Жири Годишње награде Удружења књижевника Републике Српске у саставу: проф. др Игор Симановић, предсједник, Момчило Голијанин и Горан Шаула, након свестраног и темељитог оцјењивања 24 књиге приспјеле на конкурс, објављене у 2023. години и претходне објаве ужег избора од шест књига, једногласно је донио одлуку да се Годишња награда Удружења књижевника Републике Српске за 2023. годину додијели роману „Маша и медведи“ Весне Капор (Вукотић Медиа, Београд), саопштено је из УКРС.

У образложењу се наводи:

– Роман Весне Капор „Маша и медведи“ снажно је уроњен у свакодневицу човјека XXI вијека, сведену на беспоговорно служење материјалном, гдје конзумеризам постаје кључни принцип савремене егзистенције, а културни естаблишмент често одређен медиокритетима који културу своде на идентичан принцип функционисања. Таквој реалности списатељица супротставља јединог могућег и јединог правог јунака романа – Књигу.

Комплетан романескни оквир, у коме се преплићу фикција и стварност, гдје се удвајају писац и књижевни лик, гдје се доноси прича о књизи и настанку/објављивању књиге и храбро проговара о неким кључним проблемима са којима се стваралац суочава у својеврсном кафкијанско/орвеловском свијету, гдје читалац може да сагледа и оне фине, тешко ухватљиве и невидљиве процесе који се одвијају у умјетнику док дјело сазријева и обликује се у његовој свијести – само су бројне манифестације богатог контекста који Књига у себе укључује. Фасцинира начин на који Весна Капор успијева да одржи на окупу све ове разнородне токове који се препознају у тексту и да их укључи у једно јединствено ткиво Књиге која се исписује, а чему читалац директно свједочи и потврђује се као неизоставан сегмент истог тог књижевног поља.

Посебан квалитет романа „Маша и медведи“ управо треба препознати у бескомпромисном одговору који ауторка нуди кроз путовање и потрагу за Књигом, а који је исказан у суштини оног прометејског духа садржаног у нужности побуне и немирења са искривљењима стварности која нам се покушавају наметнути као једина могућа. На тренутке сирово, спуштеног гарда, Весна Капор нам баца у лице та искривљења и инсистира на одговору.

Роман Весне Капор је једно богато, разиграно штиво, штиво које пропитује жанровске могућности савременог романа, али и које несумњиво представља тријумф Књиге, чему свједоче и завршне ријечи: „Кроз речи се свет рађа и траје. Речи су наше куће и наш живот. Речима творимо и обликујемо; памтимо; обећавамо, верујемо, варамо, кајемо се… Кроз њих бива и што је у стварности немогуће – саопштио је жири, којим је предсједавао Игор Симановић.

Весна Капор је рођена 1965. у Невесињу. Објавила је романе “Три самоће” (СКЗ, 2010, “Филип Вишњић”, 2011) и “Небо, тако дубоко” (СКЗ, 2021.), као и збирке прича “По сећању се хода као по месечини” (Агора, 2014, “Филип Вишњић”, 2016), “Венац за Оца” (СКЗ, 2018, 2019) и кратку прозу “Као што и вама желим” (Повеља, 2016).

Добитница је награда “Лаза Костић”, “Милош Црњански”, “Данко Поповић”, “Кондир Косовке девојке”, “Меша Селимовић”, “Ђуро Дамјановић” и “Златни беочуг”.

Ради у Студентском културном центру у Београду као уредник књижевног програма.

Њене приче заступљене су у збиркама “Путник са далеког неба”, “Зона Библиона”, “Са Андрићеве чесме”, “Корак исписан пером”, “Врт наде”, “Најкраће српске приче” и “Приче о Косову”. Проза Весне Капор преведена је на руски, македонски, румунски и мађарски језик.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске саопштило је да је од данас забрањено организовање сајмова, изложби и других окупљања животиња, на којима се продају или излажу свиње с циљем спречавања даљег ширења, сузбијања и искорјењивања болести афричке куге свиња.

Министарство је ову одлуку донијело на период од шест мјесеци, узимајући у обзир карактеристике вируса, велику отпорност, те директан и индиректан начин преношења.

- Из превентивних разлога, а имајући у виду специфичну епизоотиолошку ситуацију, то јесте појаву афричке куге свиња у јуну 2023. године, као и опасност од могућег поновног ширења болести, Министарство је процијенило да је неопходно забранити рад сточних пијаца, организовање сајмова, изложби и других окупљања животиња на којима се продају или излажу свиње на подручју Републике Српске - наводи се у саопштењу.

Ове мјере остају на снази 180 дана од дана доношења овог рјешења, уз редовно праћење епизоотиолошке ситуације.

Обавјештење је послато свим локалним заједницама у Републици Српској, Министарству унутрашњих послова и Инспекторату Републике Српске.

Вече сјећања на богословски и књижевни рад Владике Атанасија уприличено је синоћ (24. март 2024.) у Музеју манастира Житомислић. Гости трибине били су декан Православног богословског факултета у Фочи, проф. др Владислав Топаловић и декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, проф. др Владан Бартула.

Након кратког филма са исјечцима из бесједа Владике Атанасија, игуман манастира Житомислић, архимандрит Данило (Павловић) отворио је трибину подсјећајући да се у мјесецу у коме се упокојио Владика Атанасије, марту, организују вечери сјећања на њега.

”Владикина личност је била веома слојевита, био је пастир, епископ, отац који је нашу Епархију обновио и поставио високе богословске стандарде, али првенствено теолог. Вечерас смо жељели да се фокусирамо на његов богословски и књижевни рад. У наредном периоду бавићемо се и другим гранама којима се бавио владика Атанасије попут литургије, патрологије и других научних области”, рекао је игуман Данило.

Проф. др Владислав Топаловић казавши да смо тек на почетку проучавања дјела Владике Атанасија, своје излагање посветио је ангажовању Владике Атанасија на пољу библијске науке. Говорио је о његовом нарочито значајном преводилачком раду, посебно се осврћући на Књиге Макавејске које су тада по први пут преведене на српски језик, наводећи како тај превод садржи исцрпне коментаре са бриљантним историјским и текстуалним истраживањем. Значај те књиге, као и других превода књига Старог Завјета (Књига постања, Псалтир) била је, како је навео декан Топаловић, својеврсна порука богословској јавности о томе да не постоје мање и више важне књиге Светога Писма, те да је то допринијело својеврсном враћању теолошког дигнитета књигама Старог Завјета. Осврћући се на његов дивљења вриједан рад и љубав коју је гајио према профилу библијских личности, проф. Топаловић је закључио да је и сам Владика Атанасије био прави библијски човјек и пророк.

„Када за некога кажемо да је пророк, мислећи на неког књижевника, као што су Достојевски или Солжењицин, то можемо слободно рећи и за владику Атанасија. Треба избјегавати класичну дефиницију именице пророк која подразумијева људе који предвиђају будућност, што је опште банално мишљење. Пророк у правом значењу јест неко ко је у стању да бескомпромисно без додворавања било коме свједочи и говори истину и да је спреман да за ту истину умре”, нагласио је Топаловић.

Декан Бартула говорио је о односу владике Атанасије према књижевности и умјетности, као и његовом књижевном стваралаштву нагласивши да је његово дјело изузетно богато и вишеслојно и у богословском и књижевно-поетичком смислу.

„Много тога што је он написао, протумачио, објаснио јесте пар екселанс вриједност српске теологије и српске културе уопште. Ми из његовог богатог и слојевитог дјела можемо да видимо много онога што је нама важно ако хоћемо да на прави начин сагледамо српску књижевност и српску културу од средњег вијека па до данас. он се реферира на многе ауторе, како словенске, тако и српске средњовјековне културе, а прије тога и на античке и византијске писце, али и на савремену књижевност”, рекао је Бартула.

Нагласио је да је владика Атанасије један од највећих српских преводилаца са грчког језика, да није само пуки преносилац значења са једног језика на други, него и стваралац, он и тумачи, објашњава нам историју и генезу одређеног појма, те оставља српској култури једну вриједност и теолошку и филолошку и књижевну и филозофску од које имамо више научне користи, закључио је Бартула.