Nevesinje
Светом литургијом, славским обредом и народним саборовањем Црква светих Кирила и Методија на Оџаку код Невесиња обиљежила је крсну славу.
У присуству вјерника из Оџака и околних села, те гостију из Невесиња свету литургију служили су свештеници Драго Зубац и Немања Лукета. Након литургије и свечане литије обављен је обред ломљења славског колача.
Честитајући празник свештеник Зубац пожелио је вјерницима здравље, срећу и напредак.
- Нека је благословен овај дивни празник угодника Божијих и великих светитеља Кирила и Методија - рекао је Зубац поручивши вјерницима да се угледају на дјела ових учетеља.
Пригодну здравицу одржао је домаћин славе 85-годишњи Мишо Кравић који је читав живот његовао хришћанске вриједности. Он је поручио пријатељима, комшијама и гостима да живе у љубави, миру и слози и да поштују Божије законе.
Славске свечаности настављене се уз пјесму и пријатељске разговоре.
Храм на Оџаку саграђен је уз велики труд мјештана и добру вољу донатора и прави је примјер народне солидарности. Посебно архитектонско рјешење дало је овој православној светињи још љепши сјај.
Општина Невесиње је за међународни пројекат „Дијаспора за развој“ припремила три пројектна приједлога из области здравства, дрвопрерађивачке индустрије и екологије. Тим поводом данас је у Кабинету начелника одржан састанак представника општинског Одсјека за развој и консултанта на пројекту Нина Сердаревића. Пројекат који суфинансирају УНДП и Влада Швајцарске вриједан је 10,5 милиона марака, а у другој фази укључиће десет локалних заједница у БиХ.
Приоритетни пројектни приједлог општине Невесиње односи се на унапређење обима и квалитета услуга нове болнице. Проводио би се у сарадњи са Удружењем Невесињаца у Београду, а замисао је да се болнички кадар уз помоћ еминентног хирурга Предрага Пешка и његовог тима оспособи за извођење сложених операција. Други пројектни приједлог предвиђа покретање дрвопрерађивачке индустрије, а трећи је везан за екологију, односно селекцију амбалажног отпада.
Консултант на пројекту Нино Сердаревић нагласио је да ће локалне заједнице користећи средства пројектног фонда и потенцијал дијаспоре добити прилику да реализују неке од приоритетних развојних иницијатива. За пројекте које је представила општина Невесиње рекао је да су иновативни и да могу дати конкретне ефекте.
Локалне заједнице по појединачном пројекту могу рачунати на износ од максимално 30.000 америчких долара уз обавезно суфинансирање 25% тражених средстава.
Светом архијерејском литургијом и славским обредима у Невесињу ће у четвртак бити обиљежен Спасовдан – крсна слава Невесиња и Саборног храма.
Славским свечаностима присуствоваће црквени великодостојници, представници локалне извршне и законодавне власти, борачких организација, јавних институција, предузећа и гости из херцеговачких општина.
Свету литургију у Храму Вазнесења Господњег са почетком у 9 часова служиће свештеници Епархије захумско - херцеговачке и приморске. Након богослужења традиционална свечана литија проћи ће је градским улицама. Ломљење славског колача и славски обред биће обављени у порти Саборног храма.
Храм Светог Вукашина у Придворцима у недјељу 28. маја прославиће крсну славу. Света литургија почиње у 9 часова. Услиједиће свечана литија и ломљење славског колача са домаћином славе. Саборовање ће бити настављено у порти храма.
Црква у Придворцима први је храм у Српској православној цркви посвећен Светом Вукашину којем народ овог краја указује велико поштовање због његове мученичке смрти. Темељи цркве освјештани су 28. маја 2006. године.
Свети мученик, старац Вукашин (Мандрапа) био је родом из херецовачког села Клепаца на источној обали Неретве поред Чапљине. Рођен је крајем ΧΙΧ века и одрастао у свом родном селу одакле је отишао у Сарајево гдје се запослио као црквењак у Старој цркви. Ступањем на власт НДХ, Вукашин се враћа у родне Клепце одакле са многим другим православним Србима из околних села, са неких шумских радова бива одведен у злогласни логор Јасеновац гдје је мученички пострадао јануара 1943. године.
Његову мученичку смрт описао је неуропсихијатар др Недо Зец, такође Јасеновачки логораш, коме је цијели тај догађај испричао управо јасеновачки кољач Жиле Фригановић од чије руке је и пострадао Свети Вукашин.
На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1998. године Вукашин је као исповиједник унијет у Именослов СПЦ.