Удружење породица са проблемом стерилитета "Бебе" из Требиња за готово 14 година постојања богатије је за 148 беба, а један брачни пар је из два бесплатна покушаја, о трошку Фонда здравственог осигурања Републике Српске, добио два пара близанаца, рекла је Срни предсједник Удружења Снежана Мисита.

"Мислим да је то једини брачни пар на нивоу Републике који је у два покушаја добио два пара близанаца. Врло су срећни и задовољни", истакла је Мисита.

Она је навела да су до сада имали 18 парова који су вантјелесном оплодњом добили близанце.

Мисита је рекла да су у прошлој години имали седам новорођених беба, а у овој их очекују још.

Она је нагласила да све ово није само резултат овог удружења, које дјелује у шест општина источне Херцеговине и кроз које је до сада прошло више од 1.000 парова из Херцеговине, Републике Српске и иностранства, него и свих добрих људи који помажу рад "Беба".

Мисита је рекла да брачни пар не може сам изнијети проблем стерилитета, нити вантјелесне оплодње, те навела да једна вантјелесна оплодња кошта најмање 5.500 KМ, па до 20.000 KМ, а некад је потребно и више пута покушати.

"Имамо три бесплатне вантјелесне оплодње на републичком нивоу, а један бесплатан покушај на градском нивоу, као и у општинама, можда би било лијепо да се омогући четврти бесплатан покушај, као и да се повећа старосна граница жене, јер у Србији је до 45 година бесплатно, а у Републици Српској је до 40. године бесплатно", навела је Мисита.

Она је рекла да су у Удружењу људи који су прошли или пролазе сличан проблем са стерилитетом, па су подршка брачним паровима у борби за потомство.

"Ту смо да им олакшамо прве кораке, али и да их пратимо до њиховог успјеха, кад је ријеч о контакту са клиникама, али у Удружењу имамо посјету еминентних стручњака, тако да је за брачни пар то лакши и бржи пут", навела је Мисита.

Она је рекла и да се у Удружење свакодневно јављају жене у потрази за информацијама у вези са бесплатним пренаталним тестовима, те да се нада да ће се то ускоро реализовати, јер је значајно за труднице и цијело друштво.

"Пренатални тест кошта од 1.500 до 2.000 KМ, а с тим је доста лакше и спокојније да жена изнесе трудноћу, надам се да ће се релизовати тај пројекат, јер жене очекују ту помоћ", додала је Мисита.

Мисита је рекла да Удружење "Бебе", које броји око 350 брачних парова, увијек има подршку републичких и локалних институција, за шта је захвална.

Мисита је посебну захвалност упутила Хеликоптерском сервису Републике Српске, који им, како је истакла, пружа подршку у сваком моменту, али и "Електропривреди Републике Српске".

СРНА

Осигураницима Фонда здравственог осигурања Републике Српске којима су потребне услуге из области лабораторијске дијагностике узорак се узима само на једном мјесту, независно од тога гдје ће се анализа ових узорака радити, саопштио је ФЗО Српске.

- Примјера ради, осигураницима којима су потребне услуге из лабораторијске дијагностике, а које припадају и примарном и секундарном нивоу здравствене заштите (домови здравља и болнице), узорак се узима само на једном мјесту - дому здравља и пацијент више не мора да одлази и у болницу како би урадио и услуге које припадају вишем нивоу здравствене заштите - наводи се у саопштењу.

На овај начин се спријечава шетање пацијената од једне до друге здравствене установе, а и пацијент више не мора да на два мјеста даје крв како би се урадила анализа за све услуге које су му потребне.

- То је посебно важно за осигуранике који болују од малигних болести или трансплантиране пацијенте који морају више пута у току године да раде ове анализе, а због здравственог стања им је важно да услуге ураде на једном мјесту како би избјегли гужве и чекања - истичу из Фонда.

Ово је омогућено новим цјеновником здравствених услуга који је почео да се примјењује почетком ове године.

- Напомињемо и да ће пацијенти на мјесту гдје су дали узорак долазити и по резултате својих анализа, а ту се и наплаћује партиципација у случају да осигураник није ослобођен плаћања од ове обавезе - навели су из ФЗО Српске.

Уколико се пацијент упутницом директно упућује да уради лабораториjску дијагностику која искључиво припада вишем нивоу здравствене заштите (болнице и УКЦ) пацијент ће и даље да ове услуге ради у поменутим здравственим установама.

- Поред тога, партиципација за услуге лабораторијске дијагностике је смањења тако да ће пацијенти издвајати мање новца, него до сада за партиципацију, јер је циљ да осигураници ове услуге раде у домовима здравља, а не у приватним лабораторијама у којима сами плаћају пуне цијене лабораторисјке дијагностике - саопштено је из ФЗО.

Такође, новим цјеновником, биће омогућено да код прописивања рецепата за хроничну терапију, пацијенти више не морају да одлазе код породичног доктора само да би платили партиципацију.

- Наиме, планирано је да директно по своје лијекове одлазе у апотеку и неће имати обавезу да се враћају у амбуланту породичне медицине како би платили партиципацију - рекли су из Фонда.

Изузетак је, свакако, када љекар процијени да је потребно обавити преглед или одређене консултације са пацијентом, па ће тада осигураник прво морати да посјети породичног доктора.

- Напомињемо да је Фонд почетком године донио нови Цјеновник здравствених услуга са циљем унапређења ранијег цјеновника и прецизнијег дефинисања услуга које финансира обавезно здравствено осигурање, а при томе пацијенти нису ускраћени ни за једну услугу - саопштили су.

Такође, анализом цијена на тржишту БиХ и земаља у окружењу – у јавним и приватним здравственим установама настојало је да се дефинишу реалне цијене у цјеновнику, а све у циљу рационалног управљања средствима осигураних лица.

- Дакле, новим цјеновником јасно је дефинисано које услуге финансира обавезно здравствено осигурање, како Фонд не би више финансирао услуге које нису у нашој надлежности, него је то законска обавеза локалних заједница, попут чишћење бунара и слично. Наша намјера је да се добије комплетан и савремен цјеновник, али тај посао још није завршен и на томе и даље интензивно радимо уз консултације са здравственим радницима, јер је циљ да се дефинишу реалне и континуирано уводе нове услуге - саопштено је.

Примјера ради, здравствене установе су наводиле да су у цјеновнику поједине услуге, попут савјетовања, едуковања и друго – изостављене, преноси РТРС.

- Међутим, став Фонда је да се подразумијева да љекар пацијенту да савјет и едукује га у оквиру првог или контролног прегледа и да нема потребе да то буду посебне здравствене услуге, као што је то било раније - појаснили су у саопштењу.

Такође, неким услугама је промијењен назив или је више услуга обједињено у једну, тако да то никако не значи да су избачене из цјеновника.

- Напомињемо да било која промјена у здравственом систему која има за циљ да унаприједи стање, не треба да буде изговор да се пацијентима не пружи здравствена услуга, јер свакако установе примарног нивоа средства од Фонда добијају на основу регистрованог броја осигураних лица, а не на основу цјеновника или неког другог акта. Посебно зато што је и за ову годину Фонд планирао за око 32 милиона КМ више средстава за здравствене установе, те је то још један разлог да пацијенти у коначници добију доступнију и квалитетнију здравствену заштиту - закључили су у саопштењу.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске исплатило је данас преко 16.353.680 КМ за подстицаје, а исплаћене су премије за музна грла, као и премије за воће и поврће.

- Ово је и рекордна исплата која је исплаћена у једном дану, а која пољопривредницима стиже у право вријеме, пред припремне радове за прољетну сјетву односно нову производну годину. Овом исплатом у потпуности су испуњене обавезе из 2023. године према воћарима и повртарима, док је по први пут од увођења исплаћена премија по музном грлу - саопштено је из Министарства.

У саопштењу се наводи да само по основу премије по музном грлу која је износила 330 КМ по грлу, мљекарима је исплаћено 10.342.870 КМ.

- Број корисника који је обухваћен овом премијом је 3.437, а број премираних грла је 31.349 - додаје се у саопштењу.

Када је у питању премија за воће, исплаћено је 4.013.828 КМ за 977 воћара из цијеле Републике Српске.

- Обрачун је извршен за воће у количини од 27.462.140 килограма, са износима премија које су у односу на прошлу годину у просјеку веће за 80 одсто, док су подстицаји за неке воћне врсте и дупло већи - истиче се у саопштењу.

Наводе да је право на премију за произведено и продато поврће и гљиве остварило 320 корисника у производњи поврћа и пет корисника у производњи гљива.

- Обрачун је извршен на основу 25.195.422 килограма признате количине поврћа и 458.460 килограма гљива, те је одобрена премија у износу од 1.996.982 KМ. Просјечно повећање премије за поједине врсте је око 18 одсто - наводе у саопштењу.