Region
Министарство финансија Републике Српске обавјештава јавност да ће у Републици Српској у понедјељак 08. априла 2024. бити исплаћене пензије, за које је у Буџету обезбијеђено 147,5 милиона КМ, у нето износу.
- Од 1. јануара 2024. године је редовним годишњим усклађивањем укупан износ пензија повећан за 9,2 одсто у односу на претходни мјесец. У прошлој години је извршено редовно усклађивање пензија којим су пензије повећане за 13,32 одсто, a ванредно су повећане за 0,18 одсто - наводи се у саопштењу Министарства.
Манастир Житомислић који је посвећен празнику Благовештења Пресвете Богородице, у недељу 7. априла прославља своју крсну славу Благовијести.
Игуман манастира Житомислић Данило Павловић и братство манастира позвали су вјернике из Мостара, долине Неретве и Херцеговине, да својим присуством увеличају славу манастира.
Уочи Благовијести, у суботу 6. априла у 18 часова биће служено Празнично вечерње богослужење. На празник Благовијести у недељу, 7. априла у 8.00 часова служиће се Јутрење, а у 9:00 часова почиње Света литургија.
Према ријечима игумана Данила свету архијерејску литургију служиће епископ далматински Никодин. На литургији ће пјевати богослови из Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима и богослови из Богословије Света три Јерарха из Манастира Крке.
Након литургије у 11 часова биће одржана Свечана академија коју су спремили ученици Богословије из Сремских Карловаца.
“Позивамо све вјернике, људе који су већ навикли да долазе и све људе из Херцеговине, да дођу и да заједно прославимо Благовијести. Нерадни је дан и надамо се лијепом времену како би овај велики празник прославили у радости и весељу”, поручио је игуман Данило.
Благовијести су празник који најављује догађај спасења и догађај када је Арханђео Гаврило Богородици донио радосну вијест да ће родити Сина Божијег ријечима “Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!”
Манастир Житомислић је један најзначајнијих манастира, не само у Херцеговини, већ и у читавој БиХ, по својој богатој историји и културном утицају који је имао кроз историју до данас.
Манастир Житомислић одувијек је био духовни и културни центар Срба у долини Неретве, а игуман Данило је више пута казао да је историја манастира Житомислић историја сваког живог човјека са ових простора.
Манастир Житомислић саграђен је 1566. године, исте године када и Стари мост у Мостару. Задужбина је породице Милорадовића, која је 1566. године од невесињског кадије добила дозволу за обнављање манастира, што указује да је на том мјесту и раније постојао храм.
Порушен је до темеља 1992. године, а његова обнова почела је 2002. године и завршена је 2005., када га је освештао блаженопочивши патријарх српски Павле као прву православну богомољу која је обновљена у долини Неретве након посљедњег рата. У склопу манастира отворен је и музеј 2019. који посједује значајну збирку умјетника, рукописних књига од 14. до 16. вијека и икона које су најстарије и које датирају из 16. вијека, те многе друге умјетнине.
Манастир осим Благовијести бива мјесто сабора православних Херцеговине и на празник Светих свештеномученика житомислићких 26. јуна.
Манастир Житомислић налази се на пола пута између Мостара и Чапљине у истоименом мјесту. Један је од најстаријих и најзначајнијих православних манастира у БиХ и проглашен је за национални споменик.
Манастир је поново духовни стуб Срба у долини Неретве и омиљено мјесто за бројне ходочаснике и туристе.
О примјени мале матуре као модела вредновања знања при упису у средње школе одлучиће Министарство просвјете и културе Српске.
У свим основним школама у Републици Српској у овој школској години биће спроведена експериментална мала матура за ученике завршног разреда основне школе, а тестови пред ђацима ће се наћи 29. и 30. маја ове године. Потврдили су то представници Републичког педагошког завода гостујући у "Разбудилнику" Радија Републике Српске.
Они процјењују да је веома важно да се спроводи мала матура, али да није потребана додатна припрема ученика за овакву врсту провјере знања. Ученици ће бити тестирани по окончању свих наставних активности, што подразумијева и завршетак поправног испита.
– У складу са програмом експерименталне мале матуре, ученици деветог разреда ће рјешавати низове задатака објективног типа из српског језика, језика бошњачког народа, за ученике који језик бошњачког народа изучавају на простору Републике Српске и математике – рекао је Зоран Богдановић, начелник одјељења за вредновање квалитета васпитно-образовног рада из Републичког педагошког завода.
Збирке задатака за малу матуру у Српској су спремне и могу се наћи на сајту Републичког педагошког завода. Збирка из српског језика, коју је припремало више наставника, обухвата задатке из граматике, правописа и књижевности.
Када је ријеч о збирци из математике, пред деветацима ће се наћи скупови, бројеви и операције, затим алгебра и функције, те обрада података, геометрија и мјерење.
- О примјени мале матуре као модела вредновања знања при упису у средње школе одлучиће Министартво просвјете и културе Републике Српске, али за сада се то још не зна - рекла је Милија Марјановић, начелница одјељења за средње образовање и васпитање.
Анализе експерименталне матуре за прошлу школску годину показале су да је укупан проценат ријешености задатака из српског језика био 45,09 одсто, што припада ниском нивоу постигнућа. Укупан проценат ријешености задатака из математике износио је 35,28 одсто што припада нивоу постигнућа "не задовољава".
Радови на обнови Саборне цркве Свете Тројице у Мостару биће настављени половином априла захваљујући средствима које је обезбиједио предсједник Републике Српске Милорад Додик, изјавио је старјешина ове цркве Душко Којић.
Којић је навео да су једно вријеме радови на завршетку обнове Саборне цркве били у застоју, те да је предсједник Додик омогућио да се са пројектом настави.
Предсједник Српске је у септембру прошле године приликом донаторског ручка за обнову Саборне цркве и посјете Његове светости патријарха српског Порфирија Мостару, најавио да ће Република Српска обезбиједити најмање три милиона евра.
- Предсједник Додик дао је обећање да ће се заложити за завршетак обнове Саборне цркве и обезбиједити материјална средства. Један дио тих средстава већ је уплаћен на рачун наше епархије, а средства ће даље пристизати како се буду изводили радови. Тако ће половину средстава за завршетак радова обезбиједити Република Српска - рекао је Којић.
Према његовим ријечима, прва фаза радова у априлу обухвата уређење партера Саборне цркве и рехабилитацију капије, која је дјело чувеног архитекте Момира Кориновића и која се мора обновити у изворном облику висине 18 метара, јер је ријеч о националном споменику.
- Тренутно је у изради пројектна документација која би требала бити готова половином априла, а потом крећу и радови на првој фази обнове партера - рекао је Којић.
Он је додао да ће прва фаза обухватити и рехабилитацију и поправак зида око Саборне цркве.
- Због безбједности Саборне цркве, клизишта и пјесковитог терена, биће потребно урадити још један потпорни зид иза већ постојећег зида како би се обезбиједила сигурна санација постојећег зида који је, такође, национални споменик - навео је Којић.
Старјешина Саборног храма наводи да ће бити урађене и степенице до магистралног пута.
- Изградњом магистрале пресјечено је двориште Саборне цркве и степенице. Сада се ради студија како степеницама вратити везу између Саборне цркве и Старог града, као и гараже која ће бити код Саборне цркве - рекао је свештеник.
Он је истакао да се у исто вријеме ради и пројекат уређења ентеријера цркве, тако да ће се истовремено радити и унутрашњи радови, а након тога и изградња гараже и парохијског дома.
Којић је навео да се у овим пословима очекује и помоћ Србије која је и до сада помагала у истој мјери, као и Република Српска, и највећи су донатори обнове.
Свештеник је додао да је и град Мостар у овогодишњем буџету обезбиједио дио средстава у износу око 170.000 КМ, те да је мањи дио обезбијеђен и преко пројеката на нивоу Федерације БиХ.
- Надамо се да ће и владе Федерације БиХ и Херцеговачко-неретванског кантона активније укључити у финансирање како бисмо обнову Саборне цркве могли завршити до 2026. године - рекао је Којић.
Саборна црква Свете Тројице откако је изграђена 1873. године била је украс и један од симбола Мостара, а проглашена је и за национални споменик. У вријеме када је изграђена била је највећа православна црква на Балкану.
СРНА