Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије рекао је синоћ у Мостару да је књига "Преко прага" његова исповијест и да је настала из потребе да проговори о људским судбинама и мјестима која су на њега оставила посебан траг.

На синоћној промоцији у Мостару, владика Григорије је навео да се књига састоји од 23 приче које говоре о томе да је "човјек гдје год ходи и како год иде на неком прагу" и да је ствар у томе како ће прећи те прагове.

"Некада су ти прагови пуни радости, некада страшни и неиздрживи. Човјек не смије да стане док не дође до посљедњег прага - смрти, односно живота. Питање смрти и живота и докле ћемо стићи је питање којим ћу се бавити док сам жив", рекао је владика Григорије.

Он је навео да је његова књига "Преко прага" настајала дуго времена, односно да су неке приче написане прије много година, а неке недавно.

Владика Григорије је истакао да је изненађен реакцијама и бројем људи који су књигу прочитали иако је изашла прије два мјесеца.

"Реакције су такве да од академика, љекара, професора, радника, домаћица сви имају неки свој доживљај и у књизи налазе нешто себи блиско", каже владика Григорије.

На промоцији у Владичанском двору о књизи су говорили књижевник и професор из Сарајева Енес Карић, лексикограф и писац из Загреба Влахо Богишић и љекар и књижевник из Требиња Драган Ковач.

Карић је рекао је да владика Григорије у књизи нуди дубооку хуманистичку поруку. "Он људе не дијели по националности, вјери и другим одређењима. Прва и најважнија подјела на коју он охрабрује и читаоце је да постоје људи и нељуди", рекао је Карић.

Ковач је оцијенио да се дио приповједака лакше чита и да су то сјећања владике на дјетињство, а како је владика старији улази се у туробније вријеме.

"У причама `Завала`, `Жива вода` и `Сакиб` владика показује изузетну храброст да каже оно што мисли о темама које су болне за сва три народа у БиХ који су прошли ратну катаклизму, чак и онда када то не иде у прилог његовог народа", каже Ковач.

Мостарској промоцији књиге присуствовао је велики број посјетилаца, међу којима су били представници власти, културног и јавног живота Мостара и Херцеговине.

Књига је изашла из штампе 28. априла, у издању београдске издавачке кућа "Лагуна", а до сада је промовисана само у Београду. За само два мјесеца доживјела је своје четврто издање.

Срна

Крсна слава, кошење у Купресу, Невесињска олимпијада, скокови са Старог моста у Мостару, мркоњићки ковачи, брање траве иве на Озрену, извођење севдалинке, али и поткивање јаја уврштени су у најновију прелиминарну листу нематеријалне баштине БиХ за заштиту УНЕСКО-а, пише ГЛАС СРПСКЕ.

Народни обичаји, културна и духовна традиција, као и природна богатства одувијек су најљепши дио сваке земље која по њима буде и позната па тако и БиХ, која тренутно има 18 кандидата на прелиминарној листи за које сматра да треба да буду заштићени као свјетска баштина.

У Министарству цивилних послова БиХ кажу да су ову листу правили експерти из надлежних ентитетских министарстава и да је она и даље отворена за допуне.

- Да би неки елемент био номинован према УНЕСКО-у предуслов је да се налази на овој прелиминарној листи - истичу у министарству.

Подсјећају да је змијањски вез, као први елемент из БиХ, на репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства уписан 2014. године. Затим је, како наводе, предата и номинација за упис коњичког дрворезбарства. Очекују да би ове године на дневном реду Комитета за нематеријалну баштину УНЕСКО-а требало да буде номинација управо коњичког дрворезбарства, а догодине брање траве иве на Озрену.

Додају и да је крајем прошле године Државна комисија за сарадњу БиХ са УНЕСКО-ом разматрала и иницијативу за упис севдалинке на ову репрезентативну листу и подржала је уз препоруку да надлежно ентитетско министарство формира експертски тим који ће радити на припреми номинације.

- Такође, сада се припрема номинација Невесињске олимпијаде - истичу у министарству.

Шеф Канцеларије УНЕСКО-а у БиХ Синиша Шешум рекао је да БиХ користи сваку прилику да промовише своју материјалну и нематеријалну културну баштину.

- Припремају се нове номинације и идућих пет година ће експерти из БиХ активно радити на изради номинацијских досијеа - казао је Шешум.

Директор Туристичке организације РС Нада Јовановић каже да и стећци у РС и БиХ треба да буду уврштени на ову листу.

- Желимо и да направимо два туристичка пута кроз културно-историјску баштину из римског периода. Један је пут соли који води кроз сјеверозападни дио РС поред ријеке Саве, а други је пут сребра од Сребренице до Дубровника. На тој рути најважнији је споменик културе у Скеланима, које су свјетски медији назвали "Помпеји на Дрини" - казала је она.

Јовановићева каже да, поред културног насљеђа, РС има богато и природно насљеђе.

- Ту су паркови природе, прашуме и ријеке - нагласила је и додала да све што се нађе на УНЕСКО-овој листи постаје препознатљиво широм свијета и прави мамац за туристе.

Виши кустос етнолог у Музеју умјетности у Требињу и представник РС за нематеријално насљеђе Божана Ђузеловић истакла је да постављањем змијањског веза на УНЕСКО-ову листу он поново живи у правом смислу те ријечи.

- Све више је заинтересованих, првенствено жена и удружења која се баве заштитом наше традиције и који желе да праве мотиве змијањског веза - каже она и подсјећа да је позната глумица Моника Белучи као аутентичну успомену из Републике Српске и БиХ понијела управо змијањски вез.

ГЛАС СРПСКЕ