Централни градски трг у Невесињу својевремено је красио величанствени споменик Краљу Петру Ослободиоцу и невесињским устаницима. Свечаном чину откривања овог оригиналног и импресивног монумента присуствовало је око 40.000 душа што је најмасовнији догађај у Невесињу у 20. вијеку. Споменик који је симболизовао ослобођење од туђинског јарма порушиле су усташе 1941. године у свирепом насртају на српски живаљ и сва здања која су имала српска обиљежја.

Прије шест година на Тргу слободе у Невесињу је постављен споменик који симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.

Ако би правили листу најмасовнијих свечаности које су приређене у Невесињу у 20. вијеку откривање споменика Краљу Петру и невесињским устаницима 1928. године сигурно би се нашло у врху највеличанственијих догађаја везаних за слободарску херцеговачку варошицу. Спектакуларна приредба о којој се причало у читавој Југославији приређена је поводом 53-годишњице Невесињске пушке. Споменик је израдио српски академски вајар и универзитетски професор Сретен Стојановић. Над фигуром невесињског устаника узвисивала се фигура Краља Петра Ослободиоца. Ратнички став и уздигнута рука устаника показивали су одушевљење почетка, позива и наде, а право испружена Краљева рука непоколебљиво увјерење у успјех.

Свечаност је почела ујутро у пет часова топовским хицима који су одјекнули са старог невесињског града Вјенчаца. Зачула се, потом, соколска и војна музика. Близу 40.000 душа обрело се на градским улицама. Епископ мостарски Јован служио је архијерејску литургију и помен уз црквено појање пјевачког друштва „Гусле“.

Тачно у 10:30 часова зачуло се 10 топовских хитаца. Споменик је открио краљев изасланик генерал Миливоје Чађевић. Услиједили су говори високих званичника из политичког и културног живота Краљевине Југославије. Било је присутно око 600 гостију међу којима су били министри, народни посланици, стране дипломате... Свако патриотско удружење из државе имало је свога представника.

Ручак је био прави домаћински са традиционалним јелима из невесињског краја.Често је прекидан здравицама надахнутих говорника. За вријеме ручка авиони су бацали распрскавајуће ракете у бојама државне заставе. Цијела невесињска свечаност снимљена је за филм.

Извјештач „Политике“ са овог догађаја за Невесиње је написао да је „колевка народне песме, земља витешких традиција, бунта и вечите борбе, крај етички и национално најсвежији, у којем се испољавају најбоље врлине динарског типа наше расе“. Истовремено за Невесињце каже да су то “горштаци – витезови које ни турска груба сила, ни аустријска мудра политика није могла саломити, ни у њима убити њихов патриотски и национални дух“.

Исјечци из београдске штампе најбоље осликавају ову велику националну манифестацију.

Политика, Невесиње, 28. 08. 1928.

Данас је Невесиње приредило величанствене свечаности у славу и част великих заточеника слободе, легендарних херцеговачких устаника. Цела кршна и поносна Херцеговина која је увек давала светле примере личног прегарања, чојства и јунаштва, одужила се данас оним силним прегаоцима који су први, после неумрлог Карађорђа, успели да разбију тешке окове петовековног робовања. Свака стопа ове витешке земље која је, поред Шумадије и Црне Горе, поднела највеће жртве за славу и величину отаџбине заливена је крвљу њених најбољих синова, а јуначки подвиг који су они пре педесет и три године сами, без ичије помоћи извели, један је од најзначајнијих догађаја историје нашег народа у борби за ослобођење. Историја је тај њихов подвиг достојно оценила и на својим странама исписала га златним словима.

Величанствени споменик који је данас у Невесињу откривен блаженопочившем Краљу Петру Ослободиоцу и херцеговачким устаницима сачуваће њихову славу, а нова покољења учиће на примеру њихових славних предака и служити им као извор нове моралне снаге и идеализма.

Правда, 28.08.2028.

Огромно шаренило народа поплавило је већ рано у зору, не само цело Невесиње, него и целу околину, на далеко. Још пре пет сати ујутро народ је долазио из свију крајева Црне Горе и Херцеговине у огромним масама. Нарочито су се у овој непрегледној маси истицали Херцеговци са својом дивном народном ношњом, необично лепим оделом позлаћеним и веома укусно искићеним. Цео овај народни скуп личио је на једно чаробно и ванредно лепо поље цвећа, богатог у разноликим бојама. Све то пружало је тако пријатну и необичну слику, да се речима и не да описати.

Рачуна се да је свечаности присуствовало 60.000 душа. Народ је испунио све улице и сва околна поља и путеве. Херцеговци и Црногорци су дошли са својим заставама, а мостарски соколи били су заступљени такође у огромном броју. Примећен је и велики број грађана из Мостара, Дубровника и других градова.

Само Невесиње имало је свечан изглед, улице су биле поливене, украшене зеленилом и многобројним заставама. По свим улицама виђали су се лампиони и светиљке, припремљене за вечерњу свечаност, а на оба улаза у град били су подигнути славолуци са натписом: Добро нам дошли!

 Време, 28.08.1928.

Херцегoвачки народ је данас весео и раздраган што је дочекао да се поклони сенима оних јунака који заложише своје животе за спас отаџбине. Најлепша и најживописнија слика јесу херцеговачки сељаци који остављају имозантан утисак. Иду један поред другог, а многи који су заједно учествовали у невесињском устанку причају међусобно о херојским подвизима онога доба. Наоружани су јатаганима и старим црногорским револверима, баш оним са којима су се тукли у устанку. Њихова народна одећа сија и прелива се у неколико боја. Док они тако гордо и помпезно као у неком тријимфу дефилују кроз варош, дотле сељанке гаравуше, живописне и лепе, таласају се улицама, дајући утисак ведрине. Поред њих иду млади и кршни херцеговачки омладинци који свирају у своју малу фрулицу, чији звуци одјекују кроз крш. Нема ни једног села у Херцеговини и Црној Гори, а да није послао свога делегата. Свака општина има свога вођу барјактара.

Осим Споменика Краљу Петру и легендарним устаницима из Невесињске пушке у плану је било и подизање споменика Краљу Александру I Ујединитељу. Припремни радови почели су 1937. године, сакупљени су и добровољни прилози, али је споменик вајара Сима Роксандића због ратних прилика остао у ливници незавршен.

Деценију и по након Другог свјетског рата комунистичке власти су на централни градски трг поставиле споменик револуционару и шпанском борцу Благоју Паровићу Шмиту, дјело сплитског вајара Марка Остоје. Споменик је 2009. године премјештен на Партизанско спомен гробље.

Централни градски трг у Невесињу данас краси Споменик слободе, дјело академског вајара Миодрага Живковића. Овај оригинални и импресивни монумент висок 4,5 метара симболизује све невесињске устанке и континуитет српског духовног бића и традиције.

У средишту споменика налази се монументална фигура устаника, ратника и заштитника који чува и брани свој дом, народ и његову слободу.

Драгомир Граховац (Глас Требиња/Радио Невесиње)