Чланови Планинарско – еколошког друштва „Зимомор“ из Невесиња данас су кренули пјешке на поклоничко путовање у манастир Острог.

Петнаест младића и девет дјевојака окупило се испред Саборног храма и након благослова свештеника Младена Чалије упутили су се у најзначајнији центар вјерског ходочашћа на православним просторима.

Никола Бован рекао је да је прво коначиште вечерас у селу Лукавац, друго у Коритима код Билеће и треће у селу Трепча.

- Наш план је да 1. маја увече стигнемо у манастир Острог и да сљедећег јутра присуствујемо светој литургији и причешћу, а потом се враћамо аутобусом за Невесиње – додао је Бован.

Он је нагласио да се овај доживљај не може описати ријечима, само се може доживјети.

Драгана Вуковић из Мостара већ трећи пут иде на поклоничко путовање и истиче да је прелијеп осјећај када након дугог пута дођете у најљепши манастир на свијету.

Из ПЕД „Зимомор“ поручују да их спаја велика љубав према природи и планинарењу, а највише вјера која их је по четврти пут окупила да крену на ово путовање и полконе се моштима Светог Василија Острошког и Тврдошког.

Верица Чупковић

Мара Гаћиновић из села Лукавац данас је прославила 100. рођендан. Окружена породицом, комшијама и пријатељима слављеница је поручила да су у животу најважнији здравље, срећа и пажња најмилијих.

Бака Мара рођена је 27. априла 1919. године и читав животни вијек везује је за заселак Кљен гдје је одгајала дјецу и бавила се пољопривредним радовима. Изродила је седам синова које је учила хришћанским врлинама, стрпљењу и оптимизму. Највећу срећу и задовољство у дубокој старости причињавају јој унуци и праунуци.

Борила се да потомке изведе на прави пут, а они јој се данас одужују пажњом и слогом. Мара је на рођенданско славље окупила родбину из читаве регије. Срдачни сусрети пуни емоција најбоље говоре какав углед и поштовање у породици Гаћиновић има ова ведра и разборита старица.

Марин улазак у нови животни вијек поклопио се са највећим хришћанским празником. Каже да се за Васкрс припремала постом и молитвом, као што је то и читавог живота чинила.

Бака Мара са праунуцима

За дуговјечност заслужни гени

Сматра да су за њену дуговјечност заслужни гени пошто је и њена мајка живјела преко 100 година. Упозорава, ипак, на начин исхране и умјереност у свему. Каже да је искључиво користила домаће производе и да је избјегавала конзервирану храну.

Мару је здравље увијек добро служило и љекару је ријетко одлазила. Данас занимацију налази у плетењу, а воли и да чита.

Бака Мара са синовима и зетовима

Мара се сјећа атентата на Краља Александра 1934. године

Живахна и виспрена старица из Лукавца радо приповиједа о прошлим временима. Каже да је било много обавеза и тешких послова, али се стизало и за сијела и састанке.

Непогрешиво интерпретира догађаје из ране младости који нису везани само за њено село него и читаву Краљевину Југославију. Сјећа се великих поплава 1934. године, атентата на Краља Александра у Француској и страхота Другог свјетског рата.

Иако је „узела стоту“ Мару и даље краси ведар дух. Воли да се нашали са унучићима, али и да им подијели неки савјет. Радује је што њени потомци живе лагодније у односу на стара времена.

Најстарија Невесињка поносна је на породицу Гаћиновића која је у посљедњих 150 година изњедрила доста познатих и учених људи.

Резала се рођенданска торта и славило онако како то бака Мара и заслужује. Смијеха и доброг расположења није недостајало у дому Гаћиновића, пошто је бака Мара, како и приличи рођенданском слављу, госте увесељавала духовитим опаскама.

Бака Мара задовољна што је Ђоковић опет на врху свјетске листе

Јубиларни рођендан није могао проћи без приче о Новаку Ђоковићу, пошто је бака Мара велики навијач српског тениског аса. Неколико пута је устајала по ноћи да гледа телевизијске преносе његових мечева. Радује је што је опет у свјетском врху.

Бака Мара са синовима Лазаром, Мићом и Здравком

Здравко Гаћиновић: Желимо да се надахњујемо Мариним животним искуствима

Марин син Здравко дуго није био у завичају. Лијеп повод окупио је његове братственике па није мањкало доброг расположења. Здравко каже да се још од свештеника Јакова који се 1835. године преселио у невесињски крај у Кљену није искупило више потомака породице Гаћиновић.

– Приредили смо ову свечаност у знак поштовања према нашој Мари, да се надахњујемо њеном добротом и животним искуствима− рекао је Здравко Гаћиновић.

Звона на православним храмовима у Херцеговини у недјељу ће јавити долазак великог празника – Васкрсења Христова. У раним јутарњим часовима уз свим источно – херцеговачким општинама похрлиће хиљаде вјерника на васкршње литургије.

Након заједничке молитве и духовних обреда, топлину и радост Васкрса пренијеће у своје домове гдје ће наставити празновање заједно са својим укућанима, кумовима и пријатељима.

Васкрње светковине увијек су у Херцеговини имале посебну драж, не само због духовног испуњења, већ зато што се долазак овог великог хришћанског празника поклапа са буђењем природе након исцрпљујуће зиме која понекад зна потрајати и по шест мјесеци. Радост у срцу, праштање у души и љепота у оку дио су васкршњих празника сваке године.

Честитке свештенству и грађанима

Поводом Васкрса честитку свештенству СПЦ и свим грађанима Невесиња упутио је начелник општине Миленко Авдаловић са жељом да највећи хришћански празник проведу у миру и благостању са породицом и пријатељима.

̶ У име Административне службе и своје лично име православним вјерницима честитам Васкрс. Нека нам овај велики празник врати вјеру у бољу будућност и укаже на важност његовања моралних вриједности, међусобног уважавања и поштовања – поручио је Авдаловић.

Васкршњи обичаји у Херцеговини

У православним селима у Херцеговини сачувано је доста лијепих народних обичаја за васкршње празнике, а нарочито оних у којима учествују дјеца. У Великој недјељи пред Васкрс углавном се није радило или су се завршавали најнужнији послови. На Велики петак су се фарбала јаја, најчешће у црвену боју. Често је кориштена кора од лука или орахов лист. На Велики петак се причешћивало код цркве или у некој кући коју одреди свештеник. Сваки гост на дан Васкрса даривао се фарбаним јајима, а нарочито дјеца. Са јајима се туцало и онај ко поломи јаје узимао га је за себе.

У неким крајевима се задржао обичај, да се укућани ујутро на Васкрс, умију водом у коју је претходно стављено црвено обојено јаје. У Херцеговини је обичај да пуница на Васкрс носи својим удатим кћеркама и зетовима црвена јаја, а кћерка, односно невјеста дарује их опет својим некадашњим сватовима и куму највише. Чобани првог дана Васкрса нису јаја уносили у тор или шталу, да им стока не би боловала. На Васкрс се ишло на богослужење у цркву. У портама православних храмова млади су играли у колу које се није прекидало до одласка кући.

Васкршња туцијада у Зовом Долу

Код Храма Свих Светих у Зовом Долу на дан Васкрса у 11 часова биће приређена традиционална Васкршња туцијада. Организатори су саопштили да ће се у случају кише ова обичајна манифестација одржати у школској сали.