У Галерији Центра за културу синоћ је свечано отворена изложба слика "Фрагменти цјелине" академске сликарке Милене Кривокапић из Никшића.

Докторанд ликовних умјетности Ангелина Вукосав каже да је ово изузетно талентована сликарка што се могло видјети из изложбе која је апстрактна.

„Изложба се састоји од малих слика које се зову минијатуре које дају цјелину и које представљају непосредност израза“, рекла је Вукосав.

Млада сликарка Милена Кривокапић се захвалила на организацији и позиву, истакавши да јој је ово прво представљање у Босни и Херцеговини.

„Мој рад је везан за игру, да се одступи од онога што је познато и репрезентативно, гдје слике градим интуитивно и по осјећају. Оно што је мисија слике јесте да пробуди осјећај посматрача, а апстракција пружа простор осјећаја. Можемо рећи да моје слике представљају апстрактни експресионизам“, истакла је Кривокапић.

Изложба ће бити отворена до 8. јула.

Милена Кривокапић рођена је 1992. године у Никшићу. Дипломирала је на Факултету Ликовних умјетности на Цетињу у класи проф. мр Драгана Караџића, смјер сликарство. На истом смјеру магистрира на Академији ликовних умјетности Требиње код проф. мр Марка Мусовића, 2021. године. Током друге године основних студија учествује на међународној размјени студената и током једног семестра похађа Академију Лијепих умјетности у Фиренци у Италији. Учествовала је на више међународних пројеката и ликовних колонија. Излагала је на самосталним и колективним изложбама у земљи и иностранству. Једна је од оснивача Умјетничког центра. Тренутно живи и ствара у Никшићу.

У Невесињу је данас организовано полагање ловачког испита за кандидате са подручја Херцеговачке регије.

Припрему за испит јуче је обавила Комисија Ловачког савеза Републике Српске коју је предводио магистар Горан Зубић, начелник Одјељења за ловство у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.

На данашње полагање у Средњошколском центру «Алекса Шантић» изашло је 57 ловаца приправника и још 2 кандидата који су полагали законодавни дио, а само двојица нису била успјешна.

Ловачки испит је положило свих 16 кандидата из Невесиња, међу којима је и једна жена, Јелена Килибарда. Они сада стичу право набавке ловачког оружја и изласка у лов.

Предсједник ЛУ «Срндаћ» Љубиша Поповић изразио је задовољство што је у удружењу све више младих људи и љубитеља лова и природе, а прикључују им се и припаднице њежнијег пола. Каже да су сви спремни да брину о безбједности, храњењу и чувању дивљачи, што су одлике напредних друштава.

Невесињско ловачко удружење има око 320 чланова. Ловачки савез Републике Српске има око 20.000 чланова распоређених у 10 регија.

У сусрет великом јубилеју − 150. годишњици Невесињске пушке у Невесињу је вечерас приређено Гусларско вече и промовисана пјесма "Перо Тунгуз невесињски сердар". Манифестацију су организовали Гусларско друштва "Невесињска пушка" и породица Тунгуз под покровитељством Општине Невесиње.

Љубав према древном инструменту, славној историји и традицији окупила је у Дому културе „Небојша Глоговац“ велики број поклоника гусала и епске поезије.

Чланови невесињског друштва са својим пријатељима из Гацка, Билеће, Требиња, Плужина и Никшића припремили су занимљив репертоар народног мелоса као прилог великом историјском јубилеју.

Вече је почело наступом најмлађих чувара традиције и обичаја Вељка Хербеза и Димитрија Ђукића, а потом је представљена епска пјесма посвећена славном харамбаши и великом српском јунаку Перу Тунгузу коју је написао пјесник из Плужина Мишо Тијанић. На позорници Дома културе пјесму су уз струне гусала дочарали Мирко Бован, Саша Спремо, Сњежан Глоговац, Ђорђо Спремо и Милош Паровић.

Публика је овацијама испратила наступе врсних мајстора на струнама из херцеговаких гусларских друштава: Момира Авдаловића, Славка Горановића, Бранка Милићевића, Југослава Илића, Николе Бошковића, Милорада Ћеклића, Срђана Вукаловића и Ђорђа Стевовића. Посјетиоце су разгалили духовити стихови пјесника Предрага Јаничића и Миша Тијанића.

Од памтивијека гусле су синоним херцеговачке традиције уз чије звуке су се Херцеговци рађали, одрастали, одлазили у ратове и враћали се кући. Пој гусала преносио је вијековима универзалне поруке наших предака о слободи и части.