Група поклоника из Херцеговине боравила је три дана на грчком острву Крф, гдје је посјетила знаменита историјска мјеста која заузимају посебно мјесто у историји српског народа. Ово поклоничко путовање било је прилика да се учесници непосредно упознају са страдањем српске војске током Првог свјетског рата, одају почаст пострадалим прецима и кроз молитву сачувају сјећање на њихову жртву.

Посебно емотиван тренутак за ходочаснике била је посјета острву Видо, мјесту вјечног починка хиљада српских војника који су, исцрпљени и тешко болесни након повлачења преко албанских планина, уточиште пронашли на Крфу. У тамошњој костурници чувају се земни остаци страдалника који су животе изгубили далеко од своје отаџбине, након једног од најтежих и најтрагичнијих периода српске историје.

Посјета овом острву подсјећа на размјере страдања српске војске и народа током Албанске голготе, али и на снагу, истрајност и вјеру оних који су, упркос незапамћеним искушењима, сачували наду у повратак у отаџбину. За ходочаснике, боравак на Виду био је прилика да у тишини и молитви одају почаст онима који су своје животе положили за слободу Србије.

Током тродневног боравка на Крфу посјетили су и друге значајне локалитете који свједоче о боравку и страдању српске војске на овом грчком острву. Међу њима су Српска кућа, која чува успомену на историјске везе српског и грчког народа, као и гробље Гвозденог пука, једне од најпознатијих јединица српске војске. Ходочасници су обишли и мјесто првог искрцавања српских војника након њиховог доласка са албанске обале, када је Крф постао уточиште измученој и десеткованој војсци.

Посебан значај овом путовању дало је учешће на Светој литургији у цркви Светог Спиридона, заштитника Крфа, гдје су се поклонили моштима овог великог хришћанског светитеља. Молитвено сабрање било је духовна круна путовања које је објединило сјећање на страдале претке, захвалност за њихову жртву и молитву за мир и благостање.

Ходочасници су изразили захвалност Господу што им је пружена прилика да посјете мјеста страдања својих предака и да им, бар дјелимично, узврате дуг поштовања и захвалности.