Region
Дочек православне Нове године међу Херцеговцима у Србији незамислив је без традиционалног сабора Херцеговаца у ресторану „Рибарац“ у Новом Саду. По 26. пут у континуитету Удружење Срба из Херцеговине у Новом Саду прославља своју крсну славу Светог Василија што је уједно прилика да се Херцеговци са свих страна окупе и заједно прославе Нову годину.
У Србији је на снази епидемија грипа у већем броју градова, а ни путеви оковани ледом нису били препрека да се и ове године на Рибарцу окупи више од 400 Херцеговаца.
Скуп је почео сијечењем колача и благословом свештеника Предрага Толимира. Потом је госте поздравио домаћин овог скупа и предсједник најстаријег херцеговачког удружења у Србији Ђорђо Радојичић.
Он је у својој бесједи нагласио да људи са два завичаја никада неће заборавити камен са кога су потекли и бити поносни на своју и “слободну Херцеговину”.
Здравицу је на њему својствен начин одржао легендарни привредник Марко Милошевић.
У име гостију из Херцеговине обратио се Миленко Авдаловић, недавно изабрани предсједник општине Невесиње. Подсјетио је на вријеме када је 1995. године, тада у улози новинара, боравио у Новом Саду на дочеку који је су међувремену постао препознатљив бренд “српске Атине”.
– Херцеговина данас има два велика проблема: економски и демографски. У оба проблема значајно могу помоћи наши земљаци у Србији на начин да се неко врати да живи у старом завичају или да неки од привредника отвори неки погон у завичају што би била и највећа помоћ Херцеговини.
У програму публика је могла да види мајсторство Војина Радојичића на диплама, двојницама и гуслама.
Из Херцеговине се пјесмом представила мушка пјевачка група из Невесиња, а у програму су доминирали Гајдобрани и КУД „Благоје Паровић“.
Водитељ програма Миливоје Бештић је између најава хронолошки подсјетио на многа дешавања везана за Херцеговину. Тако је још једном поздрављен гест невесињског домаћина Милана Зуровца који је поклонио 42 божићне печенице најсиромашнијима. Бештић је подсјетио да је између два сијела удружење остало без два члана: афористичира Илије Марковића и некадашњег предсједника удружења Младена Марковића.
Међутим, овом удружењу припада будућност. У овом тренутку Удружење Срба из Херцеговине у Новом Саду може да се похвали најактивнијом омладином. Бојан Миленић је подсјетио на бројне акције које су током године млади овог удружења урадили. Најзначајније је било прикупљање добровољног давања крви и то у два наврата, као и скупљање помоћи за дјецу са Космета. О свим њиховим акцијама СХ је писала током године.
Проглашавајући најбољу овогодишњу студентињу Миленић је примјетио да упркос великом броју студената веома је мало оних који се усуде да се пријаве. Ове године конкурисало је четворо студената, а међу њима најслабији просјек је био изнад 9,60.
– Сваки студент не помишља да се пријави уколико му је просјек мањи од 9,50. Дугогодишњу доминацију гатачких студената прекинула је Невесињка Милица Шиповац – рекао је Миленић који је најавио да ће током наредне године бити организоване акције за помоћ завичају.
Стасита Херцеговка, члан је чувеног братства Шиповац, које се подизањем цркве на Вјенчацу уписало у историју Невесиња, студент је пете године стоматологије са просјеком 9,89. Милица је осим љепoте и памети показала и велико срце. Своју новчану награду приложила је у цијелости за лијечење Дражена Вучића рођеног Мостарца који сада живи у Ветернику, а који се лијечи од карцинома меланома.
– Позивам све у сали да у складу са својим могућностима помогну Дражену да се излијечи – рекла је Милица бурно поздрављена од свих гостију.
У наставку програма публика је могла да ужива у хуморескама легендарног доктора Братољуба Бркљаче и колумнисте Слободне Херцеговине Марка Никчевића.
У традиционално такмичењу у натпјевавању „Пјевај брате, и ја ћу узате“ пријавиле су се само двје екипе. Побједила је група “Браћа Радојичићи”, мада не би било неправедно да је награда припала “Херцеговцима”.
У богатој томболи неки су се радовали умјетничким радовима даровите херцеговачке сликарке из Сомбора Снежане Неге Милинковић, неки су добили пршуту, а најсрећнији Мајо Милошевић добио је викенд у хотелу “Аћимовић” на Моску. Био је ту и читав низ других награда, а примјетили смо да је срећне руке био и водитељ Миливоје Бештић који је добио вунене чарапе.
Срећан је био и творац овог удружења Пејо Бајчетић који се подсјетио дана када је све започело.
– Херцеговци се окупљају сигурно 40-ак година, али организован дочек православне Нове године траје у континуитету 26 година. Срећан сам кад видим младе чланове нашег удружења који показују заразни ентузијазам и буде вјеру у будућност – рекао је Пејо који је уз младе чланове удружења активно учествовао у свим овогодишњим акцијама.
И предсједник Ђорђо Радојичић није крио задовољство што захваљујући омладини ово Удружење осим што има најдужи стаж убраја се међу најперспективније завичајно удружење.
У наставку програма атмосферу до усијања довео је гајдобрански Боле бенд. Међу гостима из Херцеговине поред поменутог Миленка Авдаловића начелника Невесиња, били су начелник Билеће Миљан Алексић и бивши начелник Берковића Бели Лучић.
Скуп је својим присуством увеличао и замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, а нису изостали ни представници братских удружења Гачана, Билећана, Невесињаца, као ни Урош Милојевић који је дошао у име Херцеговаца из Баната.
Играло се и пјевало до ситних јутарњих сати.
Наредни скуп Херцеговаца заказан је за 11. фебруар у београдском центру Сава који организује завичајни клуб Гачана у Београду.
СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА
У Мостару је одржан традиционални Божићни концерт на којем је наступио хор Србски православни појци из Београда, дјеца која похађају православну вјеронауку и ученици Музичке школе "Свети Роман Мелод" из Невесиња.
На почетку синоћњег концерта бесједу је одржао Владислав Топаловић, свештеник из Сарајева и професор на Богословском факултету у Фочи, који је рекао да је Божић озбиљан празник и празник догађаја који означава улазак Бога у свијет.
"Божић треба да славимо са мишљу да је Бог постао човјек и да Бога више не треба да тражимо на небу већ је он сишао на земљу. Не морамо се пењати на небо да видимо Бога, него је довољно да се окренемо око себе и да га видимо у лицу својих ближњих. Када погледамо у очи било ког човјека треба да видимо очи самога Бога", рекао је Топаловић.
Мостарски парох Радивоје Круљ истакао је да је одржавање концерта уз најрадоснији хришћански празник у Мостару веома важно, напомињући да је концерт дар српске заједнице цијелом граду Мостару.
"Ово је дар свим нашим суграђанима и прилика да се сусретнемо и једни другима радујемо, те тако заокружимо обиљежавање Божића", рекао је Круљ.
На концерту су се могле чути духовне, етно и националне пјесме, те божићне пјесме које су извели ученици.
Оснивач Србских православних појаца Марко Качаревић навео је да је за њих мостарски концерт веома значајан и да су својим наступом жељели и подржати Србе који живе у том граду.
"Веома лијепо смо дочекани у Мостару од свих људи и драго нам је што у Мостару влада таква позитивна атмосфера", рекао је Качаревић новинарима.
На концерту је био велики број посјетилаца, као и представника власти, међу којима градоначелник Мостара те министри из Владе Херцеговачко-неретванског кантона, те представници културних и вјерских институција.
Организатори Божићног концерта, који је у Мостару одржан једанаести пут, су Српска православна црква и културна друштва из Мостара.
СРНА
Предсједник Републике Српске Милорад Додик уручио је данас у Бањалуци поводом 9. јануара – Дана Републике одликовања Републике Српске заслужним појединцима, организацијама и институцијама.
Међу одликованим је и еминентни хирург Предраг Пешко који у невесињској болници изводи најсложеније хируршке захвате. Академик Пешко је потврдио да је одликовање добио због рада Болнице у Невесињу и успјешног лијечења пацијената из Републике Српске.
− Одликовање је признање за досадашњи рад, али и обавеза да још више радим – рекао је Пешко.
У посљедњих 100 година у Босни и Херцеговини је регистровано више од 1.000 земљотреса амплитуде веће од три степена по Рихтеру, а годишње се у БиХ региструје око 1.100 земљотреса амплитуде мање од 2,5 степена Рихтера - подаци су Центра за сеизмологију Федералног хидрометеоролошког завода БиХ.
Русмир Горушанин из овог центра казао је у разговору за Фену да се у БиХ на годишњем нивоу догоди 70 до 90 земљотреса, а у 2016. години било је око 70 земљотреса, од слабијих, умјерених, до јачих.
Прецизирао је да су посебно западна и источна Херцеговина сеизмички јако активна подручја.
- Подручје између Томиславграда и Ливна, затим један део према јадранској обали, погранични дио с Хрватском, најугроженије су подручје што се тиче БиХ, и тамо се од 70 до 80 посто земљотреса догоди на цијелом делу БиХ - истиче Горушанин, наводећи да је континентални дио БиХ мање угрожен.
Појашњава да подручје Балкана улази у састав средоземног трансазијског сеизмичког појаса, а узрок земљотреса на Балкану је подвлачење афричке плоче под подземни евроазијски масив.
Земљотреси се, подвлачи Горушанин, не могу предвиђети, али се могу извршити одговарајуће статистичке процјене, односно израчунати вјероватноћа појаве земљотреса на одређеном простору, а у БиХ је то највише западна и источна Херцеговина.
"Земљотреси се не могу предвиђети ни спријечити, али је врло битно да ублажимо та дејства земљотреса у епицентралном подручју. А ублажит ћемо их одговорајућом градњом грађевинских објеката, којим би се ефекти земљотреса свели на минимум", рекао је Горушанин.
Додао је да за градњу није довољан само макросеизмички интензитет најјачег потреса, него треба знати максималну амплитуду помака, брзину и убрзање, помјерење тла за вријеме најјачег потреса.
Говорећи о подручју Сарајева, казао је да су се у протеклој години десила два земљотреса у близини главног града БиХ, који су били умјерене јачине.
ТАНЈУГ