Nevesinje
Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов и његова супруга Татјана поводом државног празника Дана Русије уприличили су свечани пријем за бројне високе званичнике, али и појединце који су својим радом допринијели ширењу и његовању руске културе, језика и традиције.
Међу гостима су се нашли и ученици Средњошколског центра „Алекса Шантић“ из Невесиња са професорицом Станком Ђурицом. Позивнице су Андријана Радовановић, другопласирана на Републичком такмичењу из руског језика, Матија Војичић, побједник Олимпијаде „Свјетлост руске ријечи“ и Катарина Костић која је на овој манифестацији посвећеној Лаву Толстоју заузела треће мјесто.
Након свечаног пријема поводом дана Русије за званице и госте је приређен концерт у Народном позоришту Источно Сарајево.
У Невесињу је данас одржан округли сто на тему „Професионална асистенција, самосталан живот“, који је организовао Центар за координацију и подршку лица са инвалидитетом Источне Херцеговине. Предавач је била Невенка Марић из Центра за социјални рад Требиње.
Марићева је истакла да према Конвенцији о правима особа са инвалидитетом, све особе са инвалидитетом имају право на персоналне асистенте, тј. адекватно обучене особе, које им помажу да задовоље своје свакодневне животне потребе и обаве све планиране активности.
„Персонална асистенција представља организовани вид подршке особи са инвалидитетом у обављању свакодневних активности, при чему она сама бира и обучава свог асистента и одређује када, гдје и каква јој је асистенција потребна, те се између њих успоставља професионални однос“, рекла је Марићева.
Она је додала да је БиХ потписница Конвенције о правима особа са инавлидитетом, али да се ово право у Републици Српској остварује само у појединим локалним заједницама кроз проширена права и зависи од локалне управе, док персонални асистент у ФБиХ уопште не постоји.
Према њеним ријечима ово право је најбоље регулисано у Хрватској, када су у питању земље региона, док је Србија Законом о социјалној заштити ову услугу законски регулисала, али опет све зависи од локалне самоуправе.
Предсједник Удружења обољелих од мултипле склерозе регије Источна Херцеговина Бранимир Таминџија истакао је да персонална асистентција представља кључну услугу за многе особе са инвалидитетом, јер им омогућује самосталан и достојанствен живот.
„Ми желимо да покренемо захтјев да се ова услуга примјењује у цијелој РС и надамо се да ћемо у томе успјети“, закључио је Таминџија.
У организацији Дјечијег вртића „Света Евгенија царица Милица“ данас је одржан традиционални прољећни маскенбал. Плесом, игром, разноврсним креацијама и шетњом градским улицама дјеца су одушевила суграђане. Невесиљским улицама прошетали су малишани у маштовитим костимима пчелица, буба мара, цвијећа, биљака, сунца, паукова, гусјеница и бројних ликова из бајки и цртаних филмова.
Дефиле полазника Вртића почео је у дворишту ове образовне установе, а затим су дјеца са својим васпитачима прошетала градским улицама до платоа код пијаце.
Из Дјечијег вртића су се захвалили родитељима на пруженој подршци и заказали ново дружење за петак 13. јуни у Дому културе „Небојша Глоговац“, када ће бити уприличена завршна приредба за предшколце.
У Невесињу се данас одржава Међународна научна конференција под називом „150 година од Херцеговачког устанка: утицај на регионалну безбједност и европску геополитику.
Конференцију су организовали Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву и Институт за међународну политику и привреду из Београда, уз подршку Министарства науке, иновација и технолошког развоја Србије и Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске.
Научни скуп је окупио истакнуте историчаре, геополитичке аналитичаре и универзитетске професоре из Русије, Србије, Црне Горе и Републике Српске који из различитих углова указују на значај Невесињске пушке за историјске и савремене међународне односе.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељко Будимир рекао је данас на отварању конференције поводом вијека и по од Невесињске пушке да је овај догађај важан због освјетљавања историје, али и разумијевања тренутних односа на Балкану, јер су Срби и данас фокусирани на исто питање – српско ослобађање и уједињење.
„Велики значај овог скупа даје и чињеница да се ради о мултидисциплинарној конференцији која окупља истакнуте историчаре и универзитетске професоре“, истакао је Будимир. Он је додао да смо данас са „нашим научним капацитетом заронили у дубине историје, како би разумјели садашњост и предвидјели будућност на простору БиХ и читавог Балкана“.
Проф. др Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду из Београда, нагласио је Херцеговачки устанак један од најзначајнијих догађаја у српској историји 19. вијека, када је српски народ повео борбу за слободу након више вијекова. Ђорђевић је најавио да ће са научне конференције бити објављен зборник радова који ће бити доступан широј јавности.
Проф. др Драга Мастиловић, директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је да је Херцеговачки устанак означио почетак ослободилачке епохе српског народа.
„Веома је битно да се овај велики догађај освијетли из нових углова и да му се да нови смисао и значај кроз историјска истраживања, истовремено освјежавајући славно доба Херцеговине када су људи са великим прегнућем кренули у ослободилачку акцију и уздрмали Османско царство и читаву Европу“, истакао је Мастиловић.
Руски политиколог Екатарина Ентинa поручила је да би требало да извучемо три поуке из Херцеговачког устанка, а то су: битка за истину, солидарност и то да је трајни мир некада важнији од побједе.
Начелник општине Миленко Авдаловић изразио је задовољство што се овако еминентни скуп одржава у Невесињу поводом догађаја који је пробудио српски народ у тешком времену. Учеснике је позвао да 6. јула ове године у Невесињу присуствују централном догађају обиљежавања 150. годишњице Невесињке пушке.
Научни истраживач и политиколог Душан Пророковић за Херцеговачки устанак је рекао да није само догађај који је обиљежио једну историјску епоху, него је то револуција која има неколико димензија – националну, антибирократску, социјалну, економску и идеолошку.
Говорећи о Херцеговачком устанку у дјелу Риста Пророковића академик Ранко Поповић је истакао ауторове списатељске врлине, наводећи да је Пророковић био љетописац херцеговачких буна и причалац по мјери свог завичаја и његове усмене културе.
„Био је упућен у политичке прилике свог времена и одлично познавао менталитет људи, а у дјелима је сачувао говорну једрину и живописност источно-херцеговачке ијекавице“, рекао је Поповић.
