Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је данас да су митровданске битке симбол одбране Невесиња и источне Херцеговине и сламања офанзива далеко бројнијег непријатеља, којег су чиниле јединице регуларне хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и такозване Армије БиХ.

Он је на конференцији за новинаре у Бањалуци поводом сутрашњег обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. године на невесињском ратишту рекао да су припадници Невесињске бригаде Војске Републике Српске величанственим побједама спријечили погром српског народа, који им се спремао по рецепту усташке идеологије из Другог свјетског рата.

- Војска Републике Српске водила је велике битке за одбрану наше територије, народа и огњишта. Они су спријечили покушај да се Република Српска испресјеца, те да се српски народ са ових територија протјера - навео је Милуновић који је предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Према његовим ријечима, двије митровданске офанзиве, из 1992. и 1994. године, биле су покушај да Србе протјерају из источне Херцеговине.

- Да су успјели у својој намјери карта Републике Српске не би изгледала како изгледа данас - рекао је Милуновић, наводећи да је у првој митровданској офанзиви живот изгубио 41 борац Војске Републике Српске и један цивил.

Према његовим ријечима, непријатељ у првој митровданској офанзиви ангажовао је огромне снаге које су напале малу, али храбру и одважну Невесињску бригаду која је у то вријеме бројала око 3.500 бораца, док су непријатељске снаге бројале између 35.000 и 40.000 војника чиме су оствариле стратешку предност.

- Располагали су огромним потенцијалом артиљеријског оружја и напали су изненада на Митровдан када су многи борци Невесињске бригаде славили крсну славу. На положајима је било око 1.500 бораца који су спријечили продор непријатеља - навео је Милуновић.

Он је подсјетио да су непријатељске јединице претрпјеле велике губитке од неколико стотина војника.

- У другој митровданској офанзиви такозвана Армија БиХ убацила је у наше редове своје диверзантске јединице. Непријатељске јединице су претрпјеле један од највећих пораза у прошлом рату при чему је погинуло око 117 њихових бораца - додао је Милуновић и истакао да су погинула 22 припадника Војске Републике Српске.

Он је истакао да је Невесињска бригада остварила бриљантну војничку побједу без иједне мрље, док су муслиманске јединице пуцале и по санитетском возилу, убиле рањеника и раниле медицинску сестру и у селу Жуберин мучки убиле четири цивила.

Милуновић је овом приликом честитао крсну славу Митровдан Борачкој организацији Републике Српске и свим њеним члановима.

Програмом обиљежавања митровданских битака 1992. и 1994. године на невесињском ратишту у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова сутра је у Невесињу предвиђена у 9.00 часова Света архијерејска литургија у Цркви Вазнесења Господњег, у 11.30 часова парастос и полагање вијенаца на Централном споменику погинулим борцима Невесиња у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске на Тргу слободе, а у 12.00 часова свечана академија у Дому културе "Небојша Глоговац".

Јубиларне 100. Шантићеве вечери поезије затворене су синоћ у Мостару додјелом Просвјетине стипендије „Владимир Ћоровић“ и отварањем „Просвјетине школе српског језика, историје и културе“.

Предсједница Организационог одбора 100. Шантићевих вечери поезије Сања Бјелица Шаговновић нагласила је да је Организациони одбор презадовољан како је манифестација протекла и какве је одјеке и реакције имала не само у БиХ, већ и у региону.

Он је додала је да у мјесец дана, од 6. октобра до 6. новембра, одржано петнаест програма и то су сваком дијелу Мостара, а по једну вече и у Невесињу и Бањој Луци.

“Мислим да су Српско просвјетно и културно друштво (СПКД) „Просвјета“ и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво „Гусле“ на достојанствен начин обиљежили овај велики јубилеј и вратили српску културу у Мостару на мјесто које заслужује“, нагласила је Бјелица Шаговновић.

Она је истакла да се “Шантићевим вечерима поезије“ на достојанствен начин прослављала лик и дјело великог пјесника, али да је ова манифестација постала и мјесто сусрета.

“Послали смо позитивне поруке из Мостара кроз сарадњу с пријатељским друштвима и институцијама. Морам подсјетити како смо дио програма организовали с другим институцијама културе попут представе коју смо радили с три театарске куће из Мостара и Бање Луке, затим изложбе које смо организовали с Хрватским домом херцег Стјепана Косача, Центром за културу и слично, једну вече програм су приредили гимназијалци Мостара и ученици Колеџа уједињеног свијета. Склопљена су пријатељства међу умјетницима, међу институцијама“, навела је Бјелица Шаговновић.

Додала је да је кроз манифестацију прошло на десетине умјетника из више градова БиХ и регије, те на стотине посјетилаца што организаторе чини срећним и поносним.

Она је нагласила да није било љепшег начина да се манифестација затвори, већ додјелом 75 стипендија за ученике основних и средњих школа, те студенте из Херцеговине. Додала је да су новац за стипендије прикупили Мостарци и Херцеговци расути широм свијета који су жељели стипендирати надарену дјецу Херцеговине, те да је иницијатор и оснивач Просвјетине стипендије “Владимир Ћоровић“ успјешни бизнисмен из Лондона Славко Андрејевић, чији су породични коријени из Мостара.

На затварању “Шантићевих вечери поезије“ отворена је „Просвјетина школа српског језика, историје и културе“.

Бјелица Шаговновић је подсјетила да се ради о допунској настави коју СПКД “Просвјета“ организује за дјецу која у Херцеговачко-неретванском кантону (ХНК) не могу похађати наставу на матерњем језику.

“То је мјесто гдје се дјеца могу сусрести, научити свој језик, писмо и културу, односно оно што им није омогућено у образовном систему ХНК гдје се нажалост не похађа настава на српском језику“, навела је Бјелица Шаговновић.

У току програма који су припремили ученици “Просвјетине школе“, координатор за “Просвјетину школу“ свештеник Душко Којић представио је циљеве и систем рада, као и наставно особље.

Свештеник Радивоје Круљ, који је један од најзаслужнијих за програм стипендирања, стипендистима је поручио да остану истрајни у стицању нових знања, образовању и усавршавању, јер је знање и образовање једни начин да народи , посебно тамо гдје су у мањини, остану и опстану.

Чланови Управног одбора “Просвјете“ на крају вечери подијелили су стипендије.

Током трајања манифестације одржано је више пјесничких вечери, представљања књига, изложби, направљена је представа о Шантићу под називом “Што те нема“, те издата монографија “100 Шантићевих вечери“. Манифестација је одржана под генералним покровитељством српског члана Предсједништва БиХ.

ТОППОРТАЛ