеронауке мостарских основних и средњих школа.
РТРС
Поводом упокојења доктора Ђура Мусића
На Бадњи дан 2024. године објављена је вијест да је у Херцег Новом, у 95. години живота, преминуо доктор Ђуро Мусић. Тим поводом објављујемо дио монографије Невесињска бригада у рату 1992-1995 који је посвећен овом врсном љекару и великом човјеку.
Када је, крајем фебруара 1992. године, доктор Миро Чаваљуга отишао из Невесиња, болница је остала без хирурга. У условима интензивних борбених дејстава на мостарско-невесињском бојишту, одсуство хирурга, односно хируршке екипе било би кобно за многе рањенике који су довожени са фронта. Стога је обезбјеђење доктора те специјалности био задатак који се није смио одлагати. Због већ успостављених блиских односа, Клиничко болнички центар (КБЦ) у Подгорици је био прва станица на коју се обратио доктор Саво Бјелогрлић у име новог руководства болнице. Ступио је у контакт са доктором Ђуром Мусићем и, након његовог пристанка и сагласности управе КБЦ, договорио да управо он узме годишњи одмор и дође мјесец дана на испомоћ у невесињску болницу. Доктор Мусић је имао макар два разлога да прихвати позив. Први је тај што је његов син Давор као млади хирург провео неколико мјесеци у Невесињу на почетку рата. Други и много важнији разлог за доктора Мусића је био што је баш он хируршки збринуо многе рањенике из Невесиња, поготово оне који су у КБЦ долазили у току Прве митровданске битке. Тада се за рањенике из Невесиња испразнило читаво хируршко одељење КБЦ, а доктор Мусић се увјерио да се у том дијелу Херцеговине води прави рат, те сада није било дилеме: његова је дужност да помогне том народу у невољи.
Тако је доктор Ђуро Мусић почетком марта 1993. године дошао на испомоћ у невесињску болницу са планом да ту остане мјесец дана. Ипак, околности су утицале да он ту остане пуних седам година, све до Ђурђевдана 2000. године. За тих седам година оставио је такав траг у Невесињу због кога заслужује да се у овој публикацији о њему каже и нека ријеч више.
Ђуро Мусић је рођен 1929. године у Херцег Новом. Медицински факултет у Београду завршио је 1957. године. Као млад љекар неколико година радио је у Игалу, Мељинама и Никшићу, гдје је положио специјалистички испит из хирургије и остао до 1969. године, када је прешао у КБЦ у Подгорици. У тој здравственој установи добро је испекао занат и стекао реноме хирурга највишег ранга.
Може се казати да се у Невесиње и људе у њему заљубио на први поглед, јер је за првих мјесец дана „видио и осјетио све патње и муке народа, а посебно муке особља невесињске болнице, њихово пожртвовање, преданост, храброст и одлучност да у тим и таквим условима помогне свом народу колико највише зна и умије“. Тада је донио одлуку да у Невесињу остане дуже него што је првобитно договорено. Због обавеза на радном мјесту морао је да оде након истека од мјесец дана, али се у Невесиње враћао кад год су му прилике дозвољавале. То је потрајало до љета 1994. године, када је стекао услове за одлазак у пензију и када се дефинитивно скрасио у Невесињу.
Хируршке интервенције у Невесињу није бројао, али се, по његовим и процјенама колега из болнице, њихов број креће око 1.700. Неки од његових захвата представљају права чуда и заслужују да уђу у анале ратне хирургије. Све то је углавном радио без анестезиолога, који је био ријеткост у невесињској болници. У оперативним захватима те послове најчешће су обављали анестезиолошки техничари, који су на испомоћ долазили са хирургије болнице у Требињу, то јест из Прве хируршке чете Санитетског батаљона Херцеговачког корпуса. У недостатку стручног кадра, чест асистент доктору Мусићу био је доктор неуропсихијатар Саво Бјелогрлић, чијим утицајем је и дошао у Невесиње. Мусић се дивио његовој свестраности и за њега је често говорио да је „измислио медицину“. У хируршкој екипи са њим су увијек биле инструметарка Милена Пејичић, медицинске сестре Мира Радовановић, Снежана Зубац, Радојка Јамина, бабице које су помагале приликом свих порођаја...
Када су тешки рањеници транспортовани хеликоптером, увијек их је пратио доктор Мусић. Ово је нарочито практиковао у вријеме режима забране летења за ваздухоплове Републике Српске, када је постојао велики ризик да санитетски хеликоптер обори авијација НАТО пакта, која је непрекидно крстарила небом изнад БиХ. Често су западали у критичне ситуације, а једном приликом доктор је навео пилота да хеликоптер приземљи на проширење магистралног пута између Никшића и Подгорице, одакле је позвао санитетско возило да дође по рањеника.
Када је завршен рат и потписан Дејтонски споразум престао је основни разлог за даљи останак доктора Мусића у Невесињу. Ипак је остао док млади љекар Ђорђо Кљајић није завршио специјализацију, чиме су створени услови да дужност преда некоме ко ће за стално остати у Невесињу.
Но, то је била нова фаза у невесињској мисији доктора Ђура, када је успоставио одличне односе и сарадњу са љекарима и другим особљем шпанског и француског контигента мировних снага. Њихови хирурзи су једном недељно долазили у болницу и асистирали у великом броју интервенција.
То је потрајало до маја 2000. године када се вратио кући, у његов Херцег Нови. Но, сигурно је да ће Невесиње остати његова друга кућа и други завичај.
Нека овај кратки прилог буде похвала за сва добра дјела која је доктор Ђуро Мусић, хирург лаке руке и благе ријечи, учинио за Невесиње.
Зоран Јањић