Region
У Народном позоришту Мостар премијерно је изведена представа "Што те нема", рађена поводом великог јубилеја - 100. Шантићевих вечери поезије.
Представа коју је режирао Ерол Кадић по тексту Маријане Арацки, рађена је у копродукцији Народног позоришта Мостар, Хрватског народног казалишта и Народног позоришта Републике Српске, а извршни продуцент је мостарска Просвјета.
У овој представи први пут је на позоришним даскама постављен дио живота великог пјесника Алексе Шантића, уз слике из његовог живота, као и тадашњег Мостара.
Кадић је навео да је годинама хтио урадити представу у којој ће употријебити севдалинку као музички мотив и да је знао да има добру причу кад је добио текст "Што те нема".
- То је представа у којој ће се и плакати и смијати, севдах драма, пуна бола, патње и љубави и свега о чему је писао Алекса Шантић. Ова представа једноставно је морала бити у Мостару. Све коцкице су се посложиле и представу смо добили за велики јубилеј 100. Шантићевих вечери поезије - рекао је Кадић.
Он каже да је било задовољство радити са глумцима из три театарске куће које су копродуценти представе и да се десила једна посебна енергија.
Предсједник Организационог одбора 100. Шантићевих вечери поезије Сања Бјелица Шаговновић рекла је да је мостарска Просвјета сретна што је овом представом на достојансвен начин обиљежен јубилеј 100. Шантићевих вечери поезије.
Она је навела да представа, осим јаке поруке, са собом носи и додатну вриједност, а то је сарадња умјетника из Мостара, Бањалуке и Београда, као и сарадња три театарске куће из Мостара и Бањалуке.
- Поносни смо што су Шантићеве вечери поезије мјесто сусрета и сарадње. То доказује и ова представа, али и чињеница да је Народно позориште било попуњено до посљедњег мјеста. Исто је и са премијерама у Хрватском народном казалишту Мостар и Народном позоришту Републике Српске - рекла је она.
У представи играју глумци три позоришне куће-Бојан Колопић и Љиљана Чекић из Народног позоришта Српске, Шериф Аљић, Јасмин Крпо, Ајла Хамзић и Ведран Вилогорац из Народног позоришта Мостар, те Иван Скоко из ХНК Мостар.
У представи играју и хармоникаш Елмедин Балавац, те дјеца из Просвјете Аљоша Голо и Алекса Круљ. Сценограф представе је Драгана Пурковић Мацан, а костимограф Ивана Ристић.
Представа "Што не нема" премијерно ће бити изведена у ХНК Мостар у уторак, 15. октобра, а у Народном позоришту Бањалука у петак, 18. октобра.
СРНА
У Гацку сутра почиње Појединачно шаховско првенство Старе Херцеговине за дјецу узраста од шест до 18 година, у мушкој и женској конкуренцији. Очекује се преко 50 младих поклонике игре на 64 поља из Билеће, Гацка, Љубиња, Невесиња, Требиња, Никшића, Плужина и Херцег Новог. Планирано је да се одржи осам кола у различитим градовима. Друго коло играће се у Невесињу 27. октобра, а посљедње 1. марта наредне године у Требињу.
Послије дуго година најмлађим шахистима Херцеговине биће омогућено да се огледају са вршњацима и кроз такмичења усавршавају древну игру. Шаховски клубови из регије на овај начин желе да омасове шаховске школе и појачају интересовање за шах који је прије неколико деценија био популаран на простору Старе Херцеговине.
Свечаном академијом у Културном центру синоћ је обиљежено 20 година епископства владике Григорија, некадашњег захумско-херцеговачког и приморског, данас епископа диселдорфског и цијеле Њемачке.
О владици Григорију, његових 19 година службовања на трону захумско-херцеговачке епархије, богословљу и међурелигијском дијалогу, његовом литерарном раду и градитељству - говорили су његови сарадници и савременици, пријатељи и познаваоци његовог дјела.
Године проведене у Херцеговини за владику Григорија највећа су радост и извор одакле ће, како каже, и убудуће црпити снагу за животна прегнућа.
„Било је много тога у ових 20 година, али оно што увијек издвајам је долазак моштију Светог Василија 1996. године, изградња Херцеговачке Грачанице и изградња храма у Пребиловцима. То освећење Пребиловаца и сахрана мученика мислим да је било круна цјелокупног тог рада, чега је дио и Житомислић и мостарска саборна црква и многе друге цркве. Оно што је најљепше је што су та дјеца, која су са мном одрасла, сад одрасли људи и имају своју дјецу. То је много лијепо видјети“, казао је владика диселдорфски и цијеле Њемачке новинарима након академије.
Захвалио је свом насљеднику на трону владици Димитрију на вечери коју су њему у част приредили, али у шали и додао да није толико наиван да повјерује да је тачно све ово што су људи њему лијепо рекли.
Теолог, човјек дијалога, писац, градитељ...
Духовни отац владике Григорија, умировљени епископ Атанасије казао је на академији да је код свог насљедника на трону епископа захумско-херцеговачких препознао његове способности, дарове и таленте, да је као старјешина цркве знао са народом, умио да гради.
„Ако сам ја нешто започео, он је то троструко надмашио“, казао је владика Атанасије.
Професор на Православном богословском факултету у Београду Богољуб Шијаковић истакао је да ријетки људи имају толико талената и улога – монах и епископ, теолог и писац, обдарен за спорт, политички и пословно проницљив, има развијену социјалну интелигенцију и таленат за пријатељство.
Још важније је, додаје Шијаковић, то што владика Григорије влада својим талентима, јер зна да су они дар који мора да врати – и то да га врати као увећан.
„Они над којима доминира неки њихов таленат, коликогод им се дивили, често су егоистични да би тај таленат реализовали. Владика Григорије доминира над својим талентима јер има потребу и жељу да дарива себе – прије свега Христу и цркви, народу и пријатељима и свима који прихватају дарове, знајући да само оно што дариваш може бити истински твоје“, казао је проф. Шијаковић.
Његови жанровски разноврсни текстови, због једноставности којом се успјешно хрву и са најсложенијим темама, вјештине поучавања у Јеванђељу, али и нарочите мисаоности и осјећајности за слабости човјека - врло лако долазе до својих читалаца.
Свако из њих црпи оно за чим трага – поуку, утјеху, ослонац, путоказ или пак мисаоне и духовне импулсе који покрећу на покрет и подвиг – казала је Данијела Јелић са Филолошког факултета у Бањалуци, говорећи о списатељској дјелатности епископа Григорија.
Додаје да је исходиште свих његових и људских и литерарних особина, у првом реду, владичин дар за обитавање у заједници.
„Владика је, прије свега, биће сусрета које непрестано указује на неопходност бивања у заједници и на неопходност превазилажења страха од другог и другачијег, што је од нарочитог значаја у времену свеопште отуђености, индивидуализма и самозагледаности“, истакла је Јелић.
Са таквом отвореношћу, и душом и срцем, учествовао је у екуменском и међурелигијском дијалогу, казао је фра Ико Скоко, додајући да је на том пољу имао успјеха као човјек са харизмом, који се према другом увијек односио као према личности.
„Сусрета и дијалога не плаши се само човјек који зна - ко је и шта је. Онај ко нема изграђен свој идентитет – он се плаши и затвара, а онај ко се затвара нема будућности“, истакао је Скоко.
Говорећи о неимарској дјелатности владике Григорије, јереј Дражен Тупањанин је нагласио да је у времену претходника владике Димитрија изграђено, по свему судећи, највећи број храмова и црквених објеката у 800 година дугој историји наше епархије.
Тај низ, додао је он - од обновљеног саборног храма, преко Херцеговачке Грачанице и цркве Светих архангела у Хрупјелима, обновљених манастира Твдоша, Завале и Петропавловог у Петровом пољу, цркве у Мркоњићима, до храма у Пребиловцима и готово завршене мостарске саборне цркве - чини веома импресивну и дивљења достојну слику градитељских подухвата.
Академију поводом 20 година епископске службе владике Григорија приредила је Епархија Захумско-херцеговачка и приморска.
https://radiotrebinje.com/vijest/obiljezeno-20-godina-episkopske-sluzbe-vladike-grigorija-foto/
Како би што више младих добило прилику да реализује властите бизнис идеје кроз програм "Стартап Српска", обезбјеђено је додатних 800.000 марака, па је првобитни буџет за те намјене порастао на 4,4 милиона КМ.
На сједници Управног одбора Завода за запошљавање РС, донесена је одлука да се осим планираних 3,6 милиона марака, за реализацију пројеката у другом циклусу Програма подстицаја развоја предузетништва код младих до 35 година "Стартап Српска" обезбиједи још новца.
Предсједница РС Жељка Цвијановић, која је била домаћин сједници Управног одбора Завода рекла је да овај програм већ даје резултате.
- У првом циклусу програма смо уз подршку Владе Србије обезбиједили 3,6 милиона марака, а исти износ планиран је и за други циклус – рекла је Цвијановићева. Она је истакла да су у другом циклусу овог програма одобрена 102 пројекта, те да очекује да ће у оквиру њих бити запослено најмање 150 људи.
Предсједник Владе РС Радован Вишковић истакао је да је на јавни позив стигло више од 200 апликација.
- Како бисмо обухватили што више младих кроз овај програм, од планираних 102 пројекта, одлучили смо да преусмјеримо око 800.000 КМ колико је уштеђено од других пројеката Завода за запошљавање. Предложио сам да тај новац буде усмјерен на пројекте из неразвијених и изразито неразвијених општина - рекао је Вишковић и додао да се овај пројекат сврстава у мјере демографске политике, а све у циљу задржавања младих на овим просторима.
Директор Завода за запошљавање РС Мирослав Вујичић истакао је да се овај пројекат разликује од других које Завод реализује, јер је инвестициони пројекат.
- Младима омогућавамо да покрену властити бизнис и остану у Српској - рекао је Вујичић те захвалио предсједници и премијеру на подршци.
Шансу за покретање властитог бизниса у првом кругу програма "Стартап Српска" добило је 114 младих из РС, који су углавнмом покретали посао у прерађивачкој индустрији, грађевинарству и услужним дјелатностима. Свакоме од њих, као и младима чији пројекти су одобрени у другом кругу, на располагању је између 20.000 и 50.000 КМ. У Заводу су раније истакли да праћење реализације одобрених бизнис идеја траје три године. Према подацима Завода за запошљавање РС, закључно са крајем јуна, односно до момента расписивања јавног позива за други круг програма "Стартап Српска", на њиховој евиденцији било је 32.182 лица старости до 35 година.
Акциони план
Мирослав Вујичић је рекао да је на сједници Управног одбора Завода било ријечи и о Акционом плану који припремају за идућу годину.
- До сада смо кроз седам пројеката из Ационог плана запослили 4.900 лица. Разматрали смо могућност убрзања процедура за сљедећу годину да бисмо били што оперативнији – рекао је Вујичић.
ГЛАС СРПСКЕ