Љубитеље писане ријечи и епске поезије 2024. године обрадовала је збирка епске поезије „Вјечна луча бесмртника“, а сада је пред читаоцима и друга књига епског пјесника Милоша Достинића из Гацка, под називом „Духовна ризница хероја“.
Ова књига чува сјећање, свједочи о људима и њиховим дјелима и оставља траг будућим покољењима. Исписана је љубављу према истини, свом роду и завичају, Гацку и Херцеговини, па тако постаје много више од књиге – постаје свједочанство и аманет. Аманет да се истина никада не смије заборавити, али и опомена да нам се историја никада више не смије поновити.
Управо у томе лежи и посебна вриједност ове збирке. Пјесме су саткане од традиције српске епске поезије, испјеване у десетерцу и осмерцу и намијењене гуслама – древном инструменту уз који су се вијековима чували од заборава јунаци, страдања, бојеви и велики догађаји нашег народа.
„Духовна ризница хероја“ није само збирка стихова. Она је својеврсна ризница памћења, у којој су стихом сачувани људи и догађаји који заслужују да остану упамћени. У њој се наставља нит народне епске поезије која је кроз вијекове преносила глас о јунаштву, страдању, части, вјери и завичају.
Посебно мјесто у збирци заузимају пјесме о српским хероинама, женама чија су имена и судбине заслужили да буду сачувани у епском стиху. Међу њима је и пјесма посвећена др Ангелини Јакшић из Дубљевића код Гацка, знаменитој Херцеговки, љекару и хуманитарки. Ангелина Јакшић је крајем XIX вијека у Женеви стекла докторат медицине, а свој живот посветила је љекарском и хуманитарном раду. У вријеме Балканских ратова и Првог свјетског рата помагала је српским војницима и рањеницима, а њено име остало је упамћено и по томе што је преводила српске народне епске пјесме на француски језик. Тако је једна Херцеговка из Гацка својим радом допринијела да глас српске епске пјесме стигне и до француског говорног подручја.
Збирку краси и пјесма о јунаштву Плане Драговић, жене која је у народном предању остала упамћена по својој храбрости и одважности. Њена судбина и подвиг свједоче о снази српске жене која је, у тешким временима и пред великим опасностима, знала да стане уз свој народ и своју кућу. Њено име такође припада оном великом низу женских ликова који су кроз предање и епску пјесму сачували достојанство, храброст и част.
Посебно потресно мјесто у књизи заузима еп о Пребиловцима, једном од најстрадалнијих српских села у Херцеговини. Пребиловци су постали симбол страдања српског народа у Другом свјетском рату и мјесто које и данас свједочи о размјерама усташког злочина над невиним цивилима. О њиховом страдању Достинић не говори само као о историјском догађају, већ га стихом претвара у трајно памћење, како би имена и судбине невиних жртава остали сачувани од заборава.
У том низу потресних пјесама налази се и она о двојици браће, Петру и Павлу Голубовићу из Коњица, чије су судбине испуњене страдањем и трагиком. Њихова прича припада оним болним страницама наше историје које се тешко читају, али се не смију прећутати. Кроз епски стих пјесник им враћа глас и мјесто у памћењу народа.
Достинић својим стихом наставља да његује ову традицију и да је приближава савременом читаоцу, али и гуслару, јер су његови стихови писани тако да се казују уз гусле – тамо гдје епска пјесма најснажније живи.
Тако „Духовна ризница хероја“ постаје још један прилог очувању српске епске поезије и писаног памћења, чувајући од заборава оно што је било, свједочећи о ономе што не смије бити заборављено и остављајући будућим покољењима стихове као трајни запис једног времена.