Nevesinje
Централни градски трг у Невесињу својевремено је красио величанствени споменик Краљу Петру Ослободиоцу и невесињским устаницима. Свечаном чину откривања овог оригиналног и импресивног монумента присуствовало је око 40.000 душа што је најмасовнији догађај у Невесињу у 20. вијеку. Споменик који је симболизовао ослобођење од туђинског јарма порушиле су усташе 1941. године у свирепом насртају на српски живаљ и сва здања која су имала српска обиљежја.
Прије шест година на Тргу слободе у Невесињу је постављен споменик који симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.
Ако би правили листу најмасовнијих свечаности које су приређене у Невесињу у 20. вијеку откривање споменика Краљу Петру и невесињским устаницима 1928. године сигурно би се нашло у врху највеличанственијих догађаја везаних за слободарску херцеговачку варошицу. Спектакуларна приредба о којој се причало у читавој Југославији приређена је поводом 53-годишњице Невесињске пушке. Споменик је израдио српски академски вајар и универзитетски професор Сретен Стојановић. Над фигуром невесињског устаника узвисивала се фигура Краља Петра Ослободиоца. Ратнички став и уздигнута рука устаника показивали су одушевљење почетка, позива и наде, а право испружена Краљева рука непоколебљиво увјерење у успјех.
Свечаност је почела ујутро у пет часова топовским хицима који су одјекнули са старог невесињског града Вјенчаца. Зачула се, потом, соколска и војна музика. Близу 40.000 душа обрело се на градским улицама. Епископ мостарски Јован служио је архијерејску литургију и помен уз црквено појање пјевачког друштва „Гусле“.
Тачно у 10:30 часова зачуло се 10 топовских хитаца. Споменик је открио краљев изасланик генерал Миливоје Чађевић. Услиједили су говори високих званичника из политичког и културног живота Краљевине Југославије. Било је присутно око 600 гостију међу којима су били министри, народни посланици, стране дипломате... Свако патриотско удружење из државе имало је свога представника.
Ручак је био прави домаћински са традиционалним јелима из невесињског краја.Често је прекидан здравицама надахнутих говорника. За вријеме ручка авиони су бацали распрскавајуће ракете у бојама државне заставе. Цијела невесињска свечаност снимљена је за филм.
Извјештач „Политике“ са овог догађаја за Невесиње је написао да је „колевка народне песме, земља витешких традиција, бунта и вечите борбе, крај етички и национално најсвежији, у којем се испољавају најбоље врлине динарског типа наше расе“. Истовремено за Невесињце каже да су то “горштаци – витезови које ни турска груба сила, ни аустријска мудра политика није могла саломити, ни у њима убити њихов патриотски и национални дух“.
Исјечци из београдске штампе најбоље осликавају ову велику националну манифестацију.
Политика, Невесиње, 28. 08. 1928.
Данас је Невесиње приредило величанствене свечаности у славу и част великих заточеника слободе, легендарних херцеговачких устаника. Цела кршна и поносна Херцеговина која је увек давала светле примере личног прегарања, чојства и јунаштва, одужила се данас оним силним прегаоцима који су први, после неумрлог Карађорђа, успели да разбију тешке окове петовековног робовања. Свака стопа ове витешке земље која је, поред Шумадије и Црне Горе, поднела највеће жртве за славу и величину отаџбине заливена је крвљу њених најбољих синова, а јуначки подвиг који су они пре педесет и три године сами, без ичије помоћи извели, један је од најзначајнијих догађаја историје нашег народа у борби за ослобођење. Историја је тај њихов подвиг достојно оценила и на својим странама исписала га златним словима.
Величанствени споменик који је данас у Невесињу откривен блаженопочившем Краљу Петру Ослободиоцу и херцеговачким устаницима сачуваће њихову славу, а нова покољења учиће на примеру њихових славних предака и служити им као извор нове моралне снаге и идеализма.
Правда, 28.08.2028.
Огромно шаренило народа поплавило је већ рано у зору, не само цело Невесиње, него и целу околину, на далеко. Још пре пет сати ујутро народ је долазио из свију крајева Црне Горе и Херцеговине у огромним масама. Нарочито су се у овој непрегледној маси истицали Херцеговци са својом дивном народном ношњом, необично лепим оделом позлаћеним и веома укусно искићеним. Цео овај народни скуп личио је на једно чаробно и ванредно лепо поље цвећа, богатог у разноликим бојама. Све то пружало је тако пријатну и необичну слику, да се речима и не да описати.
Рачуна се да је свечаности присуствовало 60.000 душа. Народ је испунио све улице и сва околна поља и путеве. Херцеговци и Црногорци су дошли са својим заставама, а мостарски соколи били су заступљени такође у огромном броју. Примећен је и велики број грађана из Мостара, Дубровника и других градова.
Само Невесиње имало је свечан изглед, улице су биле поливене, украшене зеленилом и многобројним заставама. По свим улицама виђали су се лампиони и светиљке, припремљене за вечерњу свечаност, а на оба улаза у град били су подигнути славолуци са натписом: Добро нам дошли!
Време, 28.08.1928.
Херцегoвачки народ је данас весео и раздраган што је дочекао да се поклони сенима оних јунака који заложише своје животе за спас отаџбине. Најлепша и најживописнија слика јесу херцеговачки сељаци који остављају имозантан утисак. Иду један поред другог, а многи који су заједно учествовали у невесињском устанку причају међусобно о херојским подвизима онога доба. Наоружани су јатаганима и старим црногорским револверима, баш оним са којима су се тукли у устанку. Њихова народна одећа сија и прелива се у неколико боја. Док они тако гордо и помпезно као у неком тријимфу дефилују кроз варош, дотле сељанке гаравуше, живописне и лепе, таласају се улицама, дајући утисак ведрине. Поред њих иду млади и кршни херцеговачки омладинци који свирају у своју малу фрулицу, чији звуци одјекују кроз крш. Нема ни једног села у Херцеговини и Црној Гори, а да није послао свога делегата. Свака општина има свога вођу барјактара.
Осим Споменика Краљу Петру и легендарним устаницима из Невесињске пушке у плану је било и подизање споменика Краљу Александру I Ујединитељу. Припремни радови почели су 1937. године, сакупљени су и добровољни прилози, али је споменик вајара Сима Роксандића због ратних прилика остао у ливници незавршен.
Деценију и по након Другог свјетског рата комунистичке власти су на централни градски трг поставиле споменик револуционару и шпанском борцу Благоју Паровићу Шмиту, дјело сплитског вајара Марка Остоје. Споменик је 2009. године премјештен на Партизанско спомен гробље.
Централни градски трг у Невесињу данас краси Споменик слободе, дјело академског вајара Миодрага Живковића. Овај оригинални и импресивни монумент висок 4,5 метара симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.
У средишту споменика налази се монументална фигура устаника, ратника и заштитника који чува и брани свој дом, народ и његову слободу.
Драгомир Граховац (Глас Требиња/Радио Невесиње)
Млади каратисти Вележа освојили су 13 медаља на Међународном карате турниру „Зворник опен 2023“.
Најсјајнија одличја у борбама припала су Исидори Килибарди и Јелици Товаришић, са сребрном медаљом у Невесиње се вратио Саша Граховац, а на трећу степеницу побједничког постоља попели су се Филип Вуковић и Борислав Ђекић.
Златне медаље у катама заслужили су Ксенија Ковач, Вук Пантић и Борислав Ђекић, сребрном медаљом се окитио Матеј Бештић, а брозана медаља је пришпала Ани Перишић, Лазару Жерајићу, Обрену Кокотовићу и Луки Настићу.
Турнир је окупио 408 такмичара из 42 клуба и три државе. Такмичење је организовао КК „Сенсеи“ из Зворника.
Из Основне школе „Ристо Пророковић“ најавили су више активности којима ће обиљежити годишњице Митровданских битака из Одбрамбено-отаџбинског рата. Како су нагласили организатори, разноврсним програмом желе поучити ученике о улози и доприносу бораца у стварању Републике Српске и херојској борби у одбрани Невесиња.
У периоду од 30. октобра до 8. новембра школарци са својим наставницима приредиће изложбе ликовних и литерарних радова на тему Митровдана. Припремају фото пано о митровданским биткама и пригодну радио емисију.
Одјељенске старјешине ће у својим одјељењима одржати историјски час на основу материјала који припреми Стручни актив наставника српског језика. Биће организоване посјете Спомен соби и Саборном храму и обилазак споменика Новици Гушићу.
Из невесињске основне школе поручују да им је дужност да дјецу уче да његују српску традицију, да памте и не заборављају херојску борбу њихових предака.
У организацији Удружења Невесињаца у Београду, у кући краља Петра Првог на Сењаку, синоћ је публици представљена збирка пјесама Проговор, аутора Мира Ковача, Невесињца који живи и ради у Новом Саду.
Књигу је издао Центар за српске студије из Бање Луке у оквиру свог часописа Српски преглед у чије име су говорили академик професор др Ранко Поповић, професор др Душко Певуља и пјесник Здравко Миовчић.
На почетку програма присутне је поздравио народни гуслар Славко Алексић који је уз гусле пјевао стихове из Горског вијенца.
Потом се обратио професор Душко Певуља који је најприје говорио о Центру за српске студије као институцији која посебну пажњу поклања ствараоцима у области српске књижевности који су из неког разлога скрајнути са главних токова на којима се учи и проучава ова грана умјетности.
„Жила куцавица нашег Центра је часопис Српски преглед који се са подједнаком пажњом посвећује неким важним питањима из наше заборављене културне баштине, као и из савременог књижевног, научног и културног живота. Ми смо у пјесмама Мира Ковача препознали једног даровитог аутора и са радошћу смо одлучили да штампамо његову књигу“, рекао је Певуља.
Затим је на сцену ступио Ковач који је посебну пажњу посветио личностима који су највише утицали на развијање његове жеље за писањем, међу којима је истакао Бору Гутић, прву учитељицу у родном Зовом Долу и Момчила Голијанина, невесињског књижевника и професора српског језика и књижевности. Блок својих пјесама отпочео је оном коју је управо посветио професору Голијанину.
Садржај пјесама и начин на који их је представио изазвали су изузетну пажњу присутне публике који су сваку његову рецитацију наградили искреним аплаузом. Посебну емотивну реакцију изазвала је пјесма Од када нема твоје руке, која је посвећена Мировој мајци Аники. Поред ње, чули смо и неке од пјесама посвећене родној кући, њиви Подворници, извору Пиштету, Невесињу, Херцеговини, али и оне које је спјевао вољеној жени, јединој кћерки…
Иначе, поезија прве Ковачеве збирке жанровски је разноврсна, а преовлађује она која у себи садржи родољубиву ноту. Томе утиску у највећој мјери доприноси посљедња пјесма која представља и засебну цјелину у збирци. Насловљена је једноставно – Ријеч, посвећена је Косову и у потпуности је заснована на завјетној косовској причи.
О Мировој поезији емотивно је говорио пјесник Здравко Миовчић. Као Миро, и он је своје пјесме почео објављивати у зрелим годинама које у смислу плодног стваралаштва симболично назива Михољско љето живота.
„У Ковачевим пјесмама су се складно стопили састојци скупљени срцем, искуством и оним нерационалним дијелом ума (Неумом, како Пјесник воли да каже), сазријевајући у стихове који теку лако и природно, а жуборе сјетно и каткад жалобно. Као што вину дуго сазријевање у подруму помаже да усклади своје састојке, да достигне зрелу хармонију мириса и окуса, тако су и Мирови стихови дугим сазријевањем упили пјесничке утицаје својих земљака – док их читам, зелебди нешто Дучићево и замирише нешто Шантићево, просија и одјекне нешто Сладојево“, рекао је Миовчић.
Потпуном угођају ове својеврсне духовне мобе свој допринос дао је народни гуслар Срђан Авдаловић, који је уз гусле отпјевао дио стихова пјесме Митровданска офанзива.
О Ковачевој поезији говорио је и професор Ранко Поповић. Рођен у Залому, овај признати научни и педагошки радник значајан дио свог живота и књижевног стваралаштва везао је за Невесиње и Херцеговину. Као такав, на најбољи начин је могао да разумије и прихвати Мирове пјесме, да у њима препозна урођени пјеснички дар и да га од срца препоручи јавности.
„Поезија је у Миру Ковачу већ поодавно имала свог искреног повјереника и заточника, али је он тек сад, у озбиљној животној доби, одлучио да званично проговори првом збирком. Зашто је то тако, најбоље свједоче саме пјесме, одајући нам једном ријетком енергијом присности и топлине да оне и нису настајале да би се некоме допале, већ су заиста проживљаване и писане по дубоком духовном нагону, из суштаствене потребе бића“, казао је Поповић и истакао да речено запажање јасно поткрепљује чињеница да Ковач своје стихове говори без читања, наизуст, што успијева само оним пјесницима који су се у потпуности саживјели са својим пјесмама.
Удружење Невесињаца у Београду традиционално, уочи Митровдана, организује свечаности културног и комеморативног садржаја као допринос његовању културе сјећања на Митровданске битке 1992. и 1994. године у којима је Невесињска бригада Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске извојевала блиставе побједе над непријатељем и тако дала свој пуни допринос одбрани и опстанку српског народа у Херцеговини.
БИЉЕШКА О ПИСЦУ
Миро Ковач је рођен 1967. године у Зовом Долу код Невесиња. У родном селу је завршио основну, а у Невесињу средњу машинску школу. У Мостару је студирао на Машинском факултету до почетка рата, а студије наставио у Новом Саду. У вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата био је борац Невесињске бригаде Војске Републике Српске. Од 1997. до 2002. године живио је у Канади. Од 2002. године живи у Новом Саду.
Зоран Јањић, Слободна Херцеговина